Односи Србије и Финске
 | |
 Финска |
 Србија |
|---|---|
Односи Србије и Финске су инострани односи Републике Србије и Републике Финске.
Билатерални односи
[уреди | уреди извор]Званични дипломатски односи су успостављени 1928. године.[1]
Председник Србије Борис Тадић посетио је Финску октобра 2006. и маја 2007. Узвратна посета председнице Финске Тарја Халонен Србији реализована је 2011. што је била прва посета на нивоу шефа финске државе Србији.
Финска је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи
[уреди | уреди извор]- У 2020. укупна робна размена износила је готово 170 милиона УСД. Од тога, извоз из Србије вредео је 28,3 мил. долара, а увоз 141,6 милиона.
- У 2019. години укупно је размењено робе вредне 151 мил. долара. Извоз из наше земље био је 23 милиона УСД, а увоз 128 милиона.
- У 2018. вредност укупне робне размене била је 174 милиона УСД. Извоз из РС износио је 27 мил. долара, а увоз 147 милиона.[2][3]
Дипломатски представници
[уреди | уреди извор]У Београду
[уреди | уреди извор]
Кимо Ледевирта, амбасадор, 2019. -- Перти Иконен, амбасадор, 2015. - 2019.
- Пека Орпана, амбасадор, 2011. - 2015.
- Кари Веијалаинен, амбасадор, 2007. - 2011.
- Ана-Маија Корпи, амбасадор, 2002. - 2007.
- Хану Ментивара, амбасадор, 1998. - 2002.
- Илпо Манинен, отправник послова, 1994. - 1996. а потом и амбасадор, 1996. - 1998.
- Наумо Кастрен, амбасадор, 1991. - 1992.
- Јорма Инки, амбасадор, 1988. - 1991
- Хеики Талвитје, амбасадор, 1984. - 1988.
- Мати Кахилуото, амбасадор, 1981. - 1984.
- Ева-Кристина Форсман, амбасадор, 1975. - 1980.
- Ристо Хиверинен, амбасадор, 1972. - 1975.
- Оли Бергман, амбасадор, 1970. - 1972.
- Танели Кеконен, амбасадор, 1965. - 1970.
- Олави Раустила, амбасадор, 1961. - 1965.
- Отсо Вартиовара, посланик, 1956. - 1958. а потом и амбасадор, 1958. - 1961.
- Нило Орасма, посланик, 1953. - 1956.
- Виле Нисканен, посланик, 1948. - 1953.
У Хелсинкију
[уреди | уреди извор]Амбасада Републике Србије у Хелсинкију (Финска) радно покрива Естонију.[4]
Саша Обрадовић, амбасадор, 2016. -- Славко Круљевић, амбасадор, 2012. - 2016.
- Вера Маврић, амбасадор, 2008. - 2012.
/ Игор Јововић, амбасадор, 2004. - 2007.- / Радоје Зечевић, амбасадор, 2001. - 2004.
- Душан Црногорчевић, амбасадор, 1997. - 2001.
Мито Пејовски, амбасадор, 1990—1992.- Иван Тошевски, амбасадор, 1985—1990.
- Младен Божић, амбасадор, 1982—1985.
- Осман Ђикић, амбасадор, 1978—1982.
- Сава Обрадовић, амбасадор, 1974—1978.
- Љубица Станимировић, амбасадор, 1970—1974.
- Златко Синобад, амбасадор, 1967—1970.
- Ђуро Матошић, амбасадор, 1965—1967.
- Момчило Сибиновић, амбасадор, 1962—1965.
- Драго Говорушић, амбасадор, 1959—1962.
- Мирко Сарделић, посланик а затим и амбасадор, 1955—1959.
- Славко Зоре, посланик, 1952—1955.
- Петар Здравковски, посланик, 1950—1952.
- Никола Груловић, посланик, 1948—1950.
Милорад Стражњицки, посланик у Шведској – Стокхолм, у јуну 1938. акредитован и у Финској.
Види још
[уреди | уреди извор]- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Скандинавији
- Завршни акт из Хелсинкија
- Случај Рачак
- Марти Ахтисари
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Билатерални односи са Финском”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015.
- ^ „Serbia Exports to Finland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 25. 12. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Finland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 25. 12. 2021.
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015), Естонија
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Амбасада Републике Србије Хелсинки - Република Финска
- Амбасада Финске у Београду (на енглеском језику)
