Пређи на садржај

Рушањ

Координате: 44° 40′ 32″ С; 20° 26′ 16″ И / 44.675666° С; 20.437666° И / 44.675666; 20.437666
С Википедије, слободне енциклопедије
Рушањ
Рушањ из ваздуха
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2011.Раст 4821
Географске карактеристике
Координате44° 40′ 32″ С; 20° 26′ 16″ И / 44.675666° С; 20.437666° И / 44.675666; 20.437666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина188 m
Рушањ на карти Србије
Рушањ
Рушањ
Рушањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11194
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Рушањ фотографисан са врха Авале.

Рушањ је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Удаљено је 16 km од центра Београда. Најближе суседно насеље је Ресник, удаљено 2 km од центра Рушња. Према попису из 2011. било је 4821 становника.

На петнаестак километара јужно од центра града Београда, непосредно уз Ибарску магистралу налази се Рушањ. Од некада малог, неизграђеног места, са свим обележјима шумадијског села, на брдовитом терену, опасан прелепим шумама, са бројним потоцима и изворима воде, Рушањ је прерастао у модерно приградско насеље. У Рушњу званично, по попису из 2011, живи 4821 становник. Рушањ још није регулисао питање увођења градске канализације. Према званичном Плану развоја водоводног и канализационог система на подручју града Београда, изградња канализационе мреже у Рушњу требало би да почне најдаље до краја 2025. године. Пројекат гасификације овог насеља постоји, али још није спроведен.

У Рушњу постојe дечији вртићи "Бубамара" и "Вртић Спортић" , Основна школа "Аца Милосављевић", библиотека "Лаза Костић", дом здравља, две апотеке, пошта, бензинска пумпа, као и низ продавница (Аman, Soul food, Тоtal market, TSV...) и разних приватних радњи.

Градски саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се линијама ГСП-а може стићи:

Редовним аутобуским линијама 560 и 581 (СП "Ласта"), које имају стајалишта на улазу у Рушањ са Ибарског пута, ово насеље повезано је и са седиштима приградских општина Барајево и Лазаревац.

Крајеви Рушња

[уреди | уреди извор]

Центар је место окупљања свих мештана и главно место збивања свих догађаја, као и седиште установа као што су Дом здравља, библиотека, продавнице, пекаре, мењачница, кафана, вртић, школа, Дом пензионера, пошта итд.

Ружић крај (староседеоци)

[уреди | уреди извор]

У овом крају појавиле су се прве куће ван центра Рушња, као и прва школа у Рушњу. У овом крају смештен је и стадион ФК "Рушањ".

Петровић крај (староседеоци)

[уреди | уреди извор]

На крају Рушња стари крај са великим двориштима и малим, староседелачким кућама, неретко и живином, стоком итд. У овом крају налази се црква Свете Петке.

Дробњачки крај (староседеоци-мешовито)

[уреди | уреди извор]

Дробњачки крај представља практично једна улица (Илије Милићевића) која је, уз ул. Ослобођења и 13. септембра, најдужа у Рушњу.

Марковић крај

[уреди | уреди извор]

Марковић крај је урбанији и новији део Рушња са великим лепим кућама. Пријатна атмосфера упркос близини магистрале.

Орловац је најновији крај у Рушњу који је уједно и најнасељенији, такође као и Марковић крај са великим здањима која не подсећају на сеоски амбијент као што је стање у, рецимо, центру. Иако резиденцијалног типа, Орловац је једини део Рушња који има стамбене зграде. Овде се налази и кафе — пицерија. По многима, ово је најлепши део Рушња, уједно најближи Реснику — део Орловца после окретнице аутобуске линије 532 званично припада општини Раковица. То је врло мали део после кога следи 300м пута и наилази се на прве куће насеља Ресник. У оквиру тог "Раковичког Орловца" постоји део који локално називају "Мала Босна" због порекла нових мештана.

Ново насеље

[уреди | уреди извор]

Ново насеље није толико ново као што име каже, но тада када су га назвали тако било је најновије. Мешовито је становништво овог краја који се налази уз Ибарску магистралу. Новом насељу припада и бензинска станица са ауто перионицом и кафеом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани трагови и легенде указују да је некадашње село у прошлости имало више имена, све у зависности чије су освајачке хорде пролазиле и владале овим крајем. Насеље се звало Руксн, Русан, Велико село, Старо село и можда још како, али је у основи било Рушањ. У том имену лежи рушење, разваљивање, нестајање и страдање. Од свог постанка, први писани трагови допиру до 1520. године и времена турске владавине. Три пута је село рушено и спаљивано и три пута обнављано. И касније кроз векове, а нарочито у 20. веку, Рушањ је сведок многих ратова, те су мештани учесници свих ослободилачјих ратова које је Србија водила, па се у центру Рушња налази споменик и спомен плоча палим борцима.

ОШ "Аца Милосављевић"

[уреди | уреди извор]

Прва школа у Рушњу је основана 1870. године и то у приватној кући Степана Ружића, тада најбогатијег човека у Рушњу познатој по називу „Ружићев чардак“. Њему и припада највећа заслуга за отварање прве школе као угледном домаћину који је био веома утицајан човек, цењен у читавом Врачарском срезу и близак пријатељ кнеза Михаила Обреновића. Забележено је да је први учитељ у школи био Јеврем Милорадовић, мештанин села Рушња.

Године 1873. мештани подижу прву школску зграду о којој је записано да је за њену изградњу утрошено 12000 гроша, да је наставу похађало петнаестак ученика, као и да је тадашња школска библиотека имала педесетак књига. На основу извештаја просветног инспектора из 1880. године може се закључити да је школа у Рушњу спадала у најбоље школе сеоског подручја тадашњег Врачарског среза.

Сачувани су план и предрачун градње садашње школске зграде, који је одобрило Министарство просвете 18. јануара 1928. године. Записи не говоре о почетку градње, потешкоћама у раду, па ни о завршетку радова, мада се зна да је отворена 1930. године, чиме је добијена стилски једна од најлепших школских зграда у Београдском округу. Занимљиво да је 1935. у школском дворишту убијен вук.[6]

По завршетку Другог светског рата школа у Рушњу наставља са радом и добија назив „Аца Милосављевић“, по партизанском борцу из овог краја, који је као омладинац погинуо у борби против немачких окупатора приликом ослобађања Београда у селу Зуце испод Авале.

Црква Св. Петке Параскеве и црква Св. Георгија

[уреди | уреди извор]

У Рушњу постоје два православна храма: храм Преподобне Петке Параскеве је парохијска црква (Света Петка је и сеоска слава - "заветина" Рушња), док је храм Св. вмуч. Георгија задужбина једне породице и у њему су богослужења знатно ређа.

Такође, Рушањ има и два гробља: Старо (мање) и Ново (веће).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рушањ живи 3803 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,7 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 1440 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија: табеле

[уреди | уреди извор]
График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.520
1953. 1.546
1961. 1.666
1971. 1.686
1981. 3.610
1991. 4.672 4.471
2002. 4.769 5.034
2011. 4.821
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
4.321 90,60%
Роми
  
227 4,75%
Црногорци
  
66 1,38%
Југословени
  
25 0,52%
Хрвати
  
24 0,50%
Македонци
  
19 0,39%
Муслимани
  
12 0,25%
Горанци
  
10 0,20%
Словенци
  
4 0,08%
Мађари
  
3 0,06%
Бугари
  
2 0,04%
Руси
  
1 0,02%
Румуни
  
1 0,02%
непознато
  
15 0,31%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ГСП Београд, линија 507”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  2. ^ „ГСП Београд, линија 531”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  3. ^ „ГСП Београд, линија 532”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  4. ^ „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  5. ^ „ГСП Београд, ноћна линија 56Н”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  6. ^ "Политика", 10. феб. 1935
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]