Пређи на садржај

Списак познатих Новосађана

С Википедије, слободне енциклопедије

Списак познатих становника Новог Сада, који живе или су живели у граду, као и оних који су у њему рођени.

А

[уреди | уреди извор]

Б

[уреди | уреди извор]

В

[уреди | уреди извор]

Г

[уреди | уреди извор]

Д

[уреди | уреди извор]

Ђ

[уреди | уреди извор]

Е

[уреди | уреди извор]

Ж

[уреди | уреди извор]

З

[уреди | уреди извор]

И

[уреди | уреди извор]

Ј

[уреди | уреди извор]

К

[уреди | уреди извор]

Л

[уреди | уреди извор]

Љ

[уреди | уреди извор]
  • Петар Љубојев, филмски и ТВ редитељ и теоретичар, професор универзитета.

М

[уреди | уреди извор]

Н

[уреди | уреди извор]
  • Фрањо Нађ (1923—1986), председник Извршног већа Војводине, члан Савезног извршног већа и члан Председништва Војводине.
  • Јован Нако (1814—1889), народни добротвор.
  • Мирјана Наранџић (1925—2008), сликарка и добротворка. Живела у Балзаковој улици (Лиман).
  • Милутин Недељковић (1894—1968), учесник оба светска рата.
  • Иштван Немет (1922—1985), новинар, уредник "Magyar Szo"-а, управник Новосадског позоришта и директор Стеријиног позорја.
  • Шандор Немеш (1855—1905), адвокат, мецена позоришне уметности Мађара у Новом Саду. Покренуо је и издавао „Новосадски позоришни лист“, био је водећа личност мађарске Независне левичарске странке у Новом Саду.
  • Јанош Немешањи (1832—1899), краљевски саветник и књижевник, угарски племић.
  • Др Јован Ненадовић (1875—1966), лекар, управник Јодне бање у Новом Саду.
  • Викентије Нецков (1909—1986), оперски певач, првак опере СНП-а.
  • Марко Нешић (1873—1938), музичар и композитор, један од првих есперантиста у Војводини.
  • Миливој Николајевић (1912—1988), сликар, академик ВАНУ, професор Академије уметности, председник Матице српске и управник Галерије Матице српске.
  • Атанасије Николић (1803—1882), организатор просвете и позоришта у Србији. Живео је неколико година у Новом Саду, где је основао приватну школу цртања (1824). Од ђака основних школа и гимназије основао је 1826. дилетантску дружину. Написао је и више драмских дела.
  • Рајко Николић (1911—1990), етнолог, један од оснивача и директор Војвођанског музеја, уредник Зборника за друштвене науке Матице српске.
  • Ничке 3000 (1992), ем-си и репер новог таласа, један од оснивача групе „Клика”. Одрастао је на Лиману, завршио Карловачку гимназију.
  • Бошко Новаковић (1905—1986), професор књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и први проректор Новосадског универзитета.
  • Оливер Новаковић (1927—1990), адвокат, потпредседник Народне радикалне странке.
  • Јоксим Новић (1807—1868), песник и приповедач.

Њ

[уреди | уреди извор]
  • Др Драго Његован (рођен 1955. године), политиколог, научни саветник, музејски саветник Музеја Војводине, публициста. Рођен у Лукавицама крај Санског Моста, у Војводину дошао 1992. године. Носилац златне медаље Републике Србије за постигнуте резултате у очувању културног наслеђа и у области музејске делатности.

О

[уреди | уреди извор]
  • Славко Обадов (*1948), џудиста, освајач прве Олимпијске медаље (појединачни спортови) за новосадски спорт.
  • Др Ђорђе Огњановић (1898—1957), лекар-интерниста.
  • Др Илија Огњановић (1845—1900), лекар и писац.
  • Др Марија Огњановић (1912—1990), лекар.
  • Илија Округлић (1827—1897), писац. Живео је у Петроварадину.
  • Захарија Орфелин (1726—1785), писац. Био је учитељ у Новом Саду. Променио је много занимања и места боравка, а умро је у Новом Саду, на имању новосадског владике. Познат му је спев „Плач Сербији“, историјско дело „Живот Петра Великог I", а покретач је и најстаријег југословенског часописа под називом „Славено-сербски магазин“.
  • Васа Остојић (-1791), сликар, племић. Радио је иконостас у Успенској цркви.
  • Тихомир Остојић (1865—1921), професор и писац. У Новом Саду је учио гимназију и био професор, а затим секретар и уредник Матице српске.
  • Горан Обрадовић-Челе (1971), најтрофејнији атлетски тренер у историји Србије.

П

[уреди | уреди извор]
  • Миленко Пауновић (1889—1925), композитор, У Новом Саду је похађао гимназију и био једно време капелник и хоровођа.
  • Јован Пачић (1771—1849), официр и песник из Баје. У Новом Саду је живео од 1813. до 1838. године.
  • Др Лаза Пачу (1855—1915), социјалиста. Покренуо је први социјалистички часопис у Војводини под називом „Стража“.
  • Висарион Павловић (1689—1756), епископ бачки. У Новом Саду је основао Латинску школу, прву новосадску гимназију.
  • Др Милорад Павловић (лекар) (1919—1972), лекар, покрајински секретар за здравље, творац Дечјег села.
  • Стеван Павловић (1829—1908), публициста и политичар. Издавао је и уређивао лист „Наше доба“, објавио је књигу о сабору у Карловцима од 1869. до 1870. године и превео историјско дело Пикоа под називом „Срби у Угарској“.
  • Арса Пајевић (1841—1905), штампар, књижар, издавач и добротвор. Био је главни издавач Змајевих дела.
  • Феликс Парчетић (1839—1889), велики жупан, племић. У његово време је урбанизован Нови Сад, а радио је на пољу сарадње Срба и Мађара, посебно на просветном плану.
  • Василиј Александрович Пејхељ (1888—1964), професор. Један је од креатора реформе основног образовања у Краљевини Југославији.
  • Јасмина Перазић (1960-), кошаркашица, члан Женске америчке куће славних.
  • Јован Перваз Јоца (1885—1947), грађевински предузимач, председник СЗПД Невен 1933/1934, изградио Первазово насеље тако што је 1935. откупио земљиште од града и испарцелисао.
  • Никола Перваз (1904—1977), доктор правних наука, адвокат.
  • Софија Перић-Нешић (1906—1987), позоришна и филмска глумица, првакиња драме СНП-а.
  • Лазар Перишић, сликар, песник, лекар и инспектор. Станује на Роткварији.
  • Бошко Петровић (1922—1982), академски сликар, професор Академије уметности у Новом Саду, оснивач прве југословенске радионице за израду таписерија „Атеље 61" у Новом Саду.
  • Бошко Петровић (1915—2001), књижевник и књижевни преводилац, почасни председник Матице српске и члан Српске академије наука и уметности.
  • Гедеон Петровић (1785—1832), епископ бачки заслужан за оснивање гимназије.
  • Ђорђе Петровић - Карађорђе (1762—1817), вожд Првог српског устанка. Интерниран је на Петроварадинску тврђаву са ограниченим кретањем 1813. године.
  • Иван Петровић (1894—1962), светски познати филмски глумац.
  • Гојко Пијетловић (1983), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
  • Душко Пијетловић (1985), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
  • Марко Подрашчанин (1987), српски одбојкаш, европски шампион
  • Богданка Познановић (1930—2013), Авангардна вишемедијска уметница и професорка Академије уметности у Новом Саду.
  • Гаврил Ползовић (1797—1865), градоначелник.
  • Васко Попа (1922—1991), књижевник, академик, преводилац. Добитник је више књижевних награда.
  • Петар Попадић (1841—1917), трговац и добротвор Матице српске.
  • Гавра Попов (1926—1991), грађевински инжењер, атлетичар.
  • Алимпије Поповић (1888—1967), прота, први председник МНОО у Новом Саду, писац више радова из историје Новог Сада.
  • Давид Поповић (1886—1967), историчар, писац, политичар.
  • Ђорђе Поповић Даничар (1832–1914), уредник часописа и преводилац. Уређивао је листове „Седмица”, „Даница” и „Србски дневник”.
  • Јован Поповић (1905—1952), књижевник и револуционар.
  • Константин Поповић (1795—1871), драматург.
  • Лаза Поповић (1839—1892), глумац.
  • мр Љубица Поповић Бјелица (1948—2018), југословенска и српска књижевница, књижевна критичарка, сценаристкиња и уредница. Живела и радила у Новом Саду и Черевићу.
  • Милорад Поповић (1847—1895), књижевник и педагошки радник.
  • Милош Поповић (1820—1879), политичар и новинар.
  • Панта Поповић (1843—1918), новинар у „Застави“ и уредник недељног листа „Глас народа“.
  • Павле Поповић (1923—2002), књижевник. Објавио је око петнаест књига поезије и добитник је неколико значајних награда и признања. Становао је у Балзаковој улици (Лиман).
  • Стеван Поповић (1845—1917), политичар родом из Бечеја, највећи део живота провео је у Пешти као управник Текелијанума. У Новом Саду је живео од 1872. до 1873. године, уређујући календар „Орао“, „Српске илустроване новине“ и др. Као политичар припадао је Милетићевом покрету, а истицао се и као културни и јавни радник.
  • Др Ђорђе Поштић (1928—1980), офталмолог, професор универзитета.
  • Др Светозар Поштић (1896—1969), лекар, професор офталмологије, експерт Уједињених нација за трахом.
  • Ангела Прокоп Јездић (1940—1971), књижевница.
  • Бела Профума (1869—1932), градоначелник Новог Сада 1914-1918. године.
  • Мојсије Путник (1728—1790), архиепископ и митрополит.
  • Васа Пушибрк (1836—1917), професор и директор гимназије. Написао је „Историју Новосадске гимназије“.
  • Милош Пушић (1980-), режисер.

Р

[уреди | уреди извор]
  • Др Ђорђе Радић (1840-1923), агроном и пољопривредни писац из Новог Сада. 1862. је покренуо први пољопривредни часопис код нас - Сељак. Писао научно-популарне књиге из области пољопривреде.
  • Стефан Радичевић (1800-1871), родом из Новог Сада. Заузимао истакнуте положаје у државној управи у Кнежевини Србији. Израдио Пројекат устава за Војводину србску
  • Павле Радовановић (1923-1981), академски вајар, аутор многих споменика у Новом Саду.
  • Ђорђе Радојчић (1905-1970), академик, професор Филозофског факултета у Новом Саду.
  • Стеван Радосављевић (1922-1984), композитор и диригент.
  • Радомир Радујков (1913-1982), управник СНП-а, оснивач и потпредседник Стеријиног позорја, директор Слободне Војводине, градоначелник, председник Матице Српске 1969. године.
  • Јован Рајић (1726-1801), писац и историчар. У Новом Саду је живео око девет година, а ту је завршио и своју "Историју".
  • Јован Рајић (млађи) (1805-1856), први преводилац Гетеовог Вертера код нас. У Новом Саду је похађао гимназију и ту радио као адвокат.
  • Ђорђе Рајковић (1824-1886), књижевник. Родио се у Новом Саду. Писао стихове и чланке из педагогије и књижевности, уређивао и издавао новинске листове, бавио се сакупљањем народних песама и приповедака, писао чланке из националне и културне историје.
  • Марија Рајковић (1859-1887), глумица из Загреба. Од 1876. до 1884. наступала у новосадском позоришту.
  • Сава Рајковић (1848-1880), глумац из Београда. Наступао у Српском народном позоришту.
  • Симон Рајнер (1859-1939), председник "Хевра кадише".
  • Јурије Ракитин Љвович (1881-1952), редитељ у СНП-у.
  • Милош Ралетић (1883-1940), трговац и добротвор.
  • Драгиња Ружић (1834—1905), прва професионална глумица у Срба, чланица СНП-а од оснивања
  • Јосиф Руњанин (1821-1878), српски композитор и официр. Компоновао је хрватску химну. Становао у данашњој Улици Јосифа Руњанина.
  • Ђура Рушкуц (1908-1980), директор Стеријиног позорја.

С

[уреди | уреди извор]
  • Реља Савић (1917-1985), професор универзитета, редован члан ВАНУ.
  • Жарко Савић (1861-1929), оперски певач и управник позоришта.
  • Др Милан Секулић (1884-1954), адвокат и публициста.
  • Моника Селеш (1976), српска и америчка тенисарка, светски „број 1”, освајачица девет гренд слем турнира
  • Нина Сеничар (1985), српска манекенка.
  • Павле Симић (1818-1876), сликар.
  • Георгиј Васиљевич Скропадски (1873-1925), члан руске Државне думе и члан избегличког Руског савета. Становао је на данашњем Тргу младенаца у Новом Саду.
  • Слободан Соро (1978), српски и бразилски ватерполиста, освајач бронзане олимпијске медаље, светски и европски шампион
  • Васа Стајић (1878-1947), професор и писац родом из Мокрина. Био је професор у Новом Саду. 1918-1919. учествовао у раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању. Био председник Матице српске. Издавао часописе и књиге.
  • Др Димитрије Стануловић (1904-1987), лекар-интерниста, професор Медицинског факултета, управник Интерне клинике у Новом Саду.
  • Др Жарко Стефановић (1875-1952), градоначелник Новог Сада.
  • Светислав Стефановић (1874-1944), књижевник, лекар у српским ратним болницама.
  • Страхиња Стојачић (1992), српски баскеташ, светски и евркпски шампион
  • Милица Стојадиновић - Српкиња (1830—1878), песникиња, родом из Буковца. Једно време је провела у Петроварадину.
  • Владимир Стојанов (рођен 1952), глумац, позоришни и ТВ редитељ, продуцент и новинар.
  • Лазар Стојковић (1904-1977), агроном, оснивач и први декан Пољопривредног факултета у Новом Саду, први ректор Новосадског универзитета. Творац је неколико сорти пшенице и кукуруза.
  • Јован Суботић (1817-1886), политичар и књижевник. Живео у Новом Саду од 1868. до 1873. Био председник Матице српске и уредник "Летописа". Издавао лист "Народ", писао песме, приповетке, историјске расправе, оставио опширну аутобиографију.
  • Каменко Суботић (1870-1932), писац и новинар. Био је библиотекар Матице српске.
  • Озрен Суботић (1873-1941), у једном периоду уредник "Заставе", писац путописа са Истока "Из жутог царства".
  • Савка Суботић (1834-1918), јавни радник, поборник женског покрета код Срба. Проучавала је српски народни вез и тканине у Војводини.

Т

[уреди | уреди извор]
  • Ђорђе Табаковић (1897-1971), архитекта и сликар. Израдио је пројекте за неколико великих грађевина у Новом Саду. Оставио низ слика старог Новог Сада.
  • Јоргованка Табаковић (рођена 1960), гувернерка НБС, рођена у Вучитрну, живи у Новом Саду.
  • Никола Танурџић (1887-1969), трговац. Подигао Танурџићеву палату у Новом Саду.
  • Драган Тарлаћ (1973), кошаркаш, европски шампион.
  • Сава Текелија (1761-1842), политичар, јавни радник и народни добротвор, први Србин са правним докторатом. Сакупио драгоцену библиотеку, која се сада налази у Матици српској.
  • Арсеније Теодоровић (1768-1826), сликар. Урадио око 25 иконостаса, а израђивао је и портрете и композиције.
  • Др Нестор Теодоровић (1895-1953), лекар хирург. Био је управник Главне покрајинске болнице.
  • Миленко Тепић (1987-), кошаркаш.
  • Александар Тишма (1924-2003), књижевник, књижевни преводилац, стални члан-сарадник Матице српске, члан САНУ, члан Академије уметности Берлин - Бранденбург. Писао поезију и прозу и преводио са мађарског језика. Добитник многих награда у земљи и иностранству.
  • Етелка Тоболка (1919-1989), таписериста и примењени уметник, руководилац радионице таписерија на Петроварадинској тврђави.
  • Бора Тот (1907-1987), шаховски мајстор, организатор шаха у Новом Саду и Војводини. Био шаховски историчар и теоретичар.
  • Коста Трифковић (1843-1875), књижевник и драмски писац. Писао песме, приповетке и комедије.
  • Др Јован Туроман (1840-1915), професор, филолог. Написао више уџбеника из грчког и латинског језика.

Ћ

[уреди | уреди извор]
  • Арсеније Ћирић (1826-1894), први председник Задруге Срба занатлија Новосађана.
  • Иринеј Ћирић (1884-1955), епископ бачки.
  • Милош Ћук (1990), српски ватерполиста, олимпијски, светски и европски шампион
  • Живојин Ћулум (1911-1991), физичар, професор универзитета, пионир истраживања соларне енергије код нас.

Ф

[уреди | уреди извор]

Х

[уреди | уреди извор]
  • Исидор Хаднађев (1909-1990), композитор, аранжер за тамбурашки оркестар, солисте и хор. Један од оснивача и први директор Музичке школе у Бечеју, уредник Српске народне музике у Радио Новом Саду.
  • Боривоје Ханауска (1915-1968), редитељ, носилац Стеријине награде. Режирао велики број представа.
  • Никола Хандлер (1890-1932), пројектант многих јавних грађевина.
  • Др Коста Хаџи (1868-1942), адвокат и истакнути политичар. Био је један од најистакнутијих фудбалских функционера Југославије.
  • Михајло Хаџидинић (1861-1941), глумац, редитељ и управник СНП-а.
  • Антоније Хаџић - Тона (1833—1916), писац и уредник Летописа Матице српске, секретар и председник Матице српске, управник СНП-а. Писао приповетке и историјске чланке, као и књижевне и позоришне критике.
  • Др Јован Хаџић (Милош Светић) (1799-1869), један од оснивача Матице српске и њен први председник, песник, писац историјских и филозофских расправа, преводилац, адвокат. Радио је на изради Устава Србије и водио полемику са Вуком Караџићем о језику.
  • Ленка Хаџић (1860-1897), глумица.
  • Др Адолф Хемпт (1874-1943), лекар, оснивач Пастеровог завода, радиолог познат у свету. Био је управник Пастеровог завода у Новом Саду.
  • Каспар Херман (1798-?), професор гимназије, учитељ главне школе и велики бележник магистрата.
  • Душан Хинић (1897-1972), хемичар.
  • Јован Храниловић (1855-1924), гркокатолички свештеник, песник и новинар. Био је први председник Југословенског новинарског удружења, председавао Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Србији.
  • Георгије Хранислав (1775-1843), свештеник, професор Карловачке гимназије, епископ бачки. Издао је први кувар на српском језику и збирку надгробних говора.
  • Сигисмунд Хубер, адвокат, велики бележник новосадског магистрата.

Ц

[уреди | уреди извор]
  • Др Велимир Цанић (1916-1987), професор универзитета. Један од првих професора Технолошког факултета, директор Института за хемију, сарадник Института за прехрамбену индустрију.

Ч

[уреди | уреди извор]
  • Емил Чакра (1837-1884), публициста, писац, уредник листова и алманаха.
  • Др Милан Чанак (1932-1980), професор универзитета, академик ВАНУ, градоначелник Новог Сада. Био председник Друштва еколога Војводине.
  • Диодор Николајевич Чернојаров (1864-1929), председник Руске колоније у Новом Саду, васпитач принца Александра Карађорђевића у Петрограду.
  • Павле Чортановић (1830-1903), сликар. Радио иконостасе по Срему и Славонији. Такође је радио портрете и композиције, а бавио се и литографијом.
  • Петар Чортановић (1800-1868), сликар. Радио иконостасе и портрете.

Ш

[уреди | уреди извор]
  • Др Јанко Шафарик (1812-1876), лекар, научни радник.
  • Милан Шевић (1856-1937), педагог и писац. Издавао и уређивао "Педагошку књижницу" и "Педагошке класике". Предавао на Београдском универзитету.
  • Адалберт Шенборн (1904-1982), стручњак за пшеницу, увео је фаринологију као науку у Југославији. Био професор и декан на Пољопривредном и Технолошком факултету у Новом Саду.
  • Мартин Шиндлер (1871-1940), свештеник, консениор Бачког евангелистичког сениората.
  • Ервин Шинко (1898-1967), писац, револуционар, оснивач Мађарске катедре на Новосадском универзитету.
  • Фриђеш Шнајдер (1853-1922), хонведски пуковник.
  • Др Георг Шосбергер (1837-1888), лекар, члан Градског представништва.
  • Шандор Шосбергер (1873-1944), лекар, први управник нове болнице и шеф Акушерског одељења.
  • Андрија Шрек (1930-1970), архитекта, пројектовао је многе објекте у Новом Саду, један од најплодоноснијих стваралаца у градитељској историји Новог Сада.
  • Карло Штолц Заплетал (1895-1964), хотелијер.
  • Миленко Шуваковић (1923-1978), редитељ, драматург, директор Драме СНП-а и позоришни теоретичар.
  • Јожеф Шулхоф (1905-1970), књижевник и публициста, уредник Мађар Со-а. Написао више књижевних радова и објавио књигу о опери.
  • Станислав Шумарски (пре 1783-1845), официр и писац.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биографије IV том, И ‐ Ка, pp. 83” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2012. г. Приступљено 01. 11. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  • Енциклопедија Новог Сада, књиге 1-30, Нови Сад, 1993-2009.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_познатих_Новосађана&oldid=28834652”