Spisak poznatih Novosađana

Spisak poznatih stanovnika Novog Sada, koji žive ili su živeli u gradu, kao i onih koji su u njemu rođeni.

A

Dimitrije Avramović (1815—1855), slikar. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
Aleksandar Adamović (1838—1906), veletrgovac i vinogradar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
Aleksandar Adamović (1877—1938), vinogradar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
Dr Stevan Adamović (1870—1945), advokat, gradonačelnik (1918—1920). Stanovao je na Pozorišnom trgu (Stari Grad).
Božana Adamović Dubska Bižić (1897—1976), operska pevačica i muzički pedagog. Stanovala je u Futoškoj ulici (Sajmište).
Albert Ajnštajn (1879—1955), teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Stanovao je u Kisačkoj ulici u novosadskom naselju Salajka 1905. i 1907. godine. Posećivao je kafanu „Eržebet kiraljne“.
Nikola Aleksić (1811—1873), slikar. U Novom Sadu je učio u ateljeu Arse Teodorovića, a i kasnije je više puta kraće boravio u gradu. Kao učenik, stanovao je u Ulici Matice srpske (Podbara).
Miroslav Antić (1932—1986), književnik i novinar Dnevnika. Stanovao je na više mesta u gradu, između ostalih na Bulevaru oslobođenja (Liman) i u Ulici Mihala Babinke (Avijatičarsko naselje).
Vladan Arsenijević (1848—1900), prirodnjak i književnik.
Borisav Atanasković (1931—1994), jugoslovenski i srpski književnik, scenarista, dramski pisac za decu i odrasle, glumac (Državnu pozorišnu školu u Novom Sadu diplomirao 1953. godine u klasi Jurija Rakitina), novinar, reditelj, dramaturg i urednik Govorno umetničkog programa za decu u Radio Novom Sadu1. Stanovao je u ulicama Dositejevoj (Salajka), Bele njive (Podbara), Vuka Karadžića (Sremska Kamenica) i Futoškom putu (Satelit).
Bogoboj Atanacković (1824—1858), književnik iz Baje. U Novom Sadu je proveo godinu dana (1851—1852) kao sekretar bačkog vladike Platona Atanackovića.
Jožef Ač (1914—1990), slikar. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
Karlo Ašenbrener (1877—1940), industrijalac. Stanovao je u Futoškoj ulici (Grbavica).

B

Mihal Babinka (1927—1974), pesnik. Stanovao je na Bulevaru kralja Petra I (Sajmište).
Isidor Bajić (1878—1915), kompozitor, učitelj, izdavač.
Miloš Bajić (baron) (1822—1897), narodni dobrotvor, poslanik u ugarskom parlamentu.
Gavrilo Bajčević (?—1849), okružni upravitelj srpskih škola u Bačkoj. Kuća mu se nalazila na Trgu Toze Markovića (Stari Grad).
Jakim Jaša Bakov (1906—1974), profesor i atletičar. Stanovao je na Bulevaru oslobođenja (Liman).
Aladar Bala (1867—?), veliki župan u Novom Sadu (1905—1909). Stanovao je u Almaškoj ili Temerinskoj ulici (Podbara).
Janika Balaž (1925—1988), tamburaš. Stanovao je u Ulici Dostojevskog (Rotkvarija).
Đorđe Balašević (1953—2021), muzičar, kantautor, pesnik, glumac. Stanovao na Salajci.
Mira Banjac (rođena 1929), glumica.
Gligorije Barusković (1841—1927), profesor. Stanovao je u Skerlićevoj ulici (Podbara).
Mirko Begović (1921—1976), novinar. Stanovao je u Futoškoj ulici (Adamovićevo naselje).
Nataša Bekvalac (1980), pevačica
Nikolaj Belopoljski (1889—1958), kapetan, gardijski oficir. nosilac Ordena Svetog Đorđa. Stanovao je na Trgu galerija (Stari Grad).
Gabrijel Belohorski (1837—1922), sveštenik, istoričar Novog Sada, dugogodišnji senior velikog Bačko-sremskog evangelističkog seniorata, jedan od najobrazovanijih Slovaka svoga vremena. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
Đorđe Beljanski (1905—1966), novinar. Stanovao je u Ulici Petra Drapšina (Stari Grad).
Aleksandar Benjak (1932—1990), atletičar. Stanovao je u Ulici Sonje Marinković (Stari Grad).
Jovan Beogradac (1812—1889), književnik i kraljevski kapetan.
Franja Ferika Berger (1909—1989), stomatolog. Stanovao je u Ulici Dušana Vasiljeva (Podbara).
Petar Biga (1811—1879), srpski general u buni 1848—1849, branilac Srbobrana. Stanovao je na Pozorišnom trgu (Stari Grad).
Ozren Bingulac (1904—1984), učitelj, operski pevač. Stanovao je u Ulici braće Ribnikar (Grbavica).
Prof. dr Branko Bjelić (rođen 1948), redovni profesor Ekonomskog fakulteta. Odrastao u Tolstojevoj ulici. Danas stanuje na Adamovićevom naselju.
Konstantin Bogdanović (1811—1854), pisac, advokat. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
Petar Bogdanović (1875—1927), profesor i sekretar kralja Nikole na Cetinju.
Šandor Bogdanfi (1912—1987), književnik i novinar. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
Tijana Bogićević (1981), pevačica i predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije
Vladimir Božović (1906—1979), profesor francuskog jezika. Stanovao je u Ulici Žarka Zrenjanina (Stari Grad).
Zora Bokšan Tanurdžić (*1930), srpski režiser, dramski pedagog i pisac.
Branislav Borota (1888—1945), advokat, sudija, gradonačelnik i prvi predsednik Narodnog odbora Novog Sada. Stanovao je u Ulici Ognjena Price (Sajmište) i na Trifkovićevom trgu (Stari Grad).
Anastas Bocarić (1864—1944), slikar. Stanovao je u Ulici Save Vukovića (Podbara).
Slobodan Boškan (1975), srpski odbojkaš, olimpijski i evropski šampion
Vujadin Boškov (1931—2014), fudbaler i fudbalski trener, olimpijski vicešampion.
Jovan Bošković (1834—1892), profesor, filolog. Stanovao je u Ulici Mite Ružića (Stari Grad).
Lukijan Branković (1860—1941), komediograf i novelista. Stanovao je u Ulici Ruđera Boškovića (Adamovićevo naselje).
Blagoje Brančić (1860—1915), profesor, prevodilac. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
Maksim Brežovski (1809—1890), učitelj i glumac.
Rudolf Bruči (1917—2002), kompozitor i prvi dekan novosadske Akademije umetnosti, jedan od osnivača nove zgrade opere, filharmonije i srednje muzičke škole i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU).
Branislav Bukurov (1909—1986), profesor univerziteta, akademik. Stanovao je u Ulici Stevana Branovačkog (Stari Grad).
Dragutin Burić (1907—1984), operski pevač, tenor. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
Lazar Buta (1915—1984), dirigent. Stanovao je u Ulici Danijela Konstantina.

V

Andrija Vajler (1932—1977), elektroinženjer. Stanovao je na Trgu neznanog junaka (Stari Grad).
Petar Ivanovič Vandrovski (1897—1971), inženjer, ruski emigrant. Stanovao je u Ulici vojvode Putnika (Stari Grad).
Raja Vasiljević (1922—1979), novinar i novinski urednik. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
Ivanka Veselinov (1914—1990), profesor i bibliotekar. Stanovala je na Bulevaru oslobođenja (Liman).
Todor Veselinović (1910—1991), numizmatičar, kolekcionar. Stanovao je u Ulici Đure Jakšića (Stari Grad).
Aleksije Vezilić (1753—1792), učitelj, pisac.
Milovan Vidaković (1780—1841), pisac.
Dr Vilim Vilt (1875—1939), lekar, osnivač Jodne banje. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
Angelo Vlatković (1925—1995), kompozitor, muzičar, urednik Radio Novog Sada.
Jaroslav Vojtehovski (1902—1979), kompozitor, dirigent. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
Radivoj Vrhovac (1863—1946), profesor, filolog.
Joakim Vujić (1772—1847), poznati pozorišni radnik, „otac srpskog pozorišta“.
Nikola Vujić (1901—1962), lekar-radiolog. Stanovao je u Futoškoj ulici (Grbavica).
Ivan Vuković (1915—1990), sudija. Stanovao je u Ulici Pavla Simića (Stari Grad).
Lazar Vukotić (1882—1967), učitelj. Stanovao je u Sterijinoj ulici (Podbara).
Miro Vuksanović (rođen 1944), pisac, dobitnik NIN-ove nagrade. Stanuje na Satelitu / Novom Naselju.
Miloš Vučević (1974), predsednik Vlade Srbije
Dr Nikola Vučković (1892—1964), stomatolog. Stanovao je u Ulici vojvođanskih brigada (Stari Grad).

G

Laslo Gal (1902—1976), novinar, pesnik i humorista. Stanovao je u Ulici Miše Dimitrijevića (Grbavica).
Mijat Gaćinović (1995), srpski fudbaler, omladinski svetski i evropski šampion
Olga Gere (1942), jugoslovenska atletičarka, evropska vicešampionka
Andrija Gerić (1977), srpski odbojkaš, olimpijski i evropski šampion
Dr Stevan Gouldman (1914—1988), lekar, akademik VANU. Stanovao je u Ulici Miroslava Antića (Stari Grad).
Nikola Gošić (1885—1934), glumac.
Dragoslava Gradinčević-Savić (*1957), potpredsednica ATICOM-a, nemačkog Saveza profesionalnih tumača i prevodilaca.
Milka Grgurova (1840—1924), glumica.
Milan Gurović (1975-), košarkaš, svetski i evropski šampion
Janoš Grosinger (1864—1952), apotekar. Stanovao je u Njegoševoj i Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
Jovan Milenko Grčić (1846—1875), pesnik. U Novom Sadu je pohađao gimnaziju.
Jovan Grunčić (1994), srpski reper. Odrastao je na Limanu, išao u Karlovačku gimnaziju.

D

Đura Davidovac (1898—1968), inspicijent SNP-a. Stanovao je u Natoševićevoj ulici (Stari Grad).
Sava Damjanov (1956), književnik i profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu. Stanuje u Ulici Dože Đerđa.
Đura Daničić (1825–1982). Stanovao je u Ulici Zlatne grede br. 31.
Adolf Dajč (1851—1932), inženjer, graditelj Sinagoge. Stanovao je u Ulici Jana Kolara (Rotkvarija).
Milivoje Deanović (1883—1938), slikar. Stanovao je u Gundulićevoj ulici (Podbara) i Kisačkoj ulici (Rotkvarija).
Draga Dejanović (1843—1871), glumica, spisateljica i borac za ženska prava.
Vojislav Despotov (1950—2000), pisac. Stanovao je na Trgu neznanog junaka (Stari Grad).
Miloš Mile Dimitrijević (1824—1896), pravnik, političar i predsednik Matice srpske.
Miša Dimitrijević (1846—1889), novinar i političar.
Trifun Dimić (rođen 1956), književnik, pokretač i rukovodilac kulturnih akcija Roma. Posvetio se kulturnoj afirmaciji i emancipaciji Roma u Vojvodini, pokrenuo je inicijativu za osnivanje pokrajinskog Društva za književnost i jezik Roma, a 1996. godine, uz njegovo angažovanje formirana je Matica romska, u kojoj mu je poverena dužnost predsednika. Sačinio je prvi prevod Svetog pisma (Novog zaveta) na romski jezik. Stanovao je na Klisi / Slanoj bari.
Milan Dobrenov (1902—1972), profesor. Stanovao je u Daničićevoj ulici (Podbara).
Jeca Dobrinović (1841—1898), glumica. Stanovala je u Ulici Hadžić Svetića (Podbara).
Pera Dobrinović (1853—1923), glumac, reditelj, upravnik pozorišta. Stanovao je u Ulici Hadžić Svetića (Podbara).
Nanka Dobrić (1829—1912), prva srpska diletantkinja u Novom Sadu. Stanovala je u Ulici Milovana Vidakovića (Podbara).
Petar Dobrović (1890—1942), slikar.
Dušan Domović Bulut (1985), srpski basketaš, osvajač bronzane olimpijske medalje, svetski i evropski šampion
Luka Dotlić (1913—1984), teatrolog. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
Milorad Bagaž Dragojlov (1897—1978), profesor. Stanovao je u Stražilovskoj ulici (Stari Grad).
Milivoj Dražetin (1952—1970), pesnik.
Marko Dragosavljević (1994), srpski kajakaš, evropski šampion
Mladen Dražetin (1951—2015), doktor društvenih nauka, intelektualac, ekonomista, pozorišni stvaralac, pesnik, književnik i filozof. Rođen je i umro u Novom Sadu. Stanovao je na Satelitu / Novom Naselju.
Dr Petar Drezgić (1914—1980), profesor univerziteta, akademik VANU. Stanovao je u Fruškogorskoj ulici (Liman).
Mihail Dudaš (1989), srpski atletičar, osvajač bronzane medalje na evropskom prvenstvu
Jefta Dušanović (1861—1917), glumac SNP-a. Stanovao je u ulicama Grčkoškolskoj (Stari Grad), Jadranskoj (Podbara) i Marka Nešića (Podbara).
Stanoje Dušanović (1906—1987), glumac SNP-a, reditelj i hroničar. Stanovao je u Dunavskoj ulici (Stari Grad).

Đ

Dr Veselin Đisalović (1873—1945), profesor, filolog. Stanovao je na uglu ulica Đure Jakšića i Nikolajevske (Stari Grad) i u ulici Pap Pavla (Rotkvarija).
Jovan Đorđević (1826—1900), pozorišni i javni radnik.
Sima Đorđević (1813—1878), dobrotvor. Živeo je u Ulici Svetozara Miletića (Stari Grad).
Branislav Đurđev (1908—1993), akademik, profesor. Stanovao je u Ulici Vase Stajića (Stari Grad) i na Bulevaru oslobođenja (Sajmište).
Dr Slavko Đurišić (1911—1966), ginekolog. Stanovao je u Ulici Dušana Vasiljeva (Podbara).

E

Katinka Evinger Kovačević (1904—1990), tekstilac-umetnik. Stanovala je u Ulici Dragiše Brašovana (Liman).
Melhior Erdujhelji (1860—1912), istoričar Novog Sada.
Jelena Erić (1979), srpska rukometašica, svetska vicešampionka
Josip Ernst (1861—1920), predsednik Jevrejske opštine. Stanovao je u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).
Mikloš Estergomi (1839—1921), mađarski oficir i plemić. Stanovao je u Jevrejskoj ulici (Stari Grad).
Vasa Eškićević (1867—1933), slikar. Imao je atelje u Zmaj Jovinoj ulici (Stari Grad).

Ž

Dušan Životić (1892—1964), glumac, reditelj, upravnik SNP-a. Stanovao je u Njegoševoj ulici (Stari Grad).

Z

Andrija Zador (1908—1967), sudija Vrhovnog suda Vojvodine i predsednik Jevrejske opštine. Stanovao je u Ulici Polita Desančića (Stari Grad).
Dimitrije Zekavica (1928—1989), profesor srpskohrvatskog jezika. Stanovao je u Sremskoj ulici (Stari Grad).
Lajoš Zilahi (1891—1974), književnik, urednik, filmski producent i režiser.
Pero Zubac (rođen 1945), književnik. Stanuje na Limanu.

I

Ivan Ivanić (?—1845), moler i zlatar iz Petrovaradina, radio uglavnom ikone.
Đorđe Ivković (1856—1920), knjižar i štampar. Stanovao je u Dunavskoj ulici (Stari Grad).
Aleksandra Ivošev (1974-), srpska strelkinja, olimpijska šampionka
Jakov Jaša Ignjatović (1822—1889), književnik. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
Dr Branko Ilić (1889—1966), lekar-ginekolog i predsednik grada Novog Sada. Stanovao je u Železničkoj ulici (Stari Grad).
Dr Radoslav Ilić (1894—1980), advokat, političar. Stanovao je u Radničkoj ulici (Stari Grad).
Sava Ipić (1894—1958), slikar. Stanovao je u Ulici Filipa Višnjića (Podbara).

J

Vasa Jagazović (1826—1890), trgovac, dobrotvor. Stanovao je u Ulici kralja Aleksandra (Stari Grad).
Đura Jakšić (1831—1878), književnik i slikar. Stanovao je na Trgu Toze Markovića (Stari Grad).
Mileta Jakšić (1869—1935), književnik. Stanovao je u Njegoševoj ulici (Stari Grad).
Milutin Jakšić (1863—1937), istoričar, javni radnik, profesor gimnazije.
Josip Jelačić (1801—1859), hrvatski ban. Rođen je u Petrovaradinu.
Dr Zdravko Jelesić (1919—1964), radiolog. Stanovao je u Ulici vojvode Knićanina (Adamovićevo naselje).
Dr Đura Jovanović (1892—1977), osnivač i prvi upravnik Dečje bolnice u Novom Sadu. Stanovao je u Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
Jovan Jovanović (1732—1805), episkop bački. Stanovao je u starom Vladičanskom dvoru.
Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), pesnik, književnik, lekar, prevodilac.
Milan Jovanović (1834—1896), pisac drama, putopisa, pozorišnih članaka i prikaza.
Petar Jovanović (1800—1855), advokat i profesor.
Slobodan Jovanović (1869—1958), pravnik, istoričar, književnik, političar.
Stojan Jovanović (1900—1986), glumac i pevač, član Drame SNP-a. Stanovao je u Ulici Milete Jakšića (Stari Grad).
Todor Toza Jovanović (1915—1964), gradonačelnik. Stanovao je u Ulici Vase Stajića (Stari Grad).
Dr Mladen Jojkić (1839—1917), lekar, medicinski pisac, socijalni radnik. Stanovao je na Trifkovićevom trgu (Stari Grad).
Kosta Jorgović (1883—1918), slikar.
Sava Josić (1920—1979), osnivač Izdavačkog preduzeća Matice srpske. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
Dr Stevan Josifović (1906—1988), profesor, filolog, istoričar i istraživač. Stanovao je u ulicama Đorđa Rajkovića (Podbara) i Fruškogorskoj (Liman).

K

Đorđe Kamber (1821—1891), gradski kapetan. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
Ilona Kovač (1914—), Novosađanka koja je trenutno najstarija živa osoba u Srbiji. ( živi u novosadskom naselju satelit)
Jovan Kamber (1773—1848), gradonačelnik. Stanovao je u Ulici Jovana Subotića (Rotkvarija).
Jovan Kapdemort (1817—? posle avgusta 1842), glumac.^[1]
Dr Vladimir Kapor (1911—1983), akademik VANU, profesor. Stanovao je u Ulici Maksima Gorkog (Stari Grad).
Dr Armin Kasovic (1864—1929), predsednik Jevrejske opštine, lekar. Stanovao je na Trgu mladenaca (Stari Grad).
Danilo Kaćanski (1895—1963), građevinski inženjer. Stanovao je na Bulevaru Mihajla Pupina (Stari Grad).
Slobodan Kačar (*1957), osvajač zlatne Olimpijske i bronzane svetske medalje, profi prvak sveta.
Tadija Kačar (*1956), osvajač srebrnih medalja na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima.
Dr Jovan Kašić (1933—1987), profesor. Stanovao je u Rumenačkoj ulici.
Mihajlo Kelbli (1930-), renomirani klarinetista, redovni profesor na Akademiji umetnosti (u penziji) u Novom Sadu. Stanuje u Ulici Narodnog Fronta broj 20.
Milan Kerac (1914—1980), slikar. Stanovao je u Ulici Teodora Pavlovića (Adamovićevo naselje).
Jovan Kešanski (1879—1940), slikar.
Dr Dimitrije Kirilović (1894—1956), direktor Arhiva, naučni saradnik Matice srpske, pedagog i istoričar književnosti. Stanovao je u Ulici Đure Jakšića (Stari Grad).
Jovanka Kirković (1837—?), glumica.
Danilo Kiš (1935—1989), književnik, romansijer, polemičar i prevodilac. Stanovao je u Ćirpanovoj ulici (Sajmište).
Jovan Klajić (1815—1888), slikar.
Janoš Klaćanji (?—1790), tumač za srpski jezik u Sremsko-slavonskoj generalnoj komandi u Petrovaradinu, poliglot, jozefinista, prijatelj Srba. Podnosio je Beču predloge za rešavanje srpskih pitanja i agitovao protiv Turaka. Zbog svoje delatnosti po kazni je premešten u Zagreb, a zatim otpušten iz državne službe.
Dušan Kovačević (1883—1968), veleposednik. Stanovao je u Ulici Alekse Šantića (Grbavica).
Vojislav Kolarov (1925—1982), novinar, direktor Sterijinog pozorja, potpredsednik grada Novog Sada. Stanovao je u Ulici Ilije Ognjanovića (Stari Grad).
Ljubica Kolarović (1836—1890), glumica.
Zoran Kolundžija (*1952), osnivač i urednik izdavačke kuće Prometej
Đorđe Kondoroši (1821—1891), advokat, profesor, narodni poslanik. Stanovao je u Ulici Zlatne grede (Podbara).
Đerđ Koper (1842—1904), sveštenik, dekan Teološkog fakulteta u Budimpešti. Stanovao je u Katoličkoj porti (Stari Grad).
Mikola Kočiš (1928—1973), rusinski filolog i književnik. Tvorac je rusinskog pravopisa i bukvara. Stanovao je u Ulici braće Ribnikar (Grbavica).
Dr Vojislav Krajovan (1903—1985), tehnolog, profesor i prvi dekan Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Stanovao je u Ulici Danijela Konstantina.
Dr Miloš Krno (1869—1917), advokat, slovački lider u Vojvodini. Sarađivao je sa Srbima na kulturnom i političkom polju, održavao je veze sa Rusijom i opirao se mađarizaciji. Stanovao je u ulicama Vuka Karadžića i Šafarikovoj (Rotkvarija).
Karolj Krombholc (1905—1991), kompozitor, pijanista, pedagog. Stanovao je u Sterijinoj ulici (Podbara).
Kumela (1995), srpski solo muzičar, bivši član grupe „Klika”. Odrastao je na Limanu, završio Karlovačku gimnaziju.

L

Dr Bene Lajtner (1869—1931), predsednik Jevrejske opštine.
Ondrej Laco (1870—1906), učitelj i poznati javni radnik Slovaka u Vojvodini.
Lazar Lazarević (1805—1906), profesor i dramski pisac.
Arpad Lebl (1898—1983), književnik i istoričar.
Karolj Levinger (1824—1886), predsednik „Hevra kadiše“.
Vladimir Ležimirac (1898—1975), knjižar i štampar.
Karl Lerer (1857—1900), građevinar.
Krsta Lozić (1901—1988), vazduhoplovni oficir.

Lj

Petar Ljubojev, filmski i TV reditelj i teoretičar, profesor univerziteta.

M

Zoltan Mađar-Ungar (1894—1951), novinar, pisac i glumac.
Jožef Majer (1877—1935), novinar i urednik časopisa "Újvideki Hirlap", "Újvideki Ujság" i "Újvideki sport". Pobornik srpsko-mađarskog zbliženja. Jedan je od lidera Nezavisne stranke kod Mađara.
Mihalj Majtenji (1901—1974), književnik i urednik "Magyar Szo"-a i "Hid"-a.
Aksentije Maksimović (1844—1873), kompozitor i kapelnik. Komponovao je pesmu „Gde je Srpska Vojvodina“.
Rodoljub Malenčić (1903—1959), pravnik, policijski inspektor, autor je prvog amaterskog filma u Jugoslaviji i istaknuti sportista, fudbalski reprezentativac Jugoslavije.
Dr Đorđe Maletić (1900—1976), lekar. Organizovao je smeštaj i zdravstvenu zaštitu kolonista u Vojvodini.
Jovan Marić (1856—1898), učitelj, urednik časopisa „Vinograd“ i „Školski odjek“.
Sreten Marić (1903—1992), književnik, akademik, prevodilac.
Vuk Marinković (1807—1859), prirodnjak.
Đorđe Marković Koder (1806–1891), pesnik i prevodilac.
Joakim Marković (?-1757), slikar.
Jovan Marković (1811—1879), novosadski paroh i slikar.
Dr Lazar Marković (1876—1935), lekar i dramski pisac.
Mihailo Marković (1860—1917), glumac.
Paja Marković-Adamov (1855—1907), književnik i profesor u Karlovcima. U Novom Sadu je završio gimnaziju.
Aksentije Marodić (1838—1909), slikar. Radio je ikonostas manastira Kovilj.
Ivan Marušević (1921—1984), violinista.
Andrija Matić (1851—1926), profesor.
Danilo Medaković (1819—1881), istoričar i publicista.
Dr Gabrijel Menevišean (1864—1936), jermenski sveštenik, poliglota, filolog.
Jožef Menrat (1863—1933), fabrikant nameštaja, član Gradskog odbora.
Vojin Mijatović (1907—1986), advokat, književnik.
Đorđe Mijatović (1848—1878), lekar, prvi socijalista iz Novog Sada.
Stevan Mijatović (1901—1929), vođa logoša (dezertera iz austrougarske vojske), taksista.
Dr Imre Miler (1909—1973), lekar, upravnik Pokrajinske bolnice.
Sergej Milinković Savić (1995), srpski fudbaler, omladinski svetski i evropski šampion
Vanja Milinković Savić (1997), srpski fudbaler, omladinski svetski i evropski šampion
Triva Militar (1889—1977), istoričar, pisac, novinar, urednik „Zastave“, hroničar Novog Sada, upravnik rukopisnog odeljenja Matice srpske.
Darko Miličić (1885), srpski košarkaš, NBA šampion
Veljko Milković, pronalazač.
Dimitrije Milovanov (1912—1991), građevinski inženjer, jedan od organizatora izgradnje hidro-sistema Dunav—Tisa—Dunav.
Dr Nikola Milutinović (1879—1970), istoričar, sekretar Matice srpske, glavni urednik „Letopisa“ i „Glasa Matice srpske“, autor više monografskih istorijskih studija.
Nikola Milutinov (1894), osvajač bronzane olimpijske medalje i svetski vicešapmion
Branislav Mindić (1939—1987), arhitekta, gradonačelnik.
Nikola Mirkov (1890—1957), hidrotehnički inženjer, idejni tvorac hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.
Kosta Mirosavljević (1869—1948), trgovac, predsednik grada Novog Sada, predsednik Trgovačko-industrijske komore u Novom Sadu, predsednik Crkvene opštine u Novom Sadu.
Nenad Mitrov (1896—1941), pesnik.
Branislav Mitrović (1985), srpski vaterpolista, olimpijski, svetski i evropski šampion
Đorđe Mihajlović (1865—1913), učitelj, prosvetni i književni radnik, pisac nekoliko popularnih knjiga u seriji Matičinih „Knjiga za narod“, urednik listova „Baštovan“ i „Školski glasnik“.
Nikola Mihajlović (1885—1942), slikar.
Đula Molnar (1823—1901), arhitekta, graditelj Gradske kuće i Katoličke crkve na Trgu slobode.
Aleksandar Morfidis-Nisis (1803—1878), kompozitor, nastavnik muzike.
Luka Mrkšić (1899—1976), predsednik Izvršnog veća i Narodne skupštine Vojvodine, prvoborac.
Lukijan Mušicki (1777—1837), pesnik, šišatovački arhimandrit, u Novom Sadu je pohađao gimnaziju.
Robert Miškić(rođen 1979) pisac. Detinjstvo proveo u Petrovaradinu.

N

Franjo Nađ (1923—1986), predsednik Izvršnog veća Vojvodine, član Saveznog izvršnog veća i član Predsedništva Vojvodine.
Jovan Nako (1814—1889), narodni dobrotvor.
Mirjana Narandžić (1925—2008), slikarka i dobrotvorka. Živela u Balzakovoj ulici (Liman).
Milutin Nedeljković (1894—1968), učesnik oba svetska rata.
Ištvan Nemet (1922—1985), novinar, urednik "Magyar Szo"-a, upravnik Novosadskog pozorišta i direktor Sterijinog pozorja.
Šandor Nemeš (1855—1905), advokat, mecena pozorišne umetnosti Mađara u Novom Sadu. Pokrenuo je i izdavao „Novosadski pozorišni list“, bio je vodeća ličnost mađarske Nezavisne levičarske stranke u Novom Sadu.
Janoš Nemešanji (1832—1899), kraljevski savetnik i književnik, ugarski plemić.
Dr Jovan Nenadović (1875—1966), lekar, upravnik Jodne banje u Novom Sadu.
Vikentije Neckov (1909—1986), operski pevač, prvak opere SNP-a.
Marko Nešić (1873—1938), muzičar i kompozitor, jedan od prvih esperantista u Vojvodini.
Milivoj Nikolajević (1912—1988), slikar, akademik VANU, profesor Akademije umetnosti, predsednik Matice srpske i upravnik Galerije Matice srpske.
Atanasije Nikolić (1803—1882), organizator prosvete i pozorišta u Srbiji. Živeo je nekoliko godina u Novom Sadu, gde je osnovao privatnu školu crtanja (1824). Od đaka osnovnih škola i gimnazije osnovao je 1826. diletantsku družinu. Napisao je i više dramskih dela.
Rajko Nikolić (1911—1990), etnolog, jedan od osnivača i direktor Vojvođanskog muzeja, urednik Zbornika za društvene nauke Matice srpske.
Ničke 3000 (1992), em-si i reper novog talasa, jedan od osnivača grupe „Klika”. Odrastao je na Limanu, završio Karlovačku gimnaziju.
Boško Novaković (1905—1986), profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i prvi prorektor Novosadskog univerziteta.
Oliver Novaković (1927—1990), advokat, potpredsednik Narodne radikalne stranke.
Joksim Nović (1807—1868), pesnik i pripovedač.

Nj

Dr Drago Njegovan (rođen 1955. godine), politikolog, naučni savetnik, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine, publicista. Rođen u Lukavicama kraj Sanskog Mosta, u Vojvodinu došao 1992. godine. Nosilac zlatne medalje Republike Srbije za postignute rezultate u očuvanju kulturnog nasleđa i u oblasti muzejske delatnosti.

O

Slavko Obadov (*1948), džudista, osvajač prve Olimpijske medalje (pojedinačni sportovi) za novosadski sport.
Dr Đorđe Ognjanović (1898—1957), lekar-internista.
Dr Ilija Ognjanović (1845—1900), lekar i pisac.
Dr Marija Ognjanović (1912—1990), lekar.
Ilija Okruglić (1827—1897), pisac. Živeo je u Petrovaradinu.
Zaharija Orfelin (1726—1785), pisac. Bio je učitelj u Novom Sadu. Promenio je mnogo zanimanja i mesta boravka, a umro je u Novom Sadu, na imanju novosadskog vladike. Poznat mu je spev „Plač Serbiji“, istorijsko delo „Život Petra Velikog I", a pokretač je i najstarijeg jugoslovenskog časopisa pod nazivom „Slaveno-serbski magazin“.
Vasa Ostojić (-1791), slikar, plemić. Radio je ikonostas u Uspenskoj crkvi.
Tihomir Ostojić (1865—1921), profesor i pisac. U Novom Sadu je učio gimnaziju i bio profesor, a zatim sekretar i urednik Matice srpske.
Goran Obradović-Čele (1971), najtrofejniji atletski trener u istoriji Srbije.

P

Milenko Paunović (1889—1925), kompozitor, U Novom Sadu je pohađao gimnaziju i bio jedno vreme kapelnik i horovođa.
Jovan Pačić (1771—1849), oficir i pesnik iz Baje. U Novom Sadu je živeo od 1813. do 1838. godine.
Dr Laza Paču (1855—1915), socijalista. Pokrenuo je prvi socijalistički časopis u Vojvodini pod nazivom „Straža“.
Visarion Pavlović (1689—1756), episkop bački. U Novom Sadu je osnovao Latinsku školu, prvu novosadsku gimnaziju.
Dr Milorad Pavlović (lekar) (1919—1972), lekar, pokrajinski sekretar za zdravlje, tvorac Dečjeg sela.
Stevan Pavlović (1829—1908), publicista i političar. Izdavao je i uređivao list „Naše doba“, objavio je knjigu o saboru u Karlovcima od 1869. do 1870. godine i preveo istorijsko delo Pikoa pod nazivom „Srbi u Ugarskoj“.
Arsa Pajević (1841—1905), štampar, knjižar, izdavač i dobrotvor. Bio je glavni izdavač Zmajevih dela.
Feliks Parčetić (1839—1889), veliki župan, plemić. U njegovo vreme je urbanizovan Novi Sad, a radio je na polju saradnje Srba i Mađara, posebno na prosvetnom planu.
Vasilij Aleksandrovič Pejhelj (1888—1964), profesor. Jedan je od kreatora reforme osnovnog obrazovanja u Kraljevini Jugoslaviji.
Jasmina Perazić (1960-), košarkašica, član Ženske američke kuće slavnih.
Jovan Pervaz Joca (1885—1947), građevinski preduzimač, predsednik SZPD Neven 1933/1934, izgradio Pervazovo naselje tako što je 1935. otkupio zemljište od grada i isparcelisao.
Nikola Pervaz (1904—1977), doktor pravnih nauka, advokat.
Sofija Perić-Nešić (1906—1987), pozorišna i filmska glumica, prvakinja drame SNP-a.
Lazar Perišić, slikar, pesnik, lekar i inspektor. Stanuje na Rotkvariji.
Boško Petrović (1922—1982), akademski slikar, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, osnivač prve jugoslovenske radionice za izradu tapiserija „Atelje 61" u Novom Sadu.
Boško Petrović (1915—2001), književnik i književni prevodilac, počasni predsednik Matice srpske i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Gedeon Petrović (1785—1832), episkop bački zaslužan za osnivanje gimnazije.
Đorđe Petrović - Karađorđe (1762—1817), vožd Prvog srpskog ustanka. Interniran je na Petrovaradinsku tvrđavu sa ograničenim kretanjem 1813. godine.
Ivan Petrović (1894—1962), svetski poznati filmski glumac.
Gojko Pijetlović (1983), srpski vaterpolista, olimpijski, svetski i evropski šampion
Duško Pijetlović (1985), srpski vaterpolista, olimpijski, svetski i evropski šampion
Marko Podraščanin (1987), srpski odbojkaš, evropski šampion
Bogdanka Poznanović (1930—2013), Avangardna višemedijska umetnica i profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Gavril Polzović (1797—1865), gradonačelnik.
Vasko Popa (1922—1991), književnik, akademik, prevodilac. Dobitnik je više književnih nagrada.
Petar Popadić (1841—1917), trgovac i dobrotvor Matice srpske.
Gavra Popov (1926—1991), građevinski inženjer, atletičar.
Alimpije Popović (1888—1967), prota, prvi predsednik MNOO u Novom Sadu, pisac više radova iz istorije Novog Sada.
David Popović (1886—1967), istoričar, pisac, političar.
Đorđe Popović Daničar (1832–1914), urednik časopisa i prevodilac. Uređivao je listove „Sedmica”, „Danica” i „Srbski dnevnik”.
Jovan Popović (1905—1952), književnik i revolucionar.
Konstantin Popović (1795—1871), dramaturg.
Laza Popović (1839—1892), glumac.
mr Ljubica Popović Bjelica (1948—2018), jugoslovenska i srpska književnica, književna kritičarka, scenaristkinja i urednica. Živela i radila u Novom Sadu i Čereviću.
Milorad Popović (1847—1895), književnik i pedagoški radnik.
Miloš Popović (1820—1879), političar i novinar.
Panta Popović (1843—1918), novinar u „Zastavi“ i urednik nedeljnog lista „Glas naroda“.
Pavle Popović (1923—2002), književnik. Objavio je oko petnaest knjiga poezije i dobitnik je nekoliko značajnih nagrada i priznanja. Stanovao je u Balzakovoj ulici (Liman).
Stevan Popović (1845—1917), političar rodom iz Bečeja, najveći deo života proveo je u Pešti kao upravnik Tekelijanuma. U Novom Sadu je živeo od 1872. do 1873. godine, uređujući kalendar „Orao“, „Srpske ilustrovane novine“ i dr. Kao političar pripadao je Miletićevom pokretu, a isticao se i kao kulturni i javni radnik.
Dr Đorđe Poštić (1928—1980), oftalmolog, profesor univerziteta.
Dr Svetozar Poštić (1896—1969), lekar, profesor oftalmologije, ekspert Ujedinjenih nacija za trahom.
Angela Prokop Jezdić (1940—1971), književnica.
Bela Profuma (1869—1932), gradonačelnik Novog Sada 1914-1918. godine.
Mojsije Putnik (1728—1790), arhiepiskop i mitropolit.
Vasa Pušibrk (1836—1917), profesor i direktor gimnazije. Napisao je „Istoriju Novosadske gimnazije“.
Miloš Pušić (1980-), režiser.

R

Dr Đorđe Radić (1840-1923), agronom i poljoprivredni pisac iz Novog Sada. 1862. je pokrenuo prvi poljoprivredni časopis kod nas - Seljak. Pisao naučno-popularne knjige iz oblasti poljoprivrede.
Stefan Radičević (1800-1871), rodom iz Novog Sada. Zauzimao istaknute položaje u državnoj upravi u Kneževini Srbiji. Izradio Projekat ustava za Vojvodinu srbsku
Pavle Radovanović (1923-1981), akademski vajar, autor mnogih spomenika u Novom Sadu.
Đorđe Radojčić (1905-1970), akademik, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Stevan Radosavljević (1922-1984), kompozitor i dirigent.
Radomir Radujkov (1913-1982), upravnik SNP-a, osnivač i potpredsednik Sterijinog pozorja, direktor Slobodne Vojvodine, gradonačelnik, predsednik Matice Srpske 1969. godine.
Jovan Rajić (1726-1801), pisac i istoričar. U Novom Sadu je živeo oko devet godina, a tu je završio i svoju "Istoriju".
Jovan Rajić (mlađi) (1805-1856), prvi prevodilac Geteovog Vertera kod nas. U Novom Sadu je pohađao gimnaziju i tu radio kao advokat.
Đorđe Rajković (1824-1886), književnik. Rodio se u Novom Sadu. Pisao stihove i članke iz pedagogije i književnosti, uređivao i izdavao novinske listove, bavio se sakupljanjem narodnih pesama i pripovedaka, pisao članke iz nacionalne i kulturne istorije.
Marija Rajković (1859-1887), glumica iz Zagreba. Od 1876. do 1884. nastupala u novosadskom pozorištu.
Sava Rajković (1848-1880), glumac iz Beograda. Nastupao u Srpskom narodnom pozorištu.
Simon Rajner (1859-1939), predsednik "Hevra kadiše".
Jurije Rakitin Ljvovič (1881-1952), reditelj u SNP-u.
Miloš Raletić (1883-1940), trgovac i dobrotvor.
Draginja Ružić (1834—1905), prva profesionalna glumica u Srba, članica SNP-a od osnivanja
Josif Runjanin (1821-1878), srpski kompozitor i oficir. Komponovao je hrvatsku himnu. Stanovao u današnjoj Ulici Josifa Runjanina.
Đura Ruškuc (1908-1980), direktor Sterijinog pozorja.

S

Relja Savić (1917-1985), profesor univerziteta, redovan član VANU.
Žarko Savić (1861-1929), operski pevač i upravnik pozorišta.
Dr Milan Sekulić (1884-1954), advokat i publicista.
Monika Seleš (1976), srpska i američka tenisarka, svetski „broj 1”, osvajačica devet grend slem turnira
Nina Seničar (1985), srpska manekenka.
Pavle Simić (1818-1876), slikar.
Georgij Vasiljevič Skropadski (1873-1925), član ruske Državne dume i član izbegličkog Ruskog saveta. Stanovao je na današnjem Trgu mladenaca u Novom Sadu.
Slobodan Soro (1978), srpski i brazilski vaterpolista, osvajač bronzane olimpijske medalje, svetski i evropski šampion
Vasa Stajić (1878-1947), profesor i pisac rodom iz Mokrina. Bio je profesor u Novom Sadu. 1918-1919. učestvovao u radu Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju. Bio predsednik Matice srpske. Izdavao časopise i knjige.
Dr Dimitrije Stanulović (1904-1987), lekar-internista, profesor Medicinskog fakulteta, upravnik Interne klinike u Novom Sadu.
Dr Žarko Stefanović (1875-1952), gradonačelnik Novog Sada.
Svetislav Stefanović (1874-1944), književnik, lekar u srpskim ratnim bolnicama.
Strahinja Stojačić (1992), srpski basketaš, svetski i evrkpski šampion
Milica Stojadinović - Srpkinja (1830—1878), pesnikinja, rodom iz Bukovca. Jedno vreme je provela u Petrovaradinu.
Vladimir Stojanov (rođen 1952), glumac, pozorišni i TV reditelj, producent i novinar.
Lazar Stojković (1904-1977), agronom, osnivač i prvi dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvi rektor Novosadskog univerziteta. Tvorac je nekoliko sorti pšenice i kukuruza.
Jovan Subotić (1817-1886), političar i književnik. Živeo u Novom Sadu od 1868. do 1873. Bio predsednik Matice srpske i urednik "Letopisa". Izdavao list "Narod", pisao pesme, pripovetke, istorijske rasprave, ostavio opširnu autobiografiju.
Kamenko Subotić (1870-1932), pisac i novinar. Bio je bibliotekar Matice srpske.
Ozren Subotić (1873-1941), u jednom periodu urednik "Zastave", pisac putopisa sa Istoka "Iz žutog carstva".
Savka Subotić (1834-1918), javni radnik, pobornik ženskog pokreta kod Srba. Proučavala je srpski narodni vez i tkanine u Vojvodini.

T

Đorđe Tabaković (1897-1971), arhitekta i slikar. Izradio je projekte za nekoliko velikih građevina u Novom Sadu. Ostavio niz slika starog Novog Sada.
Jorgovanka Tabaković (rođena 1960), guvernerka NBS, rođena u Vučitrnu, živi u Novom Sadu.
Nikola Tanurdžić (1887-1969), trgovac. Podigao Tanurdžićevu palatu u Novom Sadu.
Dragan Tarlać (1973), košarkaš, evropski šampion.
Sava Tekelija (1761-1842), političar, javni radnik i narodni dobrotvor, prvi Srbin sa pravnim doktoratom. Sakupio dragocenu biblioteku, koja se sada nalazi u Matici srpskoj.
Arsenije Teodorović (1768-1826), slikar. Uradio oko 25 ikonostasa, a izrađivao je i portrete i kompozicije.
Dr Nestor Teodorović (1895-1953), lekar hirurg. Bio je upravnik Glavne pokrajinske bolnice.
Milenko Tepić (1987-), košarkaš.
Aleksandar Tišma (1924-2003), književnik, književni prevodilac, stalni član-saradnik Matice srpske, član SANU, član Akademije umetnosti Berlin - Brandenburg. Pisao poeziju i prozu i prevodio sa mađarskog jezika. Dobitnik mnogih nagrada u zemlji i inostranstvu.
Etelka Tobolka (1919-1989), tapiserista i primenjeni umetnik, rukovodilac radionice tapiserija na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Bora Tot (1907-1987), šahovski majstor, organizator šaha u Novom Sadu i Vojvodini. Bio šahovski istoričar i teoretičar.
Kosta Trifković (1843-1875), književnik i dramski pisac. Pisao pesme, pripovetke i komedije.
Dr Jovan Turoman (1840-1915), profesor, filolog. Napisao više udžbenika iz grčkog i latinskog jezika.

Ć

Arsenije Ćirić (1826-1894), prvi predsednik Zadruge Srba zanatlija Novosađana.
Irinej Ćirić (1884-1955), episkop bački.
Miloš Ćuk (1990), srpski vaterpolista, olimpijski, svetski i evropski šampion
Živojin Ćulum (1911-1991), fizičar, profesor univerziteta, pionir istraživanja solarne energije kod nas.

F

Osif Fa (1882-1971), učitelj, istaknuti rusinski prosvetitelj. Jedan je od osnivača Ruskog narodnog prosvetnog društva.
Baltazar (Božidar) Fajt (1828-1901), vlasnik mlinarske industrije.
Ferenc Fat (1874-1934), župnik, opat. Jedan od osnivača dnevnika na mađarskom jeziku "Del-Bačka". Pisao je crkvene knjige na mađarskom jeziku.
Emerik Feješ (1904-1969), slikar-naivac.
Peter Ferenci, trgovac i senator.
Ferenc Feher (1928-1989), književnik i novinar.
Radoslav Filipović (1997), srpski vaterpolista, olimpijski šampion
Dr Karlo Fišl (1907-1975), lekar, predsednik Jevrejske opštine.
Dr Viktor Flat Alfeldi (1856-1920), veliki župan Novog Sada, vitez Gvozdene krune.
Dr Aleksandar Forišković (1932-1990), istoričar, profesor univerziteta, pokretač Srpskog biografskog rečnika, urednik časopisa "Istraživanja".
Julije Frankćula (1875-1947), predsednik Jevrejske opštine.
Franc Fušhofer (1824-1890), vajar.

H

Isidor Hadnađev (1909-1990), kompozitor, aranžer za tamburaški orkestar, soliste i hor. Jedan od osnivača i prvi direktor Muzičke škole u Bečeju, urednik Srpske narodne muzike u Radio Novom Sadu.
Borivoje Hanauska (1915-1968), reditelj, nosilac Sterijine nagrade. Režirao veliki broj predstava.
Nikola Handler (1890-1932), projektant mnogih javnih građevina.
Dr Kosta Hadži (1868-1942), advokat i istaknuti političar. Bio je jedan od najistaknutijih fudbalskih funkcionera Jugoslavije.
Mihajlo Hadžidinić (1861-1941), glumac, reditelj i upravnik SNP-a.
Antonije Hadžić - Tona (1833—1916), pisac i urednik Letopisa Matice srpske, sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik SNP-a. Pisao pripovetke i istorijske članke, kao i književne i pozorišne kritike.
Dr Jovan Hadžić (Miloš Svetić) (1799-1869), jedan od osnivača Matice srpske i njen prvi predsednik, pesnik, pisac istorijskih i filozofskih rasprava, prevodilac, advokat. Radio je na izradi Ustava Srbije i vodio polemiku sa Vukom Karadžićem o jeziku.
Lenka Hadžić (1860-1897), glumica.
Dr Adolf Hempt (1874-1943), lekar, osnivač Pasterovog zavoda, radiolog poznat u svetu. Bio je upravnik Pasterovog zavoda u Novom Sadu.
Kaspar Herman (1798-?), profesor gimnazije, učitelj glavne škole i veliki beležnik magistrata.
Dušan Hinić (1897-1972), hemičar.
Jovan Hranilović (1855-1924), grkokatolički sveštenik, pesnik i novinar. Bio je prvi predsednik Jugoslovenskog novinarskog udruženja, predsedavao Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji.
Georgije Hranislav (1775-1843), sveštenik, profesor Karlovačke gimnazije, episkop bački. Izdao je prvi kuvar na srpskom jeziku i zbirku nadgrobnih govora.
Sigismund Huber, advokat, veliki beležnik novosadskog magistrata.

C

Dr Velimir Canić (1916-1987), profesor univerziteta. Jedan od prvih profesora Tehnološkog fakulteta, direktor Instituta za hemiju, saradnik Instituta za prehrambenu industriju.

Č

Emil Čakra (1837-1884), publicista, pisac, urednik listova i almanaha.
Dr Milan Čanak (1932-1980), profesor univerziteta, akademik VANU, gradonačelnik Novog Sada. Bio predsednik Društva ekologa Vojvodine.
Diodor Nikolajevič Černojarov (1864-1929), predsednik Ruske kolonije u Novom Sadu, vaspitač princa Aleksandra Karađorđevića u Petrogradu.
Pavle Čortanović (1830-1903), slikar. Radio ikonostase po Sremu i Slavoniji. Takođe je radio portrete i kompozicije, a bavio se i litografijom.
Petar Čortanović (1800-1868), slikar. Radio ikonostase i portrete.

Š

Dr Janko Šafarik (1812-1876), lekar, naučni radnik.
Milan Šević (1856-1937), pedagog i pisac. Izdavao i uređivao "Pedagošku knjižnicu" i "Pedagoške klasike". Predavao na Beogradskom univerzitetu.
Adalbert Šenborn (1904-1982), stručnjak za pšenicu, uveo je farinologiju kao nauku u Jugoslaviji. Bio profesor i dekan na Poljoprivrednom i Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
Martin Šindler (1871-1940), sveštenik, konsenior Bačkog evangelističkog seniorata.
Ervin Šinko (1898-1967), pisac, revolucionar, osnivač Mađarske katedre na Novosadskom univerzitetu.
Friđeš Šnajder (1853-1922), honvedski pukovnik.
Dr Georg Šosberger (1837-1888), lekar, član Gradskog predstavništva.
Šandor Šosberger (1873-1944), lekar, prvi upravnik nove bolnice i šef Akušerskog odeljenja.
Andrija Šrek (1930-1970), arhitekta, projektovao je mnoge objekte u Novom Sadu, jedan od najplodonosnijih stvaralaca u graditeljskoj istoriji Novog Sada.
Karlo Štolc Zapletal (1895-1964), hotelijer.
Milenko Šuvaković (1923-1978), reditelj, dramaturg, direktor Drame SNP-a i pozorišni teoretičar.
Jožef Šulhof (1905-1970), književnik i publicista, urednik Mađar So-a. Napisao više književnih radova i objavio knjigu o operi.
Stanislav Šumarski (pre 1783-1845), oficir i pisac.

Reference

^ „Biografije IV tom, I ‐ Ka, pp. 83” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 03. 2012. g. Pristupljeno 01. 11. 2011.

Literatura

Milorad Grujić, Vodič kroz Novi Sad i okolinu, Novi Sad, 2004.
Jovan Mirosavljević, Brevijar ulica Novog Sada 1745-2001, Novi Sad, 2002.
Enciklopedija Novog Sada, knjige 1-30, Novi Sad, 1993-2009.

[1] „Biografije IV tom, I ‐ Ka, pp. 83” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 03. 2012. g. Pristupljeno 01. 11. 2011.

[1]