Пређи на садржај

Зграде Генералштаба (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране
Зграда „А”
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка19551965.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграде Генералштаба се налазе у Београду, у улици Кнеза Милоша 33-41.

Зграде су подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл, који се у време грађења називао Државни секретаријат за народну одбрану. Током НАТО агресије на Југославију 1999. године, зграде због свог значаја у одбрани земље, биле су погођане и оштећене. Као значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре, зграде су заштићене као непокретно културно добро, споменик културе Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране.[1]

Комплекс се састоји из два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије. Прилаз ка овим трактовима, благо повученим у односу на регулациону линију улице Кнеза Милоша остварен је кроз два монументална портика. Осим експресивних каскадних форми, фасаде одликује примена контрастних материјала — робусног, мрко-црвеног камена из Косјерића и белих мермерних плоча са острва Брача. Најупечатљивији визуелни мотив представљају прозорске траке на фасадама, обликоване у духу позног модернизма.

Најава рушења[уреди | уреди извор]

Влада Србијe je најавила могућност да се земљиште уступи на 99 година америчким предузећима Kushner Realty и Incubation Partners LLC, чему се изразито противи стручна јавност, која се залаже за реконструкцију зграде.[2][3][4]

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе поднела је оставку почетком јуна 2024. Тврдила да су јој на састанку са предсатавницима извршне власти понуђено да скине заштиту са Генералштаба или да поднесе оставку.[5] Десетине конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе је изашло у јавност са ставом да четири здања око Генералштаба нису изгубила својства и вредности због којих су задобили статус заштите.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама оштећеног комплекса
(2014)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 8. 10. 2016. 
  2. ^ „Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-14. Приступљено 2024-03-15. 
  3. ^ „Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda”. Gradnja (на језику: српски). 2024-03-19. Приступљено 2024-03-20. 
  4. ^ d.o.o, cubes. „Poklanjanje Generalštaba je protiv zakona - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ „Mediji: Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela ostavku zbog Generalštaba”. beta.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-09. 
  6. ^ Vasiljević, B. „Konzervatori ne odobravaju skidanja zaštite Generalštabu”. Politika Online. Приступљено 2024-06-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]