Галанински рецептор 2
Галанински рецептор 2 | |||
---|---|---|---|
Идентификатори | |||
Симболи | ГАЛР2; ГАЛНР2; МГЦ125983; МГЦ125984 | ||
Вањски ИД | ОМИМ: 603691 МГИ: 1337018 ХомолоГене: 2863 ИУПХАР: ГАЛ2 ГенеЦардс: ГАЛР2 Гене | ||
Преглед РНК изражавања | |||
подаци | |||
Ортолози | |||
Врста | Човек | Миш | |
Ентрез | 8811 | 14428 | |
Енсембл | ЕНСГ00000182687 | ЕНСМУСГ00000020793 | |
УниПрот | О43603 | Q14А53 | |
РефСеq (мРНА) | НМ_003857 | НМ_010254 | |
РефСеq (протеин) | НП_003848 | НП_034384 | |
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 17: 71.58 - 71.59 Мб |
Цхр 11: 116.1 - 116.1 Мб | |
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Галанински рецептор 2, (GAL2) је Г протеин спрегнути рецептор кодиран GALR2 геном.[1]
Галанин је важан неуромодулатор присутан у мозгу, гастроинтестиналном систему, и хипоталамо-хипофизној оси. То је пептид са 30 аминокиселина који није C-терминално амидиран. Он потентно стимулише секрецију хормона раста, успорава брзину срца, укида синусну аритмију, и инхибира гастроинтестинални мотилитет након оброка. Дејство галанина је посредовано кроз интеракцију са специфичним мембранским рецепторима који су чланови 7-трансмембранске фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. GALR2 интерагује са N-терминалним остацима галанина. Примарни сигнални механизам GALR2 рецептора је пут фосфолипазе C/протеин киназе C (преко Gq), у контрасту са GALR1, који преноси свој сигнал инхибицијом аденилат циклазе кроз Gi. Било је показано да се GALR2 ефективно спреже са Gq и Gi протеинима, и да може да симултано активира два независна пута преноса сигнала.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Блоомqуист БТ; Беауцхамп МР; Зхелнин L; et al. (1998). „Cloning and expression of the human galanin receptor GalR2.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 243 (2): 474—9. PMID 9480833. doi:10.1006/bbrc.1998.8133.
- Fathi Z; Battaglino PM; Iben LG; et al. (1998). „Molecular characterization, pharmacological properties and chromosomal localization of the human GALR2 galanin receptor.”. Brain Res. Mol. Brain Res. 58 (1-2): 156—69. PMID 9685625. doi:10.1016/S0169-328X(98)00116-8.
- Kolakowski LF; O'Neill GP; Howard AD; et al. (1998). „Molecular characterization and expression of cloned human galanin receptors GALR2 and GALR3.”. J. Neurochem. 71 (6): 2239—51. PMID 9832121. doi:10.1046/j.1471-4159.1998.71062239.x.
- Borowsky B; Walker MW; Huang LY; et al. (1999). „Cloning and characterization of the human galanin GALR2 receptor.”. Peptides. 19 (10): 1771—81. PMID 9880084. doi:10.1016/S0196-9781(98)00133-8.
- Berger A; Tuechler C; Almer D; et al. (2002). „Elevated expression of galanin receptors in childhood neuroblastic tumors.”. Neuroendocrinology. 75 (2): 130—8. PMID 11867941. doi:10.1159/000048229.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Berger A; Lang R; Moritz K; et al. (2004). „Galanin receptor subtype GalR2 mediates apoptosis in SH-SY5Y neuroblastoma cells.”. Endocrinology. 145 (2): 500—7. PMID 14592962. doi:10.1210/en.2003-0649.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Belfer I; Hipp H; Bollettino A; et al. (2007). „Алцохолисм ис ассоциатед wитх ГАЛР3 бут нот тwо отхер галанин рецептор генес.”. Генес, Браин анд Бехавиор. 6 (5): 473—81. ПМИД 17083333. дои:10.1111/ј.1601-183X.2006.00275.x.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Галанин Рецепторс: ГАЛ2”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.