Amfetamin

Amfetamin
IUPAC ime
	(±)-1-fenilpropan-2-amin
Klinički podaci
Kategorija trudnoće	US: C (Mogući rizik) ; ;
Način primene	Oralno, Intravenozno, Vaporizacija, insuflacija, Rektalno, Podjezično
Pravni status
Pravni status	AU: S8 (Kontrolisana supst.) ; CA: Schedule III ; UK: Klasa B ; US: Schedule II ; ℞ (Samo na recepat);
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	Oralno 20-25%; nazalno 75%; rektalno 95–99%; intravenozno 100%
Vezivanje proteina	15–40%
Metabolizam	Hepatički (CYP2D6)
Poluvreme eliminacije	12 h prosek za d-izomer, 13 h za L-izomer
Izlučivanje	Renalno; značajna porcija nepromenjena
Identifikatori
CAS broj	300-62-9 405-41-4
ATC kod	N06BA01 (WHO)
PubChem	CID 3007
DrugBank	APRD00480
ChemSpider	13852819
Sinonimi	alfa-metilbenzenetanamin, alfa-metilfenetilamin, beta-fenil-izopropilamin
Hemijski podaci
Formula	C9H13N
Molarna masa	135.2084
	SMILES NC(C)Cc1ccccc1; ;
Fizički podaci
Tačka topljenja	285 to 281 °C (545 to 538 °F)
Rastvorljivost u vodi	50–100 mg/mL (16 °C) mg/mL (20 °C)

Amfetamini su hemikalije dobijene sintetičkim putem.^[2] Na tržište najčešće dolaze u obliku praha. Amfetamini se unose oralno, pušenjem, udisanjem praha, i intravenski. Neposredno stimulišu cerebralni korteks u centralnom nervnom sistemu, uklanjajući umor, glad i pospanost. Dovode korisnika u stanje euforije. Pojačavaju koncentraciju, pažnju, reflekse, a i ideje i slike su mnogo življe.^[2] Prevelika doza može uzrokovati vrtoglavice, drhtanje, uznemirenost, paniku, bolove u grudima i ubrzan rad srca.^[2]Posledica može biti potpuni telesni i psihički kolaps. Hronično trovanje može izazvati paranoidne ideje i halucinacije. U mozgu stvara zavisnost i oslobađa ga od bilo kakvih ograda.

Spoljašnji znakovi su širenje zenica, nesanica, proliv, drhtanje, promene u ponašanju, izrazita euforija i naglo mršavljenje. Najpoznatiji amfetamini su „dizalica” (engl. upper), „spid” (engl. speed) i ekstazi.

Spid je ulični naziv za sintetičke droge na bazi amfetamina. Efekti uključuju smanjeni apetit, povećanu izdržljivost i energiju, povećani libido, hiperaktivnost i nesanicu. Organizam se pritom rapidno iscrpljuje. Kada se koristi u velikim dozama i intravenozno može dovesti i do predoziranja, do brze zavisnosti što je veliki rizik po zdravlje.^[2]

Prvi put je dobijen 1887. godine.^[2]

Metabolički putevi metamfetamina