Radomir Konstantinović

Radomir Konstantinović
Autor portreta: Dušan N. Milovanović
Lični podaci
Datum rođenja	(1928-03-27)27. mart 1928.
Mesto rođenja	Subotica, Kraljevina SHS
Datum smrti	27. oktobar 2011.(2011-10-27) (83 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Radomir Konstantinović - Pozdrav Bori Ćosiću, Bioskop „Reks“, 1998.

Radomir Konstantinović (27. mart 1928 — 27. oktobar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, filozof, publicista i član ANUBiH.

Biografija

Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda.

Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“.

Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47.

U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101" Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom.

Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“.

Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana.

Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu "Treći program" ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica.

Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta.

Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana.

O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao "Filosofija palanke" i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra."

Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.

Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.

Najznačajnija dela

"Biće i jezik“

Zbirke pesama

• Kuća bez krova (Novo pokoljenje, Beograd, 1951)

Romani

• Daj nam danas (Novo pokoljenje, Beograd, 1954)
• Čisti i prljavi (Svjetlost, Sarajevo, 1958)
• Izlazak (Srpska književna zadruga, Beograd, 1960)
• Mišolovka (Kosmos, Beograd, 1956)

Esejistički i teorijski radovi

• Ahasver ili traktat o pivskoj flaši (Prosveta, Beograd, 1964)
• Pentagram, beleške iz hotelske sobe (Forum, Novi Sad, 1966)
• Filosofija palanke (Treći program, br. 2, Beograd, 1969)
• Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, osam knjiga (Prosveta, Beograd, 1983)
• Dekartova smrt (Agencija Mir, Novi Sad, 1998)
• Beket prijatelj (Otkrovenje, Beograd, 2000)
• Miloš Crnjanski (Otkrovenje, Beograd, 2013) - posthumno
• Na margini (University Press, Sarajevo 2013) - posthumno
• Duh umetnosti (University Press, Sarajevo 2016) - posthumno

Radio-drame

Saobraćajna nesreća

Napisana i emitovana 1958.

Uloge: Mira Stupica, Branko Pleša, Marjan Lovrić

Reditelj: Vasilije Popović

Ton-majstor: Marjan Radojčić

Njenim izvođenjem pod nazivom “Svedok” otvorena je kamerna scena Narodnog pozorišta “Krug 101”. Izvođena na programu Radio Beograda i Radio Sarajeva. Izvođena na nemačkom radiju: Hamburg, Frankfurt, Minhen.

Veliki Emanuel

Napisana 1959. Emitovana 1985.

Uloge: Viktor Starčić, Sima Janićijević, Antonije Pejić, Predrag Laković

Reditelj: Vasilije Popović

Tekst ove radio-drame objavljen je u Antologiji moderne radio-drame “Spektakulum” u izdanju Zurkampa, uz najpoznatija ostvarenja Semjuela Beketa, Ežena Joneska, Fridriha Direnmata, Harolda Pintera.

Emitovana je na bavarskom radiju.

Iznenađenje

Napisana 1959. Emitovana 1985.

Uloge: Nevenka Urbanova, Miodrag Radovanović, Slavko Simić, Jovan Milićević, Nikola Simić

Reditelj: Petar Teslić

Tekst objavljen u Letopisu Matice srpske, br.135, maj 1959. Knj. 383 sv. 5

Euridika

Napisana 1961. Emitovana 1961.

Uloge: Ljiljana Krstić, Rade Marković

Reditelj: Vasilije Popović

Emitovana na radio-programima Hamburga, Štutgarta, Minhena, Esena i Frankfurta. Dr. Hajnc Švicke, istoričar i teoretičar radio-drame pominje u svojoj knjizi “Radio drama - Istorija i dramaturgija” Euridiku kao primer dela sa radiofonskom situacijom za dva lica i zvuk.

Ikarov let

Napisana 1962. Emitovana 1962.

Uloge: Ljiljana Krstić, Slavko Simić, Marjan Lovrić

Reditelj: Vasilije Popović

Ton-majstor: Marjan Radojčić

Na Festivalu jugoslovenske radio-drame, u Ljubljani 1963. emisija je dobila najveći broj nagrada: nagradu za emisiju u celini, drugu nagradu za tekst, prvu nagradu za režiju, nagradu za tonski snimak i nagradu za glumačko ostvarenje Ljiljane Krstić.

Izvođena je u Nedelji jugoslovenske radio-drame na programu radio-Praga, a prikazana je i kao TV drama na Berlinskoj televiziji.

Štampana je tri puta: RTV - Teorija i praksa, br.6, 1979. i Miroslav Jokić, Zvonimir Kostić, Antologija srpske radio-drame, RTS, 2004, nemački zdavač Horst Erdman Verlag uvrstio je u svoju zbirku jugoslovenskih radio-drama, a cela zbirka nosi naslov “Ikarov let”.

Liptonov čaj

Napisana 1964. Emitovana 1964.

Uloge: Nevenka Urbanova, Božidar Drnić

Prva nagrada za glumačko ostvarenje 1964.

Obična, oh, kokoška

Napisana 1966. Emitovana: 1967.

Uloge: Ružica Sokić, Ljiljana Krstić, Zoran Radmilović, Milutin Butković

Reditelj: Vasilije Popović

Ton-majstor: Marjan Radojčić

Nagrade na Festivalu jugoslovenske radio-drame: nagrada žirija, nagrada za emisiju u celini, za tonski snimak i za glumačko ostvarenje Ružice Sokić

Tekst drame objavljen je u “Delu” jul, 1968.

Štampana u knjizi Radio i TV drama - priredio Vasilije Popović, NOLIT, 1987.

Kritike

Daj nam danas

"Ruka mi se i nehotice pruža Konstantinovićevom „Daj nam danas“. U sebi čujem ono Anino more, koje sam otrkio još pre dve godine, još dok se „Daj nam danas“ zvalo u rukopisu „Neumorno more“, taj izuzetan rukopis od 1000 stranica za koji je šteta što nije objavljen ceo, to Anino more u kome sam slušao, i slušam sva „mora“ ovoga sveta."

Dušan Matić, Delo br.2, 1955.

Čisti i prljavi

"Bio sam i ostao ubeđen da su romani R. Konstantinovića, svaki na svoj način, jedna od najznačajnijih književnih potvrda njegovih polaznih teza i, što je bitnije, zreli i veliki rezultati naše literature. Potvrde njenog puta i jedan od izraza njene originalnosti i veličine."

Oskar Davičo, u pogovoru za roman „Čisti i prljavi“, 1958.

Mišolovka

"Nipošto neću preterati ako kažem da je „Mišolovka“ Radomira Konstantinovića - roman-monstrum. To zapravo i nije roman u običnom smislu te reči (ničega u njemu nema što podseća na to), već izuzetan poseban fenomen. Nešto potpuno različito i izvan svega što smo uopšte čitali u našoj literaturi; ako je slično tvrđenje bilo izrečeno i za prvi Konstantinovićev roman „Daj nam danas“, onda ono tek sada ima puno opravdanje."
Miloš I. Bandić, Mladost, 16.10.1956.

Ahasver ili traktat o pivskoj flaši

"Lucidnost, kojom Radomir Konstantinović proniče u nove prostore, i intelektualna i moralna hrabrost, kojom otvara ponore i nadnosi se na njih, čine njegovu prozu „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“ praznikom u kalendaru književnosti ne samo ovog jezika, praznikom koji ne mogu, neće, i ne treba da praznuju svi da bi bio praznik."
Miloš Stambolić, Politika, 11.10.1964.

Pentagram

"Dogma i igra jesu nerazdvojni parteri u subjektivnoj drami saznanja. To je konačan zaključak ili dramski epilog „Pentagrama“, te ustreptale, emotivno obojene, intelektualne i saznajne igre. Težinu čiste apstrakcije pisac je preveo u intimnu dimenziju egzistencijalne drame. U osnovi ovih eseja je živo tkivo dramske dinamike dok se između pojedinih eseja ostvaruje onaj odnos koji u strukturi romana postoji između pojedinih glava, što otkriva neslućene mogućnosti eseja: pred nama se zasniva esej kao roman, esej kao drama, esej kao subjektivna ispovest. Takvo strukturiranje eseja, i pored nadrealističkih i postnadrealističkih pokušaja, naša književnost do sada nije ostvarila."
Zoran Gluščević, Politika, 21.5. 1967.

Biće i jezik

""Biće i jezik“ jeste po mom uverenju, ne jedinstvena već i prva knjiga integralnog i kompleksnog filosofskog modela književne kritike u istoriji, i to ne samo srpske i ne samo jugoslovenske kritike, knjiga u kojoj je ostvarena jedna ogromna dijalektička sinteza pevanja i mišljenja, jedno veliko jedinstvo bića kao istorijske egzistencije/esencije i jezika, kako bismo hajdegerovski rekli, kao samogovora bića, tj. kao samogovora istorijske egzistencije/esencije."
Georgi Stardelov, Književnost, 9-8, 1984.

"... U ovaj veliki poduhvat, Konstantinović je krenuo u zrelim svojim godinama, sa iskustvom književnog poslenika koji je za sobom imao već tri decenije čitanja, studiranja, saznanja. On se svrstava među najobrazovanije naše savremenike. Posebno mu je 20. vek stalno polje istraživanja. On se u njemu kreće kao svaki oprobani majstor svoga zanata: pouzdano i oprezno. Smenjivali su se stilovi i mode, međusobno obračunavale dinastije, sukobljavale klase i staleži, sudarale ideologije; društvo je gotovo neprekidno ratovalo i u ratu i u miru. „Biće i jezik“ je je u stvari ključ za odgonetku te epohe i upravo otkriva pravu istorijsku scenu svih tih ideja i sukoba..."
Miodrag Maksimović, Politika, 30. april, 1, 2. maj 1980.

"..."Biće i jezik“ je, u stvari, ključ za odgonetku te epohe (20. veka) i upravo otkriva pravu istorijsku scenu svih tih ideja i sukoba. To je svedočanstvo o jednoj epohi, ali krcato dokumentima; to je velika freska pesničkih sudbina, više ili manje obdarenih ljudi, ali istovremeno s vidljivim pečatima svih društvenih mena. To je zaista stvarna književno-filosofska topografija ovoga društva od početka veka do naših dana, sa svim bremenom njegovih složenih protivrečnosti. Delo velike intelektualne i moralne hrabrosti..."

Miodrag Maksimović, Politika, 30. april, 1, 2. maj 1980.

Nagrade

• Nagrada Beogradskog univerziteta, za poemu „Srce u plamenu”, 1949.
• Nagrada Udruženja književnika Srbije, za roman Daj nam danas, 1954.
• NIN-ova nagrada, za roman Izlazak, 1961.
• Nagrada sarajevskog časopisa „Izraz”, za esej „Gde je Tolstoj”, 1962.
• Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Filosofija palanke, 1971.
• Godišnja nagrada Radija Beograd, za knjigu Filosofija palanke, 1971.
• Oktobarska nagrada grada Beograda, za eseje objavljenje u časopisu „Treći program”, 1972.
• Diploma sa medaljom Matice srpske povodom njene stopedesetogotišnjice, 1976.
• NIN-ova nagrada „Dimitrije Tucović”, za eseje objavljenje u časopisu „Treći program”, 1979.
• Nagrada „Braća Šimić”, za esej o Hamzi Humi, 1979.
• Sedmojulska nagrada SR Srbije, 1981.
• Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, 1981.
• Nagrada željezare Sisak, za esej o Oskaru Daviču, 1981.
• Nagrada grada Beograda, za izdavački poduhvat, izdavačkim preduzećima „Prosveta”, „Rad” i Matici srpskoj, za delo Biće i jezik, 1983.
• Plaketa grada Beograda, 1984.
• Nagrada „Miroslav Krleža”, za knjigu eseja Biće i jezik, 1985.
• Nagrada AVNOJ-a za književnost, 1985.
• Nagrada „Mikina čaša”, 1998.

Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića

U Subotici je u februaru 2013. godine osnovan Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Ideja o nizu aktivnosti i manifestacija kojima bi se negovao i čuvao literarni, filozofski i uopšte intelektualni rad i angažman Radomira Konstantinovića javila se neposredno po njegovoj smrti, a za članove tog saveta izabrani su književnici, kulturni radnici i javne ličnosti koje su bile Konstantinovićevi bliski saradnici, ili su se pak profesionalno bavili njegovim radom.

Predsednica saveta je Latinka Perović, a članovi su: Živan Berisavljević, Oto Tolnai, Laslo Vegel, Gojko Tešić, Radivoj Cvetićanin, Ivan Milenković, Boško Krstić, Boško Kovačević, Aleksandra Đurić Bosnić, Branislav Grubački Guta i Dragan Rokvić. Počasni član je Milica Konstantinović.

Od aktivnosti saveta izdvaja se Međunarodni okrugli sto ”O duhu otvorenosti (dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića)” održan u Kelebiji 27. marta 2015.

Nagrada ”Radomir Konstantinović”

Međunarodna nagrada "Radomir Konstantinović" dodeljuje se svake druge godine u Subotici 27. oktobra (na godišnjicu smrti).

Nagrada "Radomir Konstantinović" za 2015/2016. godinu pripala je filozofu iz Beograda Miloradu Belančiću za delo ”Mi pa mi (ili: o srpskom stanovištu)” i književniku iz Zagreba Slobodanu Šnajderu za roman ”Doba mjedi”.

Nagrada "Biće i Jezik"

Godišnja nagrada "Biće i jezik" za 2016. godinu, koju dodeljuju Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Zavod za kulturu Vojvodine, pripala je Stefanu Janjiću iz Novog Sada za esej "Svodljivost i fraza".

Spomen ploča

Spomen ploča na Konstantinovićevoj rodnoj kući u Subotici otkrivena je 27. marta 2015.

Literatura

• Grupa autora, O Dekartovoj smrti, B92, Beograd, 1998.
• Milica Nikolić, Tumač ptičijeg leta ili izvođenje romana, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 1998.
• Milorad Belančić, Genealogija palanke, Narodna knjiga/Otkrovenje, Beograd, 2003.
• Grupa autora, Fenomenologija duha palanke (Nova čitanja „Filosofije palanke"), Otkrovenje, Beograd, 2008.
• Aleksandra Đurić Bosnić, "Poetika tamnog vilajeta", Službeni glasnik, Beograd, 2011.
• Bora Ćosić, ”Vražiji nakot”, Profil, Zagreb, 2012.
• Branislava Vasić Rakočević, Istraživanje identiteta (Ispitivanje ontološke pozicije narativnog subjekta u romanima Radomira Konstantinovića), Službeni glasnik, Beograd, 2014.
• Radivoj Cvetićanin, Konstantinović. Hronika, Dan Graf i Fondacija Stanislav Vinaver, Beograd, 2017

Spoljašnje veze

• Laslo Vegel - Subotica i Radomir Konstantinović
• Branka Arsić - Ljudskost u borbi protiv čudovišta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016)
• Zlatko Paković - Zaveštanje „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića
• Bora Ćosić - „Pesnik i pas“
• Filip David - Nekrolog na vest o smrti Radomira Konstantinovića
• Branislav Guzina - Veliko srpsko ćutanje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2011)
• Vuk Perišić - Sljepilo ulica
• Bora Ćosić - Serbischer Montaigne
• Radio Televizija Vojvodine - Filozof nad palankom
• Radio Televizija Vojvodine - Duh palanke u zelenom zvonu
• Dani - Recenzija knjige ”Duh umetnosti”
• RTS Trezor: 90 godina od rođenja Radomira Konstantinovića