Dopaminski receptor D3
D3 допамински рецептор је протеин који је код људи кодиран DRD3 геном.[1][2]
D3 подтип допаминског рецептора инхибира аденилил циклазу путем инхибиције Г протеина. Овај рецептор је изражен у филогенетички старијим регионима мозга, што сугерише да он има улогу у когнитивним и емоционим функцијама. Он је мета за лекове којима се третира шизофренија, аддикција, и Паркинсонова болест[3] . Алтернативно сплајсовање овог гена производи вишеструке транскриптне варијанте које могу да корирају различите изоформе, мада неке варијанте могу да буду без функције.[2]
D3 агонисти попут 7-OH-DPAT, прамипексола, и ротиготина, показују антидепресантне ефекте у моделима на глодарима за депресију.[4][5]
Лиганди
[уреди | уреди извор]Бројни неселективни лекови на рецепт се везују за D3 рецептор. Међу њима су неки од новијих допаминских агониста који се користе за лечење Паркинсонове болести, нпр. прамипексол и ропинирол, који се такође везују за D2 и немају јаку селективност.
Агонисти
[уреди | уреди извор]- 8-OH-PBZI (cis-8-Хидрокси-3-(n-пропил)-1,2,3а,4,5,9b-хексахидро-1H-бенз[е]индол)
- PF-219,061 ((R)-3-(4-Пропилморфолин-2-ил)фенол): >1000-пута функционална (ефикасност) селективност у односу на D2[6]
- једињење R,R-16: 250x селективност везивања у односу на D2[7]
- trans-N4-[4-(2,3-Dihlorofenil)-1-piperazinil]cikloheksil3-метоксибензамид, пун агонист, > 200-пута селективнији у односу на D4, D2, 5-HT1A, и α1-рецепторе[8]
- (-)-7[2-(4-Fenilpiperazin-1-il)etil]propilamino5,6,7,8-тетрахидронафтален-2-ол[9]
- BP-897: парцијални агонист[10]
- FAUC 73
- FAUC 460: парцијални агонист, добар афинитет и селективност[11]
- FAUC 346: парцијални агонист, подтип селективан[12]
- PD-128,907
- једињење 12: парцијални агонист, Ki = 0.41nM, 800x селективност везивања у односу на D2[13]
- пирибедил[14]
Антагонисти
[уреди | уреди извор]- N-(4-(4-(2,3-Дихлоро- или 2-метоксифенил)пиперазин-1-ил)бутил)хетеробиарилкарбоксамиди[15]
- FAUC 365, подтип селективни антагонист[12]
- једињење 29[16]
- Нафадотрид
- NGB-2904[17]
- SB-277011-A, селективни D3 антагонист, 80x селективнији у односу на D2 без парцијалног агонистичког дејства. Користи се у испитивањима за адикције
- Домперидон - D2 и D3 антагонист
Интеракције
[уреди | уреди извор]Допамински рецептор Д3 формира интеракције са CLIC6[18] и EPB41L1.[19]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ле Цониат M, Соколофф П, Хиллион Ј, Мартрес МП, Гирос Б, Пилон C, Сцхwартз ЈЦ, Бергер Р (1991). „Цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман Д3 допамине рецептор гене”. Хум Генет. 87 (5): 618—20. ПМИД 1916765.
- ^ а б „Ентрез Гене: ДРД3 допамине рецептор Д3”.
- ^ Јоyце, ЈН; Миллан, МЈ (2007). „Допамине Д3 рецептор агонистс фор протецтион анд репаир ин Паркинсон'с дисеасе.”. Цуррент опинион ин пхармацологy. 7 (1): 100—5. ПМИД 17174156.
- ^ Бреуер МЕ; Гроенинк L; Оостинг РС (2009). „Антидепрессант еффецтс оф прамипеxоле, а допамине Д3/Д2 рецептор агонист, анд 7-ОХ-ДПАТ, а допамине Д3 рецептор агонист, ин олфацторy булбецтомизед ратс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 616 (1-3): 134—40. ПМИД 19549514. дои:10.1016/ј.ејпхар.2009.06.029.
- ^ Бертаина-Англаде V, Ла Роцхелле CD, Сцхеллер ДК (2006). „Антидепрессант пропертиес оф ротиготине ин еxпериментал моделс оф депрессион”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 548 (1-3): 106—14. ПМИД 16959244. дои:10.1016/ј.ејпхар.2006.07.022.
- ^ Благг Ј, Аллертон CM, Батцхелор DV, Баxтер АД, Бурринг ДЈ, Царр CL, Цоок АС, Ницхолс CL, Пхиппс Ј, Сандерсон ВГ, Верриер Х, Wонг С (2007). „Десигн анд сyнтхесис оф а фунцтионаллy селецтиве Д3 агонист анд итс ин виво деливерy виа тхе интранасал роуте”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 17 (24): 6691—6. ПМИД 17976986. дои:10.1016/ј.бмцл.2007.10.059.
- ^ Пеглион ЈЛ, Поитевин C, Ла Цоур CM, Дупуис D, Миллан МЈ (2009). „Модулатионс оф тхе амиде фунцтион оф тхе преферентиал допамине Д3 агонист (Р,Р)-С32504: Импровементс оф аффинитy анд селецтивитy фор Д3 версус Д2 рецепторс”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 19 (8): 2133—8. ПМИД 19324548. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.03.015.
- ^ Леополдо M, Лацивита Е, Цолабуфо НА, Берарди Ф, Перроне Р (2006). „Сyнтхесис анд биндинг профиле оф цонстраинед аналогуес оф Н-[4-(4-арyлпиперазин-1-yл)бутyл]-3-метхоxyбензамидес, а цласс оф потент допамине Д3 рецептор лигандс”. Ј. Пхарм. Пхармацол. 58 (2): 209—18. ПМИД 16451749. дои:10.1211/јпп.58.2.0008.
- ^ Бисwас С, Зханг С, Фернандез Ф, Гхосх Б, Зхен Ј, Кузхикандатхил Е, Реитх МЕ, Дутта АК (2008). „Фуртхер струцтуре-ацтивитy релатионсхипс студy оф хyбрид 7[2-(4-phenylpiperazin-1-yl)ethyl]propylamino5,6,7,8-тетрахyдронапхтхален-2-ол аналогуес: идентифицатион оф а хигх-аффинитy D3-преферринг агонист wитх потент ин виво ацтивитy wитх лонг дуратион оф ацтион”. Ј. Мед. Цхем. 51 (1): 101—17. ПМИД 18072730. дои:10.1021/јм070860р.
- ^ Спиллер К, Xи ЗX, Пенг XQ, Неwман АХ, Асхбy ЦР, Хеидбредер C, Гаáл Ј, Гарднер ЕЛ (2008). „Тхе селецтиве допамине Д3 рецептор антагонистс СБ-277011А анд НГБ 2904 анд тхе путативе партиал Д3 рецептор агонист БП-897 аттенуате метхампхетамине-енханцед браин стимулатион реwард ин ратс”. Псyцхопхармацологy. 196 (4): 533—42. ПМИД 17985117. дои:10.1007/с00213-007-0986-6.
- ^ Дöрфлер M, Тсцхаммер Н, Хамперл К, Хüбнер Х, Гмеинер П (2008). „Новел Д3 селецтиве допаминергицс инцорпоратинг енyне унитс ас нонароматиц цатецхол биоисостерес: сyнтхесис, биоацтивитy, анд мутагенесис студиес”. Ј. Мед. Цхем. 51 (21): 6829—38. ПМИД 18834111. дои:10.1021/јм800895в.
- ^ а б Беттинетти L, Сцхлоттер К, Хüбнер Х, Гмеинер П (2002). „Интерацтиве САР студиес: ратионал дисцоверy оф супер-потент анд хигхлy селецтиве допамине D3 рецептор антагонистс анд партиал агонистс”. Ј. Мед. Цхем. 45 (21): 4594—7. ПМИД 12361386. дои:10.1021/јм025558р.
- ^ Цхен Ј; Цоллинс ГТ; Зханг Ј (2008). „Десигн, сyнтхесис, анд евалуатион оф потент анд селецтиве лигандс фор тхе допамине 3 (Д3) рецептор wитх а новел ин виво бехавиорал профиле”. Ј. Мед. Цхем. 51 (19): 5905—8. ПМЦ 2662387 . ПМИД 18785726. дои:10.1021/јм800471х.
- ^ Цагнотто А, Паротти L, Меннини Т (1996). „Ин витро аффинитy оф пирибедил фор допамине Д3 рецептор субтyпес, ан ауторадиограпхиц студy”. Еур. Ј. Пхармацол. 313 (1-2): 63—7. ПМИД 8905329. дои:10.1016/0014-2999(96)00503-1.
- ^ Неwман АХ; Грундт П; Цyриац Г (2009). „Н-(4-(4-(2,3-Дицхлоро- ор 2-метхоxyпхенyл)пиперазин-1-yл)бутyл)хетеробиарyлцарбоxамидес wитх Фунцтионализед Линкинг Цхаинс ас Хигх Аффинитy анд Енантиоселецтиве Д3 Рецептор Антагонистс ( параллел) ( перпендицулар)”. Ј. Мед. Цхем. 52 (8): 2559. ПМЦ 2760932 . ПМИД 19331412. дои:10.1021/јм900095y.
- ^ {{ците јоурнал |аутхор1=Грундт П |аутхор2=Царлсон ЕЕ |аутхор3=Цао Ј |дисплаy-едиторс=етал |титле=Новел хетероцyцлиц транс олефин аналогуес оф Н-{4-[4-(2,3-дицхлоропхенyл)пиперазин-1-yл]бутyл}арyлцарбоxамидес ас селецтиве пробес wитх хигх аффинитy фор тхе допамине Д3 рецептор |јоурнал=Ј. Мед. Цхем. |волуме=48 |иссуе=3 |пагес=839–48 |yеар=2005 |пмид=15689168 |дои=10.1021/јм049465г |урл=}}
- ^ Xи ЗX, Гарднер ЕЛ (2007). „Пхармацологицал ацтионс оф НГБ 2904, а селецтиве допамине Д3 рецептор антагонист, ин анимал моделс оф друг аддицтион”. ЦНС Друг Ревиеwс. 13 (2): 240—59. ПМИД 17627675. дои:10.1111/ј.1527-3458.2007.00013.x.
- ^ Гриффон, Натхалие; Јеаннетеау Фреддy (2003). „ЦЛИЦ6, а мембер оф тхе интрацеллулар цхлориде цханнел фамилy, интерацтс wитх допамине D(2)-лике рецепторс”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. Нетхерландс. 117 (1): 47—57. ИССН 0169-328X. ПМИД 14499480. дои:10.1016/С0169-328X(03)00283-3.
- ^ Бинда, Алициа V; Каббани Надине (2002). „Д2 анд Д3 допамине рецептор целл сурфаце лоцализатион медиатед бy интерацтион wитх протеин 4.1Н”. Мол. Пхармацол. Унитед Статес. 62 (3): 507—13. ИССН 0026-895X. ПМИД 12181426. дои:10.1124/мол.62.3.507.
Литература
[уреди | уреди извор]- Миссале C; Насх СР; Робинсон СW (1998). „Допамине рецепторс: фром струцтуре то фунцтион.”. Пхyсиол. Рев. 78 (1): 189—225. ПМИД 9457173.
- Сидху А, Низник ХБ (2000). „Цоуплинг оф допамине рецептор субтyпес то мултипле анд диверсе Г протеинс.”. Инт. Ј. Дев. Неуросци. 18 (7): 669—77. ПМИД 10978845. дои:10.1016/С0736-5748(00)00033-2.
- Соколофф П; Гирос Б; Мартрес МП (1990). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел допамине рецептор (Д3) ас а таргет фор неуролептицс.”. Натуре. 347 (6289): 146—51. ПМИД 1975644. дои:10.1038/347146а0.
- Гирос Б, Мартрес МП, Соколофф П, Сцхwартз ЈЦ (1991). „[Гене цлонинг оф хуман допаминергиц Д3 рецептор анд идентифицатион оф итс цхромосоме]”. C. Р. Ацад. Сци. III, Сци. Вие. 311 (13): 501—8. ПМИД 2129115.
- Лиу К, Бергсон C, Левенсон Р, Сцхмаусс C (1994). „Он тхе оригин оф мРНА енцодинг тхе трунцатед допамине Д3-тyпе рецептор Д3нф анд детецтион оф Д3нф-лике иммунореацтивитy ин хуман браин.”. Ј. Биол. Цхем. 269 (46): 29220—6. ПМИД 7961889.
- Сцхмаусс C, Хароутуниан V, Давис КЛ, Давидсон M (1993). „Селецтиве лосс оф допамине Д3-тyпе рецептор мРНА еxпрессион ин париетал анд мотор цортицес оф патиентс wитх цхрониц сцхизопхрениа.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 90 (19): 8942—6. ПМЦ 47477 . ПМИД 8415635. дои:10.1073/пнас.90.19.8942.
- Гриффон Н; Цроцq МА; Пилон C (1996). „Допамине Д3 рецептор гене: организатион, трансцрипт вариантс, анд полyморпхисм ассоциатед wитх сцхизопхрениа.”. Ам. Ј. Мед. Генет. 67 (1): 63—70. ПМИД 8678117. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-8628(19960216)67:1<63::АИД-АЈМГ11>3.0.ЦО;2-Н.
- Сталеy ЈК, Масх DC (1996). „Адаптиве инцреасе ин Д3 допамине рецепторс ин тхе браин реwард цирцуитс оф хуман цоцаине фаталитиес.”. Ј. Неуросци. 16 (19): 6100—6. ПМИД 8815892.
- Цхен ЦХ; Лиу МY; Wеи ФЦ (1997). „Фуртхер евиденце оф но ассоциатион бетwеен Сер9Глy полyморпхисм оф допамине Д3 рецептор гене анд сцхизопхрениа.”. Ам. Ј. Мед. Генет. 74 (1): 40—3. ПМИД 9034004. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-8628(19970221)74:1<40::АИД-АЈМГ9>3.0.ЦО;2-З.
- Гулцхер ЈР; Јóнссон П; Конг А (1997). „Маппинг оф а фамилиал ессентиал тремор гене, ФЕТ1, то цхромосоме 3q13.”. Нат. Генет. 17 (1): 84—7. ПМИД 9288103. дои:10.1038/нг0997-84.
- Олденхоф Ј; Вицкерy Р; Анафи M (1998). „СХ3 биндинг домаинс ин тхе допамине Д4 рецептор.”. Биоцхемистрy. 37 (45): 15726—36. ПМИД 9843378. дои:10.1021/би981634.
- Царгилл M; Алтсхулер D; Иреланд Ј (1999). „Цхарацтеризатион оф сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс ин цодинг регионс оф хуман генес.”. Нат. Генет. 22 (3): 231—8. ПМИД 10391209. дои:10.1038/10290.
- Пилла M; Перацхон С; Саутел Ф (1999). „Селецтиве инхибитион оф цоцаине-сеекинг бехавиоур бy а партиал допамине Д3 рецептор агонист.”. Натуре. 400 (6742): 371—5. ПМИД 10432116. дои:10.1038/22560.
- Илани Т; Бен-Схацхар D; Строус РД (2001). „А перипхерал маркер фор сцхизопхрениа: Инцреасед левелс оф Д3 допамине рецептор мРНА ин блоод лyмпхоцyтес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (2): 625—8. ПМЦ 14638 . ПМИД 11149951. дои:10.1073/пнас.021535398.
- Лин Р; Карпа К; Каббани Н (2001). „Допамине Д2 анд Д3 рецепторс аре линкед то тхе ацтин цyтоскелетон виа интерацтион wитх филамин А.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (9): 5258—63. ПМЦ 33197 . ПМИД 11320256. дои:10.1073/пнас.011538198.
- Олденхоф Ј, Раy А, Вицкерy Р, Ван Тол ХХ (2001). „СХ3 лигандс ин тхе допамине Д3 рецептор.”. Целл. Сигнал. 13 (6): 411—6. ПМИД 11384839. дои:10.1016/С0898-6568(01)00157-7.
- Сома M; Накаyама К; Рахмутула D (2002). „Сер9Глy полyморпхисм ин тхе допамине Д3 рецептор гене ис нот ассоциатед wитх ессентиал хyпертенсион ин тхе Јапанесе.”. Мед. Сци. Монит. 8 (1): ЦР1—4. ПМИД 11796958.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Допамине Рецепторс: D3”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy.
- Рецепторс,+Допамине+Д3 на УС Натионал Либрарy оф Медицине Медицал Субјецт Хеадингс (МеСХ)