Неуропептидни Y рецептор
Изглед
Неуропептидни Y рецептор Y1 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | НПY1Р |
Алт. симболи | НПYР |
Ентрез | 4886 |
ХУГО | 7956 |
ОМИМ | 162641 |
РефСеq | НМ_000909 |
УниПрот | П25929 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 4 q31.3-q32 |
Неуропептидни Y рецептор Y2 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | НПY2Р |
Ентрез | 4887 |
ХУГО | 7957 |
ОМИМ | 162642 |
РефСеq | НМ_000910 |
УниПрот | П49146 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 4 q31 |
Панкреасни полипептидни рецептор 1 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | ППYР1 |
Алт. симболи | НПY4Р, Y4, ПП1 |
Ентрез | 5540 |
ХУГО | 9329 |
ОМИМ | 601790 |
РефСеq | НМ_005972 |
УниПрот | П50391 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 10 q11.2 |
Неуропептидни Y рецептор Y5 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | НПY5Р |
Ентрез | 4889 |
ХУГО | 7958 |
ОМИМ | 602001 |
РефСеq | НМ_006174 |
УниПрот | Q15761 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 4 q31-q32 |
Неуропептидни Y рецептори су класа Г-протеин спрегнутих рецептора које активирају пептидни хормони неуропептид Y, пептид YY и панкреасни полипептид.[1] Ови рецептори учествују у контроли разноврсног сета оф процеса понашања, који обухвата апетит, циркадијални ритам, и анксиозност.[2][3][4][5][6][7]
Активирани неуропептидни рецептори ослобађају Gi подјединицу из хетеротримерног Г протеинског комплекса. Gi подјединица затим инхибира продукцију секундарног гласника цАМП из АТП.
Типови[уреди | уреди извор]
Позната су четири неуропептид Y рецептора код сисара. Они се означавају са: Y1 до Y5.[8] Сваки од ових рецептора је кодиран засебним геном код човека. Сви они могу да буду терапеутски циљеви за гојазност и друге поремећаје.[9][10][11]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Мицхел MC, Бецк-Сицкингер А, Цоx Х, Доодс ХН, Херзог Х, Лархаммар D, Qуирион Р, Сцхwартз Т, Wестфалл Т (1998). „XВИ. Интернатионал Унион оф Пхармацологy рецоммендатионс фор тхе номенцлатуре оф неуропептиде Y, пептиде YY, анд панцреатиц полyпептиде рецепторс”. Пхармацол. Рев. 50 (1): 143—50. ПМИД 9549761.
- ^ Хеилиг, M. (2004). „Тхе НПY сyстем ин стресс, анxиетy анд депрессион”. Неуропептидес. 38 (4): 213—24. ПМИД 15337373. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.05.002.
- ^ Харро, Ј. (2006). „ЦЦК анд НПY ас анти-анxиетy треатмент таргетс: промисес, питфаллс, анд стратегиес”. Амино Ацидс. 31 (3): 215—30. ПМИД 16738800. дои:10.1007/с00726-006-0334-x.
- ^ Еатон К, Саллее ФР, Сах Р (2007). „Релеванце оф неуропептиде Y (НПY) ин псyцхиатрy”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1645—59. ПМИД 17979774. дои:10.2174/156802607782341037.[мртва веза]
- ^ Xапелли С, Агассе Ф, Ферреира Р, Силва АП, Малва ЈО (2006). „Неуропептиде Y ас ан ендогеноус антиепилептиц, неуропротецтиве анд про-неурогениц пептиде”. Рецент Патентс он ЦНС Друг Дисцоверy. 1 (3): 315—24. ПМИД 18221213. дои:10.2174/157488906778773689.[мртва веза]
- ^ Вона-Давис ЛЦ, МцФадден ДW (2007). „НПY фамилy оф хормонес: цлиницал релеванце анд потентиал усе ин гастроинтестинал дисеасе”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1710—20. ПМИД 17979780. дои:10.2174/156802607782340966. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ Линднер D, Стицхел Ј, Бецк-Сицкингер АГ (2008). „Молецулар рецогнитион оф тхе НПY хормоне фамилy бy тхеир рецепторс”. Нутритион (Бурбанк, Лос Ангелес Цоунтy, Цалиф.). 24 (9): 907—17. ПМИД 18725086. дои:10.1016/ј.нут.2008.06.025.
- ^ Лархаммар D, Саланецк Е (2004). „Молецулар еволутион оф НПY рецептор субтyпес”. Неуропептидес. 38 (4): 141—51. ПМИД 15337367. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.06.002.
- ^ Камији MM, Инуи А (2007). „Неуропептиде y рецептор селецтиве лигандс ин тхе треатмент оф обеситy”. Ендоцрине Ревиеwс. 28 (6): 664—84. ПМИД 17785427. дои:10.1210/ер.2007-0003.
- ^ МацНеил ДЈ (2007). „НПY Y1 анд Y5 рецептор селецтиве антагонистс ас анти-обеситy другс”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1721—33. ПМИД 17979781. дои:10.2174/156802607782341028. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ Камији MM, Инуи А (2007). „НПY Y2 анд Y4 рецепторс селецтиве лигандс: промисинг анти-обеситy другс?”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1734—42. ПМИД 17979782. дои:10.2174/156802607782340957. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Неуропептиде Y Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
- Неуропептиде+Y+Рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)