Receptor vazoaktivnog intestinalnog peptida
Изглед
Vazoaktivni intestinalni peptidni receptor 1 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | VIPR1 |
Alt. simboli | RDC1, HVR1, VAPC1 |
Entrez | 7433 |
HUGO | 12694 |
OMIM | 192321 |
RefSeq | NM_004624 |
UniProt | P32241 |
Ostali podaci | |
Lokus | Hromozom 3 p22 |
Vazoaktivni intestinalni peptidni receptor 2 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | VIPR2 |
Alt. simboli | VPAC2 |
Entrez | 7434 |
HUGO | 12695 |
OMIM | 601970 |
RefSeq | NM_003382 |
UniProt | P41587 |
Ostali podaci | |
Lokus | Hromozom 7 q36.3 |
Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući polipeptidni receptor tip I | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | ADCYAP1R1 |
Alt. simboli | PACAPR |
Entrez | 117 |
HUGO | 242 |
OMIM | 102981 |
RefSeq | NM_001118 |
UniProt | P41586 |
Ostali podaci | |
Lokus | Hromozom 7 p14 |
Poznata su dva receptora za vazoaktivni intestinalni peptid (VIP): VPAC1 i VPAC2.[1][2] Za ove receptore se vezuje VIP i u izvesnoj meri hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid (PACAP). Oba receptora su članovi 7 transmembranske familije G protein spregnutih receptora.
VPAC1 je široko zastupljen u centralnom nervnom sistemu, jetri, plućima, crevima i T-limfocitima.
VPAC2 je prisutan u centralnom nervnom sistemu, pankreasu, skeletalnim mišićima, srcu, bubrezima, masnom tkivu, testisima, i želucu.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Laburthe M, Couvineau A, Marie JC (2002). „VPAC receptors for VIP and PACAP”. Recept. Channels. 8 (3-4): 137—53. PMID 12529932. doi:10.1080/10606820213680.
- ^ Laburthe M, Couvineau A (2002). „Molecular pharmacology and structure of VPAC Receptors for VIP and PACAP”. Regul. Pept. 108 (2-3): 165—73. PMID 12220741. doi:10.1016/S0167-0115(02)00099-X.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- „VIP and PACAP Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
- Receptors,+Vasoactive+Intestinal+Peptide на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)