Субјекти Русије

Субјекти Руске Федерације (скраћено субјекти Федерације), или субјекти Русије, назив је за територијалне јединице вишег нивоа у Руској Федерацији.

Према Уставу, Русија је федерална држава и састоји се од равноправних субјеката Руске Федерације, у овом тренутнку има 89 субјеката — република, покрајина, области, градова федералног значаја, аутономне области, аутономних округа. Сваки субјект федерације, поред федералних органа, има своју извршну (по правилу, гувернера или шефа), законодавну (регионални парламенти) и судску (уставни суд субјекта) власт. Субјекти имају свој устав или статут, као и властито законодавство, које је усвојио регионални парламент. Субјекти Федерације имају по два представника у горњем дому руског парламента — Савјету Федерације. У односу са федералним органима државне власти, сви субјекти Федерације су међусобно једнаки. Субјекти имају овлашћења да рјешавају питања која су према уставу у надлежности субјеката. Субјекти Руске Федерације немају право да напусте федерацију.^[1]

Савремено федерално устројство Русије

Особине статуса субјеката Федерације

Руску Федерације чине републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономне области и аутономни окрузи, који су субјекти федерације. Табела приказује особине уставно-правног статуса, сваког типа субјекта Руске Федерације. Чланови Устава Русије који садрже релевантне одредбе су назначени у заградама.

Присаједињење Крима са Руском Федерацијом које није међународно признато, дало је два нова субјекта Руске Федерације (Република Крим и град федералног значаја Севастопољ).

Република	у Уставу Русије окарактерисана као „држава” (рус. государство) (тачка 2 члан 5); статус је одређен Уставом Русије и њеним уставом (тачка 2 члан 5, тачка 1 члан 66); имају право на свој државни језик (тачка 2 члан 68).
Покрајина, област, град федералног значаја	статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвоји регионални (покрајински, обласни, градски) законодавни (представнички) орган (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66).
Аутономна област	статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвојило законодавни (представнички) орган аутономне области (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66); може бити усвојен федерални закон о аутономној области (тачка 3 члан 66).
Аутономни округ	статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвојило законодавни (представнички) орган аутономног округа (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66); може бити усвојен федерални закон о аутономном округу (тачка 3 члан 66); односи аутономних округа, који се налазе у саставу покрајине или области, могу бити регулисани федералним законом и уговором између одређеног аутономног округа и покрајине или области (тачка 4 члан 66).

Распоред субјеката федерације по врстама

Врсте субјеката

Субјекти федерације су подељени на шест врста:

Легенда^[2]	Опис
46 области 2 спорне	Најчешћа врста, са постављеним губернатором и локално изабраном скупштином. Обично назване по главном граду. Херсонска и Запорошка област су под делимичном окупацијом Русије и генерално међународно непризнате као део Русије.
21 република 3 спорне	Формално аутономни субјекти,^[3]^[4] свака са посебним уставом, званичним језиком и скупштином, али без међународног субјективитета. Већина су домовине специфичне етничке групе или, у случају Дагестана и Мордовије, више њих. Доњецка, Луганска и Кримска република су под делимичном окупацијом Русије и генерално међународно непризнате као део Русије.
9 покрајина	Генерално, покрајине се не разликују од области. Назив покрајина је историјски, из времена када је област била на границама руске државе.
4 аутономна округа	Понекад звани и аутономни дистрикт или регион, аутономни окрузи су домовина једној националној мањини, Са изузетком Чукотке, окрузи су, поред статуса федералног субјекта, истовремено и део постојеће области.
2 федерална града 1 споран	Велики градови функционишу као посебни субјекти. Севастопољ је анектиран 2014. године, и генерално међународно непризнат као део Русије.
1 аутономна област	Једини субјект у овој категорији је Јеврејска Аутономна Област.

Списак субјеката Руске Федерације

Испод се налази списак тренутно постојећих субјеката Руске Федерације. На табели су субјекти федерације наведени истим редослиједом као што су наведени у члану 65. Устава Руске Федерације: републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономна област и аутономни окрузи. У оквиру сваке од ових категорија субјекти су сортирани према азбуци. За сваки субјект федерације дате су главне особине и информације о њеној административно-територијалној подјели. У саставу Русије, укључујући и спорне територије, постоји 24 републике, 48 области, 3 града са федералним статусом, 9 аутономних покрајина, 4 аутономна округа и 1 аутномна област.

№	Заст.	Субјекти федерације	Администр. центар	Површина (km²)	Становника (1. јануар 2014)^[5]	Админ.-територ. подела
	Републике
1		Адигеја	Мајкоп	7 792	446 406	7 рејона и 2 града
2		Алтај	Горно-Алтајск	92 903	211 645	10 рејона и 1 град
3		Башкортостан	Уфа	142 947	4 069 698	54 рејона и 21 град
4		Бурјатија	Улан Уде	351 334	973 860	21 рејон и 2 града
5		Дагестан	Махачкала	50 270	2 963 918	41 рејон и 10 градова
6		Доњецка НР	Доњецк	26 517	4,100,280
7		Ингушетија	Магас	3 628	453 010	4 рејона и 4 града
8		Јакутија	Јакутск	3 083 523	954 803	33 рејона и 5 градова
9		Кабардино-Балкарија	Наљчик	12 470	858 397	10 рејона и 3 града
10		Калмикија	Елиста	74 731	282 021	13 рејона и 1 град
11		Карачајево-Черкезија	Черкеск	14 277	469 837	10 рејона и 2 града
12		Карелија	Петрозаводск	180 520	634 402	16 рејона и 13 градова
13		Комија	Сиктивкар	416 774	872 057	12 рејона и 8 градова
14		Крим	Симферопољ	26 081	1 966 801	14 рејона и 11 градова
15		Луганска НР	Луганск	26 684	2 121 322
16		Мариј Ел	Јошкар Ола	23 375	688 686	14 рејона и 4 града
17		Мордовија	Саранск	26 128	812 156	22 рејона и 7 градова
18		Северна Осетија — Аланија	Владикавказ	7 987	703 977	8 рејона и 1 град
19		Татарстан	Казањ	67 847	3 838 230	43 рејона и 14 градова
20		Тува	Кизил	168 604	311 761	17 рејона и 2 града
21		Удмуртија	Ижевск	42 061	1 517 050\|	25 рејона и 5 градова
22		Хакасија	Абакан	61 569	534 079	8 рејона и 5 градова
23		Чеченија	Грозни	15 647	1 346 438	16 рејона и 5 градова
24		Чувашија	Чебоксари	18 343	1 239 984	21 рејон и 9 градова
	Покрајине
25		Алтајска	Барнаул	167 996	2 390 638	60 рејона и 11 градова
26		Забајкалска	Чита	431 892	1 090 344	31 рејона и 5 градова
27		Камчатка	Петропавловск Камчатски	464 275	319 864	11 рејона и 2 града
28		Краснодарска	Краснодар	75 485	5 404 273	38 рејона и 15 градова
29		Краснојарска	Краснојарск	2 366 797	2 852 810	54 рејона и 19 градова
30		Пермска	Перм	160 236	2 636 154	33 рејона и 14 градова
31		Приморска	Владивосток	164 673	1 938 516	22 рејона и 12 градова
32		Ставропољска	Ставропољ	66 160	2 794 508	26 рејона и 10 градова
33		Хабаровска	Хабаровск	787 633	1 339 912	17 рејона и 6 градова
	Области
34		Амурска	Благовјешченск	361 913	811 274	20 рејона и 7 градова
35		Архангељска	Архангељск	589 913	1 191 785	20 рејона и 8 градова
36		Астраханска	Астрахан	49 024	1 016 516	11 рејона и 3 града
37		Белгородска	Белгород	27 134	1 544 108	21 рејон и 6 градова
38		Брјанска	Брјанск	34 857	1 242 599	27 рејона и 5 градова
39		Владимирска	Владимир	29 084	1 413 321	16 рејона и 10 градова
40		Волгоградска	Волгоград	112 877	2 569 126	33 рејона и 6 градова
41		Вологодска	Вологда	144 527	1 193 371	26 рејона и 4 града
42		Вороњешка	Вороњеж	52 216	2 328 959	32 рејона и 7 градова
43		Ивановска	Иваново	21 437	1 043 130	21 рејон и 6 градова
44		Запорошка	Запорожје (дефакто Мелитопољ)	27 183	1 666 515
45		Иркутска	Иркутск	774 846	2 418 348	33 рејона и 14 градова
46		Јарославска	Јарослављ	36 177	1 271 766	17 рејона и 6 градова
47		Калињинградска	Калињинград	15 125	963 128	13 рејона и 6 градова
48		Калушка	Калуга	29 777	1 004 544	24 рејона и 4 града
49		Кемеровска	Кемерово	95 725	2 734 075	19 рејона и 18 градова
50		Кировска	Киров	120 374	1 310 929	39 рејона и 5 градова
51		Костромска	Кострома	60 211	656 389	24 рејона и 8 градова
52		Курганска	Курган	71 488	877 149	24 рејона и 9 градова
53		Курска	Курск	29 997	1 118 915	28 рејона и 5 градова
54		Лењинградска	Санкт Петербург (изван области)	83 908	1 763 924	17 рејона и 20 градова
55		Липецка	Липецк	24 047	1 159 866	18 рејона и 2 града
56		Магаданска	Магадан	462 464	150 312	8 рејона и 2 града
57		Мурманска	Мурманск	144 902	771 058	5 рејона и 13 градова
58		Нижегородска	Нижњи Новгород	76 624	3 281 496	48 рејона и 12 градова
59		Новгородска	Велики Новгород	54 501	622 430	21 рејон и 3 града
60		Новосибирска	Новосибирск	177 756	2 731 176	30 рејона и 7 градова
61		Омска	Омск	141 140	1 973 876	32 рејона и 6 градова
62		Оренбуршка	Оренбург	123 702	2 008 566	35 рејона и 12 градова
63		Орловска	Орел	24 652	769 980	24 рејона и 3 града
64		Пензенска	Пенза	43 352	1 360 587	28 рејона и 5 града
65		Московска	Москва (изван области) (дефакто Красногорск)	44 379	7 133 620	38 рејона и 56 градова
66		Псковска	Псков	55 399	656 561	24 рејона и 2 града
67		Рјазањска	Рјазањ	39 605	1 140 844	25 рејона и 4 града
68		Ростовска	Ростов на Дону	100 967	4 245 532	43 рејона и 16 градова
69		Самарска	Самара	53 565	3 211 187	27 рејона и 10 градова
70		Саратовска	Саратов	101 240	2 496 552	38 рејона и 13 градова
71		Сахалин	Јужно-Сахалинск	87 101	491 027	17 рејона и 9 градова
72		Свердловска	Јекатеринбург	194 307	4 320 677	30 рејона и 34 града
73		Смоленска	Смоленск	49 779	967 896	25 рејона и 2 града
74		Тамбовска	Тамбов	34 462	1 068 934	23 рејона и 7 градова
75		Тверска	Твер	84 201	1 325 249	36 рејона и 12 градова
76		Тјуменска	Тјумењ	1 464 173 ^[а]	3 546 345	38 рејона и 26 градова
77		Томска	Томск	314 391	1 070 128	16 рејона и 6 градова
78		Туљска	Тула	25 679	1 521 497	23 рејона и 9 градова
79		Уљановска	Уљановск	37 181	1 267 561	21 рејон и 6 градова
80		Херсонска	Херсон (дефакто Хеническ)	28 461	1 016 707
81		Чељабинска	Чељабинск	88 529	3 490 053	24 рејона и 23 града
	Федерални градови
82		Москва	Москва	2 511	12 108 257	12 округа
83		Санкт Петербург	Санкт Петербург	1 439	5 131 942	18 рејона
84		Севастопољ	Севастопољ	1080	386 003	4 рејона
	Аутономне области
85		Јеврејска AO	Биробиџан	36 266	170 377	5 рејона и 1 град
	Аутономни окрузи
86		Јамалија	Салехард	769 250	539 671	7 рејона и 7 градова
87		Ненеција	Нарјан-Мар	176 810	43 025	1 рејон и 1 град
88		Хантија-Мансија	Ханти-Мансијск	534 801	1 597 248	9 рејона и 14 градова
89		Чукотка	Анадир	721 481	50 555	8 рејона и 1 град
		Руска Федерација	Москва	17 124 442	143 666 931

Кодови субјеката федерације

Постоји неколико различитих врста кодирања субјеката Руске Федерације, према којима се одређују бројчане или словне ознаке за разне сврхе.

Друге особине територијалног устројства Руске Федерације

Групације региона Русије

Субјекти федерације груписани су у:

8 федералних округа (до 2010. г. — 7; 2014—2016. г. — 9);
12 економских рејона;
10 географских рејона;
8 природних рејона;^[6]
4 војна округа (до 2010. г. — 6);
11 временских зона (2010—2014. г. — 9);
10 арбитражних судских округа.

Историја руског федерализма

Савремена Русија субјекте је наслиједила од Руске СФСР (са великим бројем изузетака у виду именовања и трансформације). Године 1992. руски субјекти су потписали Федерални уговор о подјели власти, који је био укључен у текст Устава РСФСР из 1978. године. Године 1993, када је усвојен садашњи Устав, укупно је било 89 субјетака. Од 1. марта 2008. године након спајања појединих региона остала су 83 субјекта федерације, а од 18. марта 2014. године након припајања Крима Русији и образовања два нова субјекта — Републике Крим и града федералног значаја Севестопоља — у саставу Руске Федерације је било укупно 85 субјеката.

Промјене у федералном устројству Русије након распада СССР

1990-е

Са распадом СССР одржана је парада суверенитета, што је изазвало сукоб законодавства РСФСР и република у њеном саставу.
Све совјетске социјалистичке републике у саставу РСФСР (до маја 1991. г. — АССР) постале су републике.
Аутономне области Адигејска, Горно-Алтајска, Карачево-Черкејска и Хакашка постале су републике.
Поједине области су преименоване: Горковска у Нижегородска, Калињинска у Тверска и Кујбишевска у Самарска.
Пошто су сви аутономни окрузи могли да се повуку из састава области или покрајине усвајањем одређеног закона, Чукотски аутономни округ изашао је из састава Магаданске области.
Чеченско-Ингушка АССР се подијелила на двије републике: Чеченску Републике и Ингушетију.
Градови подређени републици РСФСР Москва и Санкт Петербург (раније Лењинград) постали су градови федералног значаја.
Дана 31. марта 1992. године региони Руске Федерације (изузев Татарстана и Чечено-Ингушетије (Ичкерија)) потписали су уговоре о разграничењу надлежности између федерације и регионалних ограда државне власти — федерални уговор, који је укључен у садашњи устав.^[7]
Усвајањем новог Устава Руске Федерације 1993. године све републике, покрајине, области, аутономни окрузи, градови федералног значаја, такође и Јеврејска аутономна област (која је изашла из састава Хабаровске покрајине) постали су једнаки субјекти Руске Федерације.
Сокољски рејон Ивановске области (2.100 km²) прешао је у састав Нижегородске области.

2000-е

Дана 7. децембра 2003. године одржан је референдум о уједињењу Пермске области и Коми-пермјачког АО у Пермску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. децембра 2005. године.^[8]
Дана 17. априла 2005. године одржан је референдум о присаједињењу Тајмирског и Евенкијског АО Краснојарској Покрајини. Приједлог о присаједињењу је одобрен са огромном већином гласова. Присаједињење је ступило на снагу 1. јануара 2007. године.
Дана 23. октобра 2005. године одржан је референдум о уједињењу Камчатске области и Корјачког АО у Камчатску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. јула 2007. године.
Дана 16. априла 2006. године одржан је референдум о присаједињењу Устординског бурјатског АО Иркутској области. Приједлог о присаједињењу је одобрен са огромном већином гласова. Присаједињење је ступило на снагу 1. јануара 2008. године.
Дана 11. марта 2007. године одржан је референдум о уједињењу Читинске области и Агинско-бурјатског АО у Забајкалску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. марта 2008. године.

2010-е

Дана 1. јула 2012. године подручје града Москве повећано је 2,4 пута на уштрб околне Московске области.
Дана 18. марта 2014. године на Кримском полуострву су образоване Република Крим и град федералног значаја Севастопољ.

Будуће федерално устројство Русије

Перспектива даљег укрупњивања региона

Спроводи се прелиминарни рад на уједињењу Архангељске области и Ненецког АО у Поморску (Архангељску, Сјеверну) Покрајину, Санкт Петербурга и Лењинградске области у Петербуршку губернију (Невску, Санктпетербуршку Покрајину), Москве и Московске области у Московски федерални округ или Московске и Тверске области у Средињшу (Подмосковску) област, итд. Међутим, процеси интеграције су замрзнути.

Види још

Напомене

^ Подаци укључују и Хантија-Мансију и Јамалију

Референце

^ „СЕЦЕССИЯ - это… Что такое СЕЦЕССИЯ?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 03. 11. 2017.
^ Heaney, Dominic, ур. (2022). „Territorial Surveys”. The Territories of the Russian Federation 2022 (23rd изд.). Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9781032249698.
^ The Territories of the Russian Federation 2012. Taylor & Francis. 2012. стр. 5. ISBN 978-1-135-09584-0. Приступљено 2019-10-06.
^ Saunders, R.A. (2019). Historical Dictionary of the Russian Federation. Historical Dictionaries of Europe. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 232. ISBN 978-1-5381-2048-4. Приступљено 2019-10-06.
^ „Каталог публикаций::Федеральная служба государственной статистики”. www.gks.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 04. 11. 2017.
^ „Крупные природные районы России”. geographyofrussia.com (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.
^ „Федеративный договор (Москва, 31. марта 1992 г.)”. constitution.garant.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.
^ „Хроника событий по объединению двух субъектов РФ”. www.archive.perm.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.

[fn1-6] Подаци укључују и Хантија-Мансију и Јамалију

[1] „СЕЦЕССИЯ - это… Что такое СЕЦЕССИЯ?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 03. 11. 2017.

[Hea22-2] Heaney, Dominic, ур. (2022). „Territorial Surveys”. The Territories of the Russian Federation 2022 (23rd изд.). Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9781032249698.

[3] The Territories of the Russian Federation 2012. Taylor & Francis. 2012. стр. 5. ISBN 978-1-135-09584-0. Приступљено 2019-10-06.

[Saunders_2019-4] Saunders, R.A. (2019). Historical Dictionary of the Russian Federation. Historical Dictionaries of Europe. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 232. ISBN 978-1-5381-2048-4. Приступљено 2019-10-06.

[5] „Каталог публикаций::Федеральная служба государственной статистики”. www.gks.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 04. 11. 2017.

[7] „Крупные природные районы России”. geographyofrussia.com (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.

[8] „Федеративный договор (Москва, 31. марта 1992 г.)”. constitution.garant.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.

[9] „Хроника событий по объединению двух субъектов РФ”. www.archive.perm.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[а]

[6]

[7]

[8]

п р у Првостепена административна подела европских земаља
Суверене државе	Азербејџан¹ Албанија Андора Аустрија Белгија Бјелорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Кипар² Данска Естонија Јерменија² Исланд Ирска Италија Казахстан¹ Летонија Лихтенштајн Литванија Луксембург Македонија Малта Мађарска Молдавија Монако Норвешка Њемачка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Словачка Словенија Србија Турска¹ Украјина Уједињено Краљевство Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Делимично признате државе	Абхазија² Јужна Осетија² Косово Нагорно-Карабах² Придњестровље Сјеверни Кипар²
¹ Земље које једним (или комплетним) делом припадају Азији, али су културолошки део Европе ² Државе које имају прекоморске територије и на другим континентима