Пређи на садржај

Односи Србије и Сједињених Америчких Држава

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Односи Србије и САД)
Односи Србије и Сједињених Америчких Држава

Србија
Сједињене Државе
Дипломатска мисија
Амбасада Србије у Сједињеним Америчким ДржавамаАмбасада Сједињених Америчких Држава у Србији
Изасланик
Амбасадор Марко ЂурићАмбасадор Кристофер Хил

Односи Србије и Сједињених Америчких Држава представљају билатералне односе између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава. Године 1882. успостављени су први пут дипломатски односи између Краљевине Србије и Сједињених Америчких Држава.[1] По другим изворима односи су успостављени 14. октобра 1881. године.[2] Од 1918. до 2006, Сједињене Државе су одржавале односе са Краљевином Југославијом, Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом и са Савезном Републиком Југославијом (касније Србијом и Црном Гором) чијом се Србија сматра правном наследницом.

Крајем деветнаестог века, Сједињене Државе су настојале да искористе повлачење Османског царства са Балкана тако што би успоставиле дипломатске односе са новонасталим земљама на том простору, међу којим и са Србијом. Поменуте две земље су биле савезнице током Првог светског рата. Након рата, Србија се ујединила са Црном Гором и са територијама које су претходно биле под аустроугарском влашћу како би створиле јединствену јужнословенску државу која ће касније носити назив Југославија. Држава је имала дипломатске односе са Сједињеним Државама све до почетка Другог светског рата. Током Другог светског рата у Југославији, Сједињене Државе су подржавале српске четничке монархисте у борби против партизанских комуниста. Четници су на крају изгубили од Партизана и Југославија је постала једнопартијска комунистичка држава са партизанским вођом Јосипом Брозом Титом на челу.

По самом завршетку рата, Југославија и Сједињене Државе су имале слабо успостављене дипломатске односе. Крај рата је довео до масовне емиграције избеглица из Југославије од којих су многи били Срби који су се преселили у Сједињене Државе. Ово је помогло стварању прве значајније дијаспоре Срба у Сједињеним Државама. Неки од тих избеглица који су се настанили у Сједињеним Државама након рата били су антикомунистички дисиденти који су покушавали да минирају Тита током Хладног рата користећи Сједињене Државе као место свог деловања ради спровођења антикомунистичких циљева.

Током распада Југославије, Сједињене Државе су се ангажовале како у борбеном тако и у економском сукобу, нарочито са Србијом, у то време познатој као Савезна Република Југославија (једна од држава наследница социјалистичке Југославије). Сједињене Државе су наметнуле санкције и иницирале НАТО бомбардовање Југославије 1999. године. Током овог периода, још један талас српске емиграције је проистекао и многе избеглице из Србије су прешле у Сједињене Државе. Током 2000-их година, дипломатски односи између Сједињених Држава и Југославије су обновљени. Након 2006. године и отцепљења Црне Горе, Србија као држава наследница наставља претходне односе које је имала Савезна Република Југославија. Привремене власти у јужној српској покрајини, Косово и Метохија, под именом Косово, једнострано су прогласиле независност од Србије у фебруару 2008. што су Сједињене Државе признале.

Историја односа

[уреди | уреди извор]

Први светски рат

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Први светски рат, 14 тачака и Америчка помоћ Србији у Великом рату
Српска делегација на источном излазу Беле куће, 1917. На фотографији су: др Сима Лозанић, посланик Љуба Михајловић, Јелена Лозанић, др Миленко Веснић, пуковник Михаило Ненадовић, др Михајло Пупин, генерал Михаило Рашић и капетан Милан Јовичић

Дана 28. јула 1918 на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Србији, Председник Вудро Вилсон издао је саопштење америчком народу која је прочитана у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле Куће као и свим зградама јавних институција у главном граду САД.[3][4]

Односи Југославије и Сједињених Америчких Држава

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Париска мировна конференција 1919.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Други светски рат, Антихитлеровска коалиција, Атлантска повеља, Бомбардовање Београда (1944), Операција Ваздушни мост, Нишки инцидент и Тршћанска криза

Краљ Петар II Карађорђевић је посетио САД 1942.[5]

После Другог светског рата до пада комунизма

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Тршћанска криза, Обарање америчких авиона 1946. и Раскол Тито-Стаљин

Посета министра иностраних послова САД Џона Форстера Далса Југославији, 6. новембар 1955.[6]

Тито и Ајзенхауер сусрели су се 22. септембра 1960. у њујоршком хотелу Валдорф-Асторија за време 15. заседања Генералне скупштине УН. То је био први сусрет председника две земље.[7]

Тито је примљен у Белој кући од стране америчког председника Џона Кенедија 1963. четири недеље пре него што је Кенеди убијен.[8]

Никсон и Тито
у Београду
1970. 		Тито и Никсон,
пријем у
Белој кући 1971. 		Тито и Картер
у Белој кући
1978.

Први амерички председник који је посетио Југославију био је Ричард Никсон од 30. септембра до 2. октобра 1970.[7]

Петар II Карађорђевић је умро 3. новембра 1970. у Денверу и сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (Његови посмртни остаци су ексхумирани и пренети у отаџбину 2013).

Тито је посетио САД од 26. октобра до 2. новембра 1971. на позив Никсона.

Југославију је посетио Џералд Форд 3. и 4. августа 1975. у чијој пратњи је био и државни секретар Хенри Кисинџер.

Тито је посетио САД од 6. до 9. марта 1978. на позив Џимија Картера.

Титовој сахрани 1980. је присуствовао потпредседник САД Волтер Мондејл.

Џими Картер је посетио Југославију 1980. неколико месеци после Титове смрти.

Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ

[уреди | уреди извор]
F-117 најтхок САД пре узлетања из Италије, у марту 1999, као део операција НАТО против Југославије
Главни чланци: Разбијање СФРЈ, Санкције СРЈ, Дејтонски мировни споразум, Споразум Холбрук-Милошевић, НАТО бомбардовање СРЈ и Резолуција Савета безбедности ОУН 1244

САД су била водећа држава заговорник бомбардовања (у Србији - агресије) НАТО пакта 1999. године, за коју није постојала легална основа. Поједини званичници, попут Џоа Бајдена, залагали су се и за копнену инвазију.[9] Бајден је у време изјавио: „Треба да одемо у Београд и да окупирамо ту земљу у јапанско-немачком стилу" те додао „И требало је да имамо јавна суђења да бисмо уклонили ову маску ове српске виктимизације како би људи у Србији знали шта се догађа. То је је једина ствар која ће на крају успети".[9]

Априла 2001. председник СРЈ Војислав Коштуница се састао са америчким председником Џорџом Бушем (млађим), а новембра 2001. амерички председник се састао са председником владе Републике Србије Зораном Ђинђићем.[10]

Независна Србија

[уреди | уреди извор]

Амбасада САД у Србији је током 2022. покренула рекламну кампању Ви сте свет у којој представља знамените Србе и њихова достигнућа.[11][12] Потенцијално субверзивни циљ кампање критиковао је део српске јавности, укључујући председника САНУ др Владимира Костића.[13][14]

У фебруару 2022. Србија је у Вашингтону постала власник нове зграде амбасаде у центру града.[15][16] У јануару 2023. Србија је у Њујорку купила вилу која ће служити као седиште сталне мисије Србије при УН.[17]

Амбасадор САД Кристофер Хил известио је руководство Србије да је Стејт департмент одобрио продају Косову ракета Јавелин и опреме за 75 милиона долара, што је председник републике Александар Вучић оценио као „велико разочарење”.[18]

Билатерални односи

[уреди | уреди извор]

Српски држављани - везиста у српској амбасади у Либији Слађана Станковић и возач Јовица Степић, који су отети крајем 2015. убијени су фебруара 2016. у ваздушним нападима америчких снага против Исламске државе код либијског града Сабрата.

Посете

[уреди | уреди извор]
  • Потпредседник САД Џозеф Бајден посетио је Р. Србију 16. августа 2016.
  • Државни секретар Џон Кери предводио је делегацију САД на Министарском састанку ОЕБС у Београду децембра 2015.
  • Председник Владе Р. Србије Александар Вучић је током 2015. два пута боравио у посети Вашингтону, у периоду од 2. до 4. јуна и од 15. до 17. септембра.
  • Државно-привредна делегација, предвођена премијером Ивицом Дачићем, боравила је у САД у периоду 9-16. маја 2013. када су реализовани сусрети Премијера са потпредседником Џ. Бајденом и замеником државног секретара В. Бернсом.
  • Државни секретар САД Хилари Клинтон (Hillary Clinton) је посетила Београд октобра 2010. и октобра 2012.
  • Бивши министар спољних послова Р. Србије Вук Јеремић је био у посети САД децембра 2009.
  • Потпредседник САД Џозеф Бајден је посетио Р. Србију маја 2009.[1]

Економски односи

[уреди | уреди извор]
  • За 2020. спољно-трговинска размена износила је укупно 811 милиона УСД (извоз 369 милиона, а увоз 442 милиона УСД).
  • У 2019. години укупна робна размена износила је 859 милиона УСД (извоз 305 милиона, а увоз 554 милиона долара).
  • За 2018. годину извоз из РС је износио 266 милиона УСД, а увоз 474 милиона УСД.
  • У 2012. робна размена је укупно износила 415, 4 УСД (извоз из РС је износио 98,4 милиона УСД, а увоз 317 милиона УСД).
  • У 2007. години обим трговинске размене са САД је износио 457 мил. долара (извоз $80 мил. а увоз $377 мил.).[19][20]

САД су међу највећим страним инвеститорима у Р. Србији.[21]

Међународне организације

[уреди | уреди извор]

Организације у којима су обе државе имају чланство:

Дипломатски представници

[уреди | уреди извор]

У Београду

[уреди | уреди извор]
Кристофер Хил, амбасадор САД у Београду
Пријем код амбасадора САД у Југославији Џорџа Алена, Блед 3. јул 1950.

У Вашингтону

[уреди | уреди извор]
Константин Фотић амбасадор Краљевине Југославије у Вашингтону за време Другог светског рата.

Амбасада Републике Србије у Вашингтону (С. А. Д.) радно покрива Колумбију,[24] Тринидад и Тобаго,[25] Гвајану,[26] Суринам,[27] Бахаме,[28] Белизе,[29] Барбадос,[30] Свету Луцију,[31] Сент Винсент и Гренадини,[32] Гренаду,[33] Антигву и Барбуду,[34] Доминику[35] и Сент Китс и Невис.[36]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Билатерални односи са Сједињеним Америчким Државама”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2014. 
  2. ^ „Сто четрдесет година српско-америчких дипломатских односа”. Политика. 1. 11. 2021. Приступљено 2. 11. 2021. 
  3. ^ Dan kada se iznad Bele kuće vijorila srpska zastava - B92.net
  4. ^ „Америчка амбасада: На данашњи дан над Белом кућом 1918. вијорила се српска застава”. Политика. 28. 7. 2022. Приступљено 29. 7. 2022. 
  5. ^ Посета Краља Петра II Карађорђевића Америци Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2016), Министарство спољних послова Републике Србије
  6. ^ „ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2017. 
  7. ^ а б Yugopapir: Kako je izgledala prva poseta američkog predsednika Jugoslaviji: Nikson u gostima kod Tita (1970)
  8. ^ Шта је нама био Кенеди, РТС, 22. новембар 2013.
  9. ^ а б „Шта јесте, а шта није о Србији говорио Џо Бајден”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-10. Приступљено 2023-01-06. 
  10. ^ http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1593373-tito-im-je-utabao-put-ovo-su-svi-srpski-lideri-koji-su-videli-belu-kucu-iznenadice-vas-ko-nikada-nije-bio-u-njoj-video
  11. ^ Aranđelović, V. „Izražavamo divljenje Srbiji i njenom narodu”. Politika Online. Приступљено 2022-11-02. 
  12. ^ Prelević, Marko. „“Srbi imaju jako dobar detektor da li ih neko laže i vara”: Ambasador Godfri o vlasti i opoziciji, o srpskoj hrani i kampanji “Vi ste svet”… – “Oproštajni” intervju u novom Nedeljniku | Nedeljnik” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-02. 
  13. ^ Luković, Danijela. „BURA ZBOG SPOTA "VI STE SVET" Posle ocene predsednika SANU da je spot o Pekiću "medijska dresura", oglasila se Ambasada SAD! Evo šta su nam rekli”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-11-02. 
  14. ^ Jovanović, Radomir (2020-12-09). „I. Smolović: Šta je cilj kampanje „Vi ste svet“ ambasade SAD”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2022-11-02. 
  15. ^ „Србија власник нове зграде амбасаде у Вашингтону”. Политика. 19. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  16. ^ www.bizjournals.com https://www.bizjournals.com/washington/news/2022/02/28/serbian-embassy-moving.html. Приступљено 2023-01-06.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  17. ^ Archive, View Author; Author, Email the; Twitter, Follow on; feed, Get author RSS (2023-01-04). „The Republic of Serbia spends $8M for NYC townhouse” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-06. 
  18. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „SAD: Prodaja raketa Prištini neće uticati na vojni balans; Vučić: Odluka veliko razočarenje, ali će Srbija nastaviti da se ponaša odgovorno”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-12. 
  19. ^ „Serbia exports to United States”. Trading Economics. Приступљено 18. 7. 2021. 
  20. ^ „Serbia imports from United States”. Trading Economics. Приступљено 18. 7. 2021. 
  21. ^ „Сједињене Америчке Државе-Билатерални односи”. Приступљено 18. 7. 2021. 
  22. ^ Стевановић, Јелена (20. 3. 2022). „Сведок и учесник балканских криза”. Политика. Приступљено 21. 3. 2022. 
  23. ^ „Вучић примио акредитивна писма новог амбасадора САД”. Политика. 24. 10. 2019. Приступљено 25. 10. 2019. 
  24. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Колумбија
  25. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Тринидад и Тобаго
  26. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Гвајана
  27. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2016), Суринам
  28. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Бахами
  29. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Белизе
  30. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Барбадос
  31. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Света Луција
  32. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Сент Винсент и Гренадини
  33. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Гренада
  34. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Антигва и Барбуда
  35. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Доминика
  36. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Сент Китс и Невис
  37. ^ „Diplomatic Corps Order of Precedence and Dates of Presentation of Credentials”. U.S. DEPARTMENT of STATE. Приступљено 15. 2. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Сједињених_Америчких_Држава&oldid=28413473”