Pređi na sadržaj

MDMA

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
MDMA
MDMA structure
Ball-and-stick model of an MDMA molecule
IUPAC ime
(RS)-1-(1,3-benzodioksol-5-il)-N-metilpropan-2-amin
Klinički podaci
Drugs.comunos
Opojna drogaFizička: ne[1]
Psihološka: umerena
Odgovornost
za zavisnost		Umerena[2]
Način primeneoralno[3]
ređe: insuflaciono,[3] inhalaciono,[3] injekciono,[3][4] rektalno
Pravni status
Pravni status
  • AU: S9 (Zabranjen)
  • CA: Plan I
  • UK: Klasa A
  • US: Plan I
  • UN: Psihotropni plan I
Farmakokinetički podaci
MetabolizamJetra, CYP450 ekstenzino učestvuje, uključujući CYP2D6
MetabolitiMDA, HMMA, HMA, DHA, MDP2P, MDOH[5]
Početak dejstva30–45 min (oralno)[6]
Poluvreme eliminacije(R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h[7]
(S)-MDMA: 3.6 ± 0.9 h[7]
Dužina akcije4–6 h[6]
IzlučivanjeBubreg
Identifikatori
CAS broj42542-10-9 DaY[]
ATC kodnone
PubChemCID 1615
IUPHAR/BPS4574
DrugBankDB01454 DaY
ChemSpider1556 DaY
UNIIKE1SEN21RM DaY
KEGGC07577 DaY
ChEBICHEBI:1391 DaY
ChEMBLCHEMBL43048 DaY
Sinonimi3,4-MDMA, ecstasy (E, X, XTC), molly, mandy[8][9]
PDB ligand IDB41 (PDBe, RCSB PDB)
Hemijski podaci
FormulaC11H15NO2
Molarna masa193,25 g·mol−1
HiralnostRacemska smeša
  • CC(NC)CC1=CC=C(OCO2)C2=C1
  • InChI=1S/C11H15NO2/c1-8(12—2)5-9-3-4-10-11(6—9)14-7-13-10/h3-4,6,8,12H,5,7H2,1-2H3 DaY
  • Key:SHXWCVYOXRDMCX-UHFFFAOYSA-N DaY
Fizički podaci
Tačka ključanja105 °C (221 °F) na 0.4 mmHg (eksperimentalno)
Ekstazi
Ekstazi se najčešće pojavljuje u formi tableta.

MDMA, generičko ime metilendioksimetamfetamin, poznat i kao ekstazi, u žargonu „ekser“, je sintetička, psihoaktivna droga, derivat amfetamina. Spada u jače psihoaktivne droge, a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje od 3 do 5h.

Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogući flešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća je depresija, umor i iscrpljenost.

Popularnost

[uredi | uredi izvor]

Iako sintetizovan 1912. godine ekstazi se smatra novom drogom.[10] Često je korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešće elektronske (rejv, tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si promovisale „spiritualnost“ i „spajanje s univerzumom“, zabranjene su 1970. godine.

Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodelične supstance. Godine 1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugim psihodelicima, uz naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavaju epidemijskim širenjem ekstazija u populaciji dece i omladine.[11][12]

Štetne posledice

[uredi | uredi izvor]

Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi, hiperpireksija (povećana temperatura), dehidracija (gubljenje tečnosti) i otkazivanje rada srca. Postoji i „prirodni“ ekstazi — tablete koje sadrže žen-šen, kolu i neke prirodne energanse — do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.[13][14][15]

Mentalni poremećaji

[uredi | uredi izvor]

Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu[16], pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno - moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sistem.

Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su individualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:

Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju).[13]

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristični po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.

Poremećaji rasta

[uredi | uredi izvor]

Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja mišićne mase.[20]

Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksikacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalaricima.

Akutne intoksikacije od straha do psihičkog sloma

[uredi | uredi izvor]
  • Akutna intoksikacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somatskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne[21][22].
  • Prolongirana intoksikacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.

Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksikacija malom dozom supstance (50 - 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha. Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.

  • Akutna intoksikacija srednje velikim dozama (250 - 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.

Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.

  • Akutna intoksikacija velikim dozama (300 - 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.

Dominiraju sledeći simptomi :

Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija). Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol...

Prolongirane intoksikacije gubitak mentalne bistrine

[uredi | uredi izvor]

Prolongirane intoksikacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti. Mogu se izdvojiti sledeći simptomi:

  • promene raspoloženja
  • emocionalnu nestabilnost
  • anksioznost
  • depresivnost i
  • teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje su praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.

Prolongirana intoksikacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:

  • gubitak mentalne bistrine i pribranosti
  • mentalna konfuzija
  • neraspoloženje
  • gubitak motivacije
  • dezorijentacija zaboravnost i
  • oštećenje pamćenja.

Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Palmer, Robert B. (2012). Medical toxicology of drug abuse : synthesized chemicals and psychoactive plants. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. str. 139. ISBN 9780471727606. 
  2. ^ Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ur.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd izd.). New York: McGraw-Hill Medical. str. 375. ISBN 9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.” 
  3. ^ a b v g „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA or 'Ecstasy')”. EMCDDA. European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  4. ^ „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)”. Drugs and Human Performance Fact Sheets. National Highway Traffic Safety Administration. Arhivirano iz originala 31. 5. 2012. g. Pristupljeno 19. 5. 2010. 
  5. ^ Carvalho M, Carmo H, Costa VM, Capela JP, Pontes H, Remião F, Carvalho F, Bastos Mde L (2012). „Toxicity of amphetamines: an update”. Arch. Toxicol. 86 (8): 1167—1231. PMID 22392347. doi:10.1007/s00204-012-0815-5. 
  6. ^ a b Freye, Enno (2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine, Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs. Springer Netherlands. str. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Pristupljeno 18. 6. 2015. 
  7. ^ a b „3,4-Methylenedioxymethamphetamine”. Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  8. ^ Luciano, Randy L.; Perazella, Mark A. (25. 3. 2014). „Nephrotoxic effects of designer drugs: synthetic is not better!”. Nature Reviews Nephrology. 10 (6): 314—324. doi:10.1038/nrneph.2014.44. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  9. ^ „DrugFacts: MDMA (Ecstasy or Molly)”. National Institute on Drug Abuse. Arhivirano iz originala 03. 12. 2014. g. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  10. ^ Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.”. Pharmazie. 61 (11): 966—972. PMID 17152992. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. 
  11. ^ 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985], Pristupljeno 11. 4. 2013.
  12. ^ E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Pristupljeno 2011-06-11.
  13. ^ a b Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA”. Psychopharmacology. 154 (2): 161—168. PMID 11314678. doi:10.1007/s002130000648. 
  14. ^ Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.
  15. ^ Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2011)
  16. ^ Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals”. Toxicology Applied Pharmacology. 25 (2): 299—309. PMID 4197635. doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X. 
  17. ^ „Ecstasy basics”. betweenthelines.net.au. Arhivirano iz originala 28. 10. 2012. g. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  18. ^ „Ecstasy”. betterhealth.vic.gov.au. Arhivirano iz originala 26. 04. 2014. g. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  19. ^ „MDMA Basics”. erowid.org. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  20. ^ a b „Ecstasy: effects on the body”. ydr.com.au. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  21. ^ Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users”. Hum Psychopharmacol. 18 (7): 507—17. PMID 14533132. doi:10.1002/hup.529. 
  22. ^ Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford). 17 (4): 371—8. PMID 14870948. doi:10.1177/0269881103174014. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Freye, Enno (2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine, Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs. Springer Netherlands. str. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Pristupljeno 18. 6. 2015. 
  • Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ur.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd izd.). New York: McGraw-Hill Medical. str. 375. ISBN 9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.” </ref>

| elimination_half-life = (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h<ref name="Toxnet MDMA">„3,4-Methylenedioxymethamphetamine”. Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Pristupljeno 22. 11. 2014. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=МДМА&oldid=27550267”