Пређи на садржај

Ливница „Пантелић”

С Википедије, слободне енциклопедије
Ливница Пантелић
Ливница Пантелић у Земуну
Ливница Пантелић у Земуну
Ливница Пантелић у Земуну
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија
Координате 44° 50′ 47″ N 20° 24′ 41″ E / 44.84639° С; 20.41139° И / 44.84639; 20.41139
Статус Културно добро од великог значаја
Саграђена 1854/1926.
Број спратова приземна
Компаније
Архитекта Јосиф Маркс
Власник Град Београд

Ливница Пантелић један је од најстаријих објеката техничког наслеђа на подручју Београда.[1] Као споменик културе. представља културно добро од великог значаја. Налази се у Земуну на углу улица Доситејеве и Лагумске (бивша Гајева) бр. 15.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

У власништву породице Пантелић, кроз три генерације мајстора-занатлија, постала је позната и афирмисана као „Звоноливница и творница торањских сатова“, са популарним називом „Ливница Пантелић“.[3]

Стару зграду за браварску радионицу и ливницу саградио је 1854. године Ђорђе Пантелић. У прво време то је била мала радионица у трошној приземној кући у којој су се ковали и поправљали ситни предмети за домаћинство.

Њен успон започео је 1870. године са повратком најстаријег Ђорђевог сина Павла Пантелића из Беча и увођењем техничких и занатских новина у процесе производње. У то време мала радионица прерасла је у ливницу торањских сатова за цркве, школе и важније градске палате. Паралелно са израдом сатова, радионица је почела да лије звона за школе, суднице и надлештва да би убрзо почела производњу и великих црквених звона.

Након Павлове смрти 1924. године, породичну традицију наставио је његов рођак Тома Пантелић који је наставио да унапређује процес производње. Нове потребе захтевале су нови и већи радни простор, па је из тих разлога радионица детаљно реконструисана 1926. године, када је по плановима земунског градитеља Јосифа Маркса. Тада је Ливница добила садашњи изглед и просторну организацију.[1]

Приземна зграда има неправилну основу, са одговарајућом диспозицијом зависном на занатским поступцима и технолошким процесима. Њен простор чине ковачница, браварска радионица, стара и нова ливница са ливачким пећима, магацин и канцеларија.[2] Ливница је добила нову фасаду, једноставне стилске обраде у духу историцизма, са ритмичним низом прозора истакнутим сведеном, геометријском декорацијом прозорских шембрана и засеченим углом наглашеним богатијом пластиком са примесама необарока. Дворишне фасаде обрађене су скромно без примене декоративне пластике. На кровним равнима издижу се димњаци, од којих онај који се користио у ливници и данас доминира својом висином.

Архитектоника угаоног сегмента објекта надвишеног лучним тимпаноном, имала је сат израђен у Ливници изнад кога је била написана година оснивања и метално звоно на венцу, просторно одређује његов положај на углу улица. На бочним атикама некада се налазио натпис са именом власника исписан на два писма – ћирилици и латиници.[1]

Ово здање представља ретко сачувану занатску радионицу јединственог производног програма. Поседује и архитектонско-урбанистичке и ликовне вредности, као објекат који маркира угао на старој матрици и учествује у формирању амбијента двеју улица (Доситејеве и Лагумске) и визуре ка Гардошу.[2]

Ливница Пантелић се развила од браварске радионице у специјализовано предузеће за ливење звона и израду торањских сатова, поставши у овој области једна од најчувенијих, позната и ван граница Аустроугарске Царевине. Зграда ливнице сведочи и о значају занатства за развој Земуна и целокупног подручја. Зграда је сада напуштена, у лошем је стању и препуштена пропадању иако је као споменик културе од великог значаја у надлежности Завода за заштиту споменика културе града Београда. Планирано је да у просторијама ове зграде буде формиран Музеј занатства али се за то није имало пара, па су сачувани стари алати и инвентар, пренети у депое Музеја града Београда и Српског дома.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Ливница Пантелић” (PDF). beogradskonasledje.rs. Приступљено 26. 10. 2018. 
  2. ^ а б в г „Ливница „Пантелић. beogradskonasledje.rs. Приступљено 26. 10. 2018. 
  3. ^ „Ливница "Пантелић". spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 26. 10. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]