Odnosi Srbije i Turske

Odnosi Srbije i Turske su inostrani odnosi Republike Srbije i Turske Republike.

Istorija odnosa

Kralj Milutin je 1312. poslao vojsku pod komandom Novaka Grebostreka da pomogne Vizantiji u borbi protiv Osmanlija.

Posle velike bitke na Kosovu 1389. trebalo je daljih sedamdeset godina da Srbija, postupnim izumiranjem, podpadne pod tursku vlast sasvim 1459.

Srbija pod turskom vlašću

Konačno 1552. godine pod tursku vlast pada i celo područje današnje Vojvodine (ondašnje južne Ugarske).

Godine 1557, dolazi do obnove Pećke patrijaršije, koje je izdejstvovao Mehmed paša Sokolović.

Godine 1594. su Srbi u Banatu podigli veliki ustanak protiv osmanske vlasti, koji se završio porazom.

U Bečkom ratu vojska Habsburške monarhije jedno vreme zauzima veliki deo Srbije uključujući Kosovo.

Godine 1766, ukida se Pećka patrijaršija u Osmanskom carstvu.

Obnova Srbije i odnosi sa Turskom

Srbija je tokom prvog srpskog ustanka potpuno slobodna od 1804. do 1813. Ponovo pada pod tursku vlast 1813.

Kneževina Srbija je posle drugog srpskog ustanka postala autonomna u sastavu Osmanskog carstva 1815.

Godine 1838, dolazi do oktroisanja „Turskog ustava”.

Kneževina Srbija je stekla je puno međunarodno priznjanje nezavisnosti od Otomanskog carstva kao rezultat rata sa turskom na Berlinskom kongresu 13. jula 1878.

Na osnovi privremene konzilske konvencije između Srbije i Turske, potpisane 1886, otvoreni su konzulati Srbije u Skoplju i Solunu 1886, Bitolju 1888. i Prištini 1889.

Kraljevina Srbija je južni deo svoje teritorije oslobodila od Turske 1912. u Prvom balkanskom ratu.

U Drugom balkanskom ratu zbog bugarskog napada na Srbiju Turska ulazi u rat protiv Bugarske i uspeva da povrati izgubljeno Jedrene.

Prvi svetski rat

U Prvom svetskom ratu Srbija je objavila rat Osmanskom carstvu 2. novembra 1914.

Srpska vlada, odmah posle Velike Britanije, prihvata Balfurovu deklaraciju.

Odnosi Jugoslavije i Turske

Poseta Beogradu delegacije Turske Republike na čelu sa predsednikom vlade Ismet-pašom Inenijem, april 1936.

Prijem predsednika Republike Josipa Broza Tita kod predsednika Republike Turske Bajara u Ankari, 13. april 1954.^[1]

Bilateralni odnosi

Zvanični diplomatski odnosi su uspostavili 1879. godine.^[2] Povodom jubileja 140 godina 2019. je u Srbiji izdata poštanska marka.^[3]

Turska je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Turska je glasala za prijem Kosova u UNESKO prilikom glasanja 2015.

Posete

Predsednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan posetio je Beograd 9. i 10. oktobra 2019. na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednik Vlade Republike

Turske A. Davutoglu je na poziv predsednika Vlade Republike Srbije A. Vučića 28-29. decembra 2015. boravio u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je boravio u zvaničnoj poseti Republici Turskoj 4 — 5. februara 2013.
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković boravio je u poseti Republici Turskoj u martu 2011.
Premijer Republike Turske Redžep Tajip Erdogan posetio je Republiku Srbiju u junu 2010.^[2]
Predsednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan u dvodelnoj poseti Republike Srbije posetio je Beograd i Novi Pazar. Došao je 10.10 2017.

Ekonomski odnosi

Ukupna robna razmena beleži konstantan rast tokom poslednjih deset godina.

U 2020. g. ukupno je razmenjeno robe za 1,51 milijardu dolara. Izvoz R. Srbije u R. Tursku je iznosio nešto preko 363 miliona, dok je uvoz iz R. Turske vredeo 1,15 milijardu USD.
U 2019. g. robna razmena ukupno je vredela 1,38 milijardu USD. Izvoz iz naše zemlje bio je 322 miliona, a uvoz 1,05 milijarde dolara.
U 2018. g. razmenjeno je roba u vrednosti od 1,28 milijardi dolara. Izvezli smo roba za 298 miliona, a uvezli za 984 mil. USD.
U 2012. g. ukupna robna razmena iznosila je 626 miliona USD. Izvoz RS vredeo je 187 miliona, a uvoz 439 miliona dolara.
U 2007. g. robna razmena ukupno je vredela 454 miliona dolara. Izvezli smo robe za 59 miliona, a uvezli za 395 miliona USD.^[4]^[5]

Diplomatski predstavnici

U Istanbulu i Ankari

Od 1815. godine u Istanbulu (Carigradu) su, skoro uvek, bili prisutni srpski deputati, koji su boravili ovde po nekoliko meseci. Iako deputacije nisu imale stalni karakter, niti su imale karakter zvaničnog diplomatskog predstavništva, deputati su se starali o zaštiti srpskih interesa i poslova.

Spisak Deputata (sa datumom polaska iz Srbije)

Miloje Teodorović, kaluđer Neofit (12. avgust 1815)
Melentije Nikšić, Aksentije Miladinović, Milovan Petrović, Petar Grčić (15. septembar 1815)
Jovan Obrenović, Vujica Veličković, Đorđe Popović-Ćeleš, Milovan Trifunović (20. jul 1816)
Sava Ljotić, Dimitrije Joksimović (25. maj 1818)
Đorđe Popović-Ćeleš, Sava Ljotić, Pavle Sretenović, Hristo Dukić (15. april 1820)
Vujica Vuličević, Ilija Marković, Dimitrije Georgijević, Samuilo Jakovljević, Avram Petronijević (29. oktobar 1820)
Lazar Teodorović, Ilija Marković, Atanasko Mihajlović, Avram Petronijević (17. januar 1827)
Dimitrije Davidović, Stojan Simić, Lazar Teodorović (1831)
Obren Petronijević, Jakov Živanović, Jovanče Spasić (11. april 1838)

Ustavom Kneževine Srbije iz 1838. godine, na osnovu člana 18. uvedena je funkcija srpskog kapućehaje i osnovana Agencija. Najpoznatiji kapućehaja je bio Jovan Ristić, kasniji ministar inostranih dela i utemeljitelj savremene srpske diplomatske službe.

Spisak kapućehaja :

Jovan Antić, 1839—1842.
Aleksa Simić, od 3. oktobra 1842.
Lazar Teodorović, od 16. oktobra 1843.
Konstantin Nikolajević, od 17. januara 1850.
Milan Petronijević, od 7. februara 1859.
Jovan Ristić, od 31. oktobra 1861

Agencija je pretvorena u Diplomatsko zastupništvo 1869. godine.

Spisak zastupnika :

Jevrem Grujić, od 19. februara 1869.
Filip Hristić, od 22. avgusta 1870.
Kosta Magazinović, od 23. maja 1874.

Nakon sticanja nezavisnosti, predstavništvo je 28. oktobra 1878. godine postalo Poslanstvo Kneževine Srbije. Od 1882. godine zvalo se Poslanstvo Kraljevine Srbije a od 1918. Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca da bi 1929. preraslo u Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije. Poslanstvo je bilo zatvoreno tokom Prvog svetskog rata.

Spisak izvanrednih poslanika i opunomoćenih ministara:

Filip Hristić, od 1. novembra 1878.
Jevrem Grujić, od 1. februara 1880.
Stojan Novaković, od 18. septembra 1886.
Sava Grujić, od 10. septembra 1891.
Jevrem Velimirović, od 13. jula 1893.
Vladan Đorđević, od 8. aprila 1894.
Stojan Novaković, od 27. novembra 1897.
Čedomilj Mijatović, od 11. februara 1900.
Sava Grujić, od 30. septembra 1900.
Đorđe Simić, od 9. oktobra 1903.
Jakov Nenadović, od 11. januara 1907.
Radomir Šaponjić, Ukazom od 14.02.1920. godine, savetnik poslanstva, postavljen za otpravnika poslova
Trajan Živković, Ukazom od 30. 07. 1922. godine, postavljen za otpravnika poslova
Tihomir Popović, Ukazom od 08. 06. 1926. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Jevrem Tadić, Ukazom od 31. 12. 1926. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Tihomir Popović, Ukazom od 28. 05. 1929. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Ljubomir Nešić, Ukazom od 05. 06. 1930. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika— 01. 1932.
Miroslav Janković, Ukazom od 06. 06. 1932. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Branko Lazarević, Ukazom od 23. 07. 1935. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Branko Adžemović, Ukazom od 19. 06. 1937. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Ivan Subotić, Ukazom od 28. 03. 1939. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika
Ilija Šumenković, Ukazom od 20. 05. 1939. godine, postavljen za izvanrednog poslanika i opunomoćenog poslanika.

Ukazom od 23.08.1939. godine Kraljevsko poslanstvo podignuto je na rang ambasade Kraljevine Jugoslavije a za ambasadora je postavljen Ilija Šumenković koji na tom mestu ostaje do 20.08.1945. godine.

Arneri Rafo, otpravnik poslova, 1945
Božin Simić, ambasador, 1945 — 26.05.1948.
Selim Numić, otpravnik s.i., 26.05.1948 — mart 1949.
Ljubomir Radovanović, ambasador, 17.01.1949. — 19.09.1953.
Mišo Pavićević, ambasador, 19.09.1953 — 14.07.1955.
Dragomir Vučinić, ambasador, 14.07.1955. — 13.08.1958.
Miloš Carević, ambasador, 13.08.1958. — 31.01.1961.
Dragoje Đurić, ambasador, 31.01.1961. — 12.08.1964.
Milić Bugarić, ambasador, 12.08.1964. — 01.10.1968.
Muhidin Begić, ambasador, 01.10.1968. — 01.12.1972.
Edvard Kljun, ambasador, 01.12.1972. — 04.04.1977.
Ramadan Vranići, ambasador, 04.04.1977. — 09.01.1981.
Redžep Džiha, ambasador, 09.01.1981. — 16.07.1985.
Vladislav Jovanović, ambasador, 16.07.1985. — 19.07.1989.
Trajan Petrovski, ambasador, 19.07.1989. — 31.01.1992.
Bojan Bugarčić, otpr. poslova, 1992. — 1994.
Darko Tanasković, ambasador, 06.06.1996. — 04.02.2000.
Zlatan Kikić, ambasador, 04.02.2000. — 27.08.2001.
Zoran S. Popović, ambasador, 27.09.2001. — 27.10.2005.
Vladimir Ćurgus, ambasador, 27.10.2005. — 08.11.2010.^[6]
Ambasada R. Srbije u Ankari
Dušan Spasojević, ambasador, novembar 2010. — 2013.
Danilo Vučetić, ambasador, 2013. -
Zoran Marković, ambasador, 2018. -
Aca Jovanović, ambasador, 2024. -^[7]

U Beogradu

Husejin Sermet Efendi, ambasador, 1881.
Halid Bej, ambasador, 1882. - 1883.
Halil Halid Bej, ambasador, 1884. - 1885.
Jusuf Zija Paša, 1886. — 1889.
Mahmud Nedim Bej, ambasador, 1890.
Mehmed Feridun Bej, ambasador, 1891. - 1893.
Tevfik Bej, ambasador, 1894. - 1895.
Ahmed Tevfik Bej, ambasador, 1896. - 1897.
Ibrahim Feti Bej, ambasador, 1899. - 1900.
Ibrahim Feti Paša, ambasador, 1901. - 1908.
Manuk Azarjan Efendi, ambasador, 1909.
Ali Hikmet Bej, ambasador, 1910. - 1912.
Husejin Dževad Bej, ambasador, 1914.

Turska je posle Prvog svetskog rata zbog nepotpisivanja lozanskog ugovora od strane Kraljevine SHS izbegavala obnovu odnosa, i nije htela da izasla svog predstavnika u Beograd, koji bi bar u pitanjima turskih podanika preduzimao intervencije. Zato je bila opunomoćila poljskog poslanika Okenskog.^[8]

Jusuf Hikmet Bajur, poslanik, 1925. — 1927.
Inajetulah Džemal Ozkaja, poslanik, 1928.
Hajdar Aktaj, 1928. — 1939.
Tevfik Kamil Koperiler, ambasador, 1939. - 1949.
Kemal Koprulu, ambasador, 1949. - 1952.
Agah Aksel, ambasador, 1952. - 1955.
Šadi Kavur, ambasador, 1955. - 1959.
Orhan Eralp, ambasador, 1959. — 1964.
Denis Tunaligil, ambasador, 1964. — 1968.
Gundogdu Ustun, ambasador, 1968. - 1972.
Oktaj Išdžen, ambasador, 1972. - 1976.
Oguz Gokmen, ambasador, 1976. - 1978.
Hikmet Ozkan, ambasador, 1978. - 1981.
Galip Balkar, 1981. — 1983. (ubijen u Beogradu od strane libanskih državljana poreklom — Jermeni)^[9]
Ali Hikmet Alp, ambasador, 1983. - 1985.
Mustafa Akšin, ambasador, 1986. - 1988.
Tevfik Unajdin, ambasador, 1988. - 1990.
Berhan Ekindži, ambasador, 1990. - 1992.
Hasan Ajgun, ambasador, 1992. - 1994.
Ali Engin Oba, 1994. — 1996.
Alev Kilič, ambasador, 1996. - 1998.
Ahmet Adžet, ambasador, 1998. - 2002.
Hasan Servet Oktem, ambasador, 2003. — 2008.
Ahmet Suha Umar, ambasador, 2008. — 2010.
Ali Riza Čolak, ambasador, 2010. — 2012.
Mehmed Kemal Bozaj, ambasador, 2012. - 2016.
Tanžu Bilgič, ambasador, 2016. - 2021.
Hami Aksoj, ambasador, 2021. -

Zanimljivosti

U Turskoj u blizini Angore, nalazi se mesto koje nosi naziv Srp-gazi, što na turskom jeziku znači srpski pobednik.^[10]

Poređenje

	Turska	Srbija
Stanovništvo	77 miliona (procena)	7 miliona (bez KiM)
Površina	783.562 km²	88.361 km²
Prestonica	Ankara	Beograd
Oblik vladavine	Parlamentarna republika	Parlamentarna republika
Zvanični jezik	Turski	Srpski

Vidi još

Reference

^ „JUGOSLAVIJA U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA 1918–1992” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 11. 2016. g. Pristupljeno 13. 01. 2017.
^ ^a ^b „Bilateralni odnosi sa Turskom”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2017. g. Pristupljeno 03. 01. 2017.
^ „Sto četrdeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Turske”. Politika. 9. 9. 2019. Pristupljeno 11. 9. 2019.
^ „Serbia exports to Turkey”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Serbia imports from Turkey”. Trading Economics. Pristupljeno 30. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Diplomatski predstavnici u Istanbulu i Ankari (1815—2010), Ambasada Republike Srbije u Ankari
^ „RTS :: Politika :: Srbija dobila četvoro ambasadora – u Mađarskoj, Turskoj, Čileu i šefa Misije pri EU”. rts.rs. Pristupljeno 2024-03-27.
^ Pravda, 10. april 1925, Beograd
^ Obeleženo 36 godina od ubistva turskog ambasadora u Beogradu („Politika”, 8. mart 2019)
^ Politikin Zabavnik, 14. avgust 2015, broj 3314

Literatura

Vojvodić, Mihailo (1971). „Srbija i grčko-turski rat 1897. godine”. Istorijski časopis. 18: 491—520.
Vojvodić, Mihailo (2004). „Konzularna konvencija između Srbije i Turske (1879—1896)”. Vardarski zbornik. 3: 9—39.
Vojvodić, Mihailo (2005). „Rad Stojana Novakovića na zaključenju železničke i trgovinske konvencije između Srbije i Turske (1887—1888)” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. 71-72: 43—57.
Vojvodić, Mihailo (2019). Srbija i Turska 1878-1914: Politički odnosi. Beograd: Filip Višnjić.
Terzić, Slavenko (1976). „Stojan Novaković i železnička konvencija s Turskom 1887. godine”. Istorijski časopis. 23: 117—126.

Spoljašnje veze

[1] „JUGOSLAVIJA U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA 1918–1992” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 11. 2016. g. Pristupljeno 13. 01. 2017.

[СрбијаТурска-2] „Bilateralni odnosi sa Turskom”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2017. g. Pristupljeno 03. 01. 2017.

[3] „Sto četrdeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Turske”. Politika. 9. 9. 2019. Pristupljeno 11. 9. 2019.

[4] „Serbia exports to Turkey”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] „Serbia imports from Turkey”. Trading Economics. Pristupljeno 30. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] Diplomatski predstavnici u Istanbulu i Ankari (1815—2010), Ambasada Republike Srbije u Ankari

[7] „RTS :: Politika :: Srbija dobila četvoro ambasadora – u Mađarskoj, Turskoj, Čileu i šefa Misije pri EU”. rts.rs. Pristupljeno 2024-03-27.

[8] Pravda, 10. april 1925, Beograd

[9] Obeleženo 36 godina od ubistva turskog ambasadora u Beogradu („Politika”, 8. mart 2019)

[10] Politikin Zabavnik, 14. avgust 2015, broj 3314

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

p r u Spoljni odnosi Srbije
Azija	Avganistan Azerbejdžan¹ Bangladeš Bahrein Brunej Butan Vijetnam Gruzija¹ Egipat¹ Izrael Indija Indonezija Irak Iran Istočni Timor Japan Jemen Jermenija¹ Jordan Južna Koreja Kazahstan¹ Kambodža Katar Kina Kipar¹ Kirgistan Kuvajt Laos Liban Maldivi Malezija Mjanmar Mongolija Nepal Oman Pakistan Palestina Rusija¹ Saudijska Arabija Severna Koreja Singapur Sirija Šri Lanka Tajland Tadžikistan Turkmenistan Turska¹ Uzbekistan Ujedinjeni Arapski Emirati Filipini Bivši odnosi: Južni Vijetnam · Južni Jemen · Severni Jemen
Amerika	Antigva i Barbuda Argentina Bahami Barbados Belize Bolivija Brazil Venecuela Gvajana Gvatemala Grenada Dominika Dominikanska Republika Ekvador Jamajka Kanada Kolumbija Kostarika Kuba Meksiko Nikaragva Panama Paragvaj Peru Salvador Sveta Lucija Sent Vinsent i Grenadini Sent Kits i Nevis Sjedinjene Američke Države Surinam Trinidad i Tobago Urugvaj Haiti Honduras Čile
Afrika	Alžir Angola Benin Bocvana Burkina Faso Burundi Gabon Gambija Gana Gvineja Gvineja Bisao Egipat¹ Ekvatorijalna Gvineja Eritreja Etiopija Zambija Zelenortska Ostrva Zimbabve Južni Sudan Južnoafrička Republika Kamerun Kenija Komori Demokratska Republika Kongo Republika Kongo Lesoto Liberija Libija Madagaskar Malavi Mali Maroko Mauritanija Mauricijus Mozambik Namibija Niger Nigerija Obala Slonovače Ruanda Sao Tome i Principe Svazilend Sejšeli Senegal Sijera Leone Somalija Sudan Tanzanija Togo Tunis Uganda Centralnoafrička Republika Čad Džibuti Bivši odnosi: Zanzibar
Evropa	Azerbejdžan¹ Albanija Andora Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Republika Srpska Bugarska Vatikan Gruzija¹ Grčka Danska Estonija Irska Island Italija Jermenija¹ Kazahstan¹ Kipar¹ Letonija Litvanija Lihtenštajn Luksemburg Mađarska Malta Malteški Viteški Red (nema teritoriju) Moldavija Monako Nemačka Norveška Poljska Portugalija Rumunija Rusija¹ San Marino Severna Makedonija Slovačka Slovenija Turska¹ Ujedinjeno Kraljevstvo Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Crna Gora Češka Švajcarska Švedska Španija Bivši odnosi: Istočna Nemačka
Okeanija	Australija Vanuatu Novi Zeland Palau Papua Nova Gvineja Samoa Solomonska Ostrva Tonga Fidži
Međunarodne organizacije	Ujedinjene nacije niz agencija UN Savet Evrope OEBS IPU Dunavska komisija Interpol Energetska zajednica EBRD Interparlamentarna skupština pravoslavlja Parlamentarna skupština Mediterana Posmatrač: Pokret nesvrstanih STO Frankofonija Afrička unija ODKB ACS Poseban vid saradnje: NATO pakt (partner) Evropska unija (kandidat) EAES (pregovori o slobodnoj trgovini) Regionalne inicijative: PSuJIE CEI JJI MKSRS BSEC CEFTA Berlinski proces Krajovska grupa Bivši odnosi: Društvo naroda Mala Antanta SEV (posmatrač) Varšavski pakt (sused)
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije Ministar Spisak ambasadora Srbije / u Srbiji Spoljna trgovina Srbije Srpska dijaspora
¹Države delimično ili potpuno u Aziji, u zavisnosti definicije granice Evrope i Azije.

p r u Spoljni odnosi Turske
Države	Azerbejdžan Albanija Austrija Bosna i Hercegovina Bugarska Gruzija Grčka Egipat Izrael Irak Iran Italija Japan Jermenija Kazahstan Kina Kipar Turska Republika Severni Kipar¹ Rumunija Rusija Mađarska Republika Makedonija Nemačka Sirije Sjedinjene Američke Države Srbija Republika Kosovo² Ujedinjeni Arapski Emirati Ujedinjeno Kraljevstvo Ukrajina Francuska Crna Gora Hrvatska Bivši odnosi: Mletačka republika
Međunarodne organizacije	Ujedinjene nacije OEBS Savet Evrope NATO pakt OECD OIS Organizacija za ekonomsku saradnju STO G20 Interpol Savet turkofonih država Unija za Mediteran Parlamentarna skupština Mediterana Posmatrač: Energetska zajednica Afrička unija GUAM ACS Poseban vid saradnje: Evropska unija (kandidat) Regionalne inicijative: BSEC PSuJIE Bivši odnosi: Društvo naroda Bagdadski pakt
¹Turska je jedina država koja je uspostavila zvanične diplomatske odnose sa jednostrano proglašenom Turskom Republikom Severni Kipar. ²Turska je uspostavila zvanične diplomatske odnose sa jednostrano proglašenom Republikom Kosovo.