Односи Србије и Албаније

Односи Србија-Албанија

Албанија	Србија

Односи Србије и Албаније су инострани односи Републике Србије и Републике Албаније.

Џафер Касаб — Гроб Скендербегов (у време Балканских ратова)

Историја односа

Главни чланци: Источно питање, Призренска лига и Албански устанак (1912)

Средњи век

Данашња Албанија била је део територије српских краљева и цара Стефана Душана Силног.

Балкански ратови

Главни чланци: Балкански ратови, Албанија током балканских ратова, Лондонски мир (1913) и Охридско-дебарски устанак

У септембру 1913. избио је први оружани сукоб на српско-албанској граници.

Први светски рат

Главни чланци: Нишки споразум (1914), Албанска голгота и Јадранске трупе

У Првом светском рату Краљевина Србија је кренула у ослобађање територије данашње Албаније послењег дана маја 1915. После тројне инвазије и окупације Србије српска војска ће се у зиму 1915/1916. повући преко Албаније на грчко острво Крф.

Односи Југославије и Албаније

Између два светска рата

Главни чланци: Косовски комитет, Тирански пакт и Италијанска окупација Албаније

Крупно питање коначно разграничење са Албанијом је дошло на дневни ред после пријема ове земље у Друштво народа 1921. Пре тога је постојала неутрална зона, ширине четири до шест километара, која је често служила као уточиште одметника. Питања која су остала после разграничења 1913. (Свети Наум, Лим) преузела је комисија коју је именовала Конференција амбасадора и она је Свети Наум доделила Албанији. Пошто је Краљевина СХС оспорила ово решење пред Друштвом народа његов Савет је пренео Међународном суду правде који је потврдио став комисије а Краљевина је ово питање решила тек у директним преговорима са Албанијом и протоколу из Фиренце потписаном 1926. године.

Влада Краљевине СХС је донела одлуку о признању независности Албаније 24. марта 1922. У време Краљеве свадбе Александра Карађорђевића јуна 1922. је присуствовала делегација албанске владе са делегатом Али−Ризом пашом Колоњом.

Након убиства Авнија Рустемија у априлу 1924. у Албанији је дошло до Јунске револуције у којој је на власт дошао Фан С. Ноли, док је Ахмет Зогу побегао у Краљевину СХС. Тамо је добио помоћ за повратак у земљу већ следећег децембра, када је и срушио Нолијеву владу. Следеће године је установљена Албанска република чији је председник био Зогу; постигнут је споразум о измени границе са КСХС, Свети Наум је припао Краљевини СХС. Албанија под Зогуом ипак прелази под италијанско покровитељство – Тиранским пактом из 1926. скоро да постаје колонија. Краљевина Албанија је проглашена 1928. године.

Априла 1939. Италија је заузела Албанију. Италијански краљ Виктор Емануел је проглашен за краља Албаније – земља ће бити италијански протекторат до 1943. године.

Други светски рат

Албанија са окупираним деловима Југославије у Другом светском рату

Главни чланци: Албанија у Другом светском рату, Друга призренска лига, Бујанска конференција и Побуна балиста

У Другом светском рату, фашистичка Италија је свом албанском протекторату прикључила делове окупиране Југославије, укључујући целу Метохију и већи део Косова.

Период комунизма

Главни чланци: Информбиро, Раскол Тито-Стаљин, Варшавски пакт, Кинеско-совјетски раскол и Пад комунизма

Дана 9. јула 1946. ФНРЈ и Народна Република Албанија су потписале уговор о пријатељству и узајамној помоћи. Уговор је закључен приликом првог боравка генерал-пуковника Енвера Хоџе у Београду јула 1946. године. У плану је била Балканска федерацији у којој би Албанија, као седма федерална јединица, ушла у састав ФНРЈ. У том контексту постојала је и идеја о припајању Kосова и Метохије Албанији, као новој чланици федерације.

Односи СР Југославије и Албаније

Главни чланци: НАТО бомбардовање СРЈ, Битка на Кошарама и Операција Стрела

Београд и Тирана су, након прекида током НАТО бомбардовања априла 1999, поново успоставили дипломатске односе у јануару 2001. године.

Односи Републике Србије и Републике Албаније

Главни чланци: Међународни статус Републике Косово и Берлински процес

Албанија је признала једнострано проглашење независности Косова 2008. године.

Албанија 2009. постаје део Нато пакта

Албанија је приступила НАТО пакту 2009. године.

Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство. Ове државе су део иницијативе Отворени Балкан.

Дванаестог јануара 2024. српска агенција БИА ухапсила је држављанина Србије који је са мрежом сарадника за потребе Државне информативне службе Албаније ШИШ прикупљао податке о припадницима безбедносних служби Србије и Србима са Косова и Метохије. За ШИШ је био присутан на терену у кризним ситуацијама на северу Косова и Метохије, за време протеста и барикада. Крајем јануара ухапшен је један Новопозарац, такође сарадник ШИШ.

Билатерални односи

Србија и Албанија су успоставили званичне дипломатске односе 25. априла 1914. године.

Посете

• Премјер Албаније Еди Рама посетио је Србију у новембру 2014. године, предводио албанску делегацију на састанку Кина-земље ЦИЕ у Београду у децембру 2014. г. и боравио у радној посети у октобру 2016. г.
• маја 2015. године Албанију је посетио председник Владе Александар Вучић.
• марта 2015. године Албанију је посетила председница НС РС Маја Гојковић.

Економски односи

Робна размена представља основу економске сарадње и карактерише је наглашен суфицит на страни Србије.

• У 2020. години Србија је у Албанију извезла робу у вредности 178,7 милиона долара, а увоз из Албаније је износио око 51,4 милиона УСД.
• У 2019. укупан обим размене износио је 206 мил. долара, од чега је извоз Србије износио 158 мил. УСД, а увоз из Албаније око 48 мил. долара.
• У 2018. години извоз је износио 159 милиона долара, а увоз 53 милиона УСД.

Дипломатски представници

У Београду

• Бардул Цанај, амбасадор, 2024. -

• Иљир Бочка, амбасадор, 2014. - 2023.
• Шпетим Чаушија, амбасадор, 2009. - 2013.
• Спиро Кочија, амбасадор, 2007. - 2008.
• Петрит Бушатија, амбасадор, 2002. - 2006.
• Едмонд Хаџинасто, отправник послова, 2001. - 2002.
• Фљориан Нова, отпр. послова
• Вилија Манолија, отпр. послова, 1993. -
• Кујтим Хисенај, амбасадор, 1986. - 1992.
• Лик Сеитија, амбасадор, 1982. - 1986.
• Сократ Пљака, амбасадор, 1975. - 1982.
• Димитер Љаманија, амбасадор, 1971. -
• Лик Сеитија, отпр. послова
• Андреа Шкодранија, отпр. послова, 1965. -
• Тахмаз Бећарија, амбасадор, 1959. - 1964.
• Бато Карафилија, амбасадор, 1954. -
• Рамадан Читаку, амбасадор, 1947. - 1948.
• Тук Јакова, амбасадор, 1946. - 1947.
• Хисни Капо, амбасадор, 1945. - 1946.
• / Тахир Штила, отпр. послова, 1927. - а касније и посланик, 1937. - 1939.
• Рауф Фицо, посланик, 1933. − 1936.
• Џафер Вила посланик, 1929. - 1932.
• Цена-бег, посланик, 1925. - 1927.
• Ставро Ставру, посланик (по реду други посланик), 1925.
• Али−Риза паша Колоња, посланик, 1924. - 1925.

У Тирани

• Слободан Вукчевић, амбасадор, 2021-
• Дејан Хинић, отправник послова, 2020-2021.
• Мирољуб Зарић, отпр. послова, 2006-2010. а затим и амбасадор, 2010-2020, у континуитету 2006-2020
• Марко Цамај, амбасадор, 2004—2006.
• Живорад Симић, отпр. послова, 2003—2004.
• Цафо Капетановић, отпр. послова, 2001—2002. а затим и амбасадор, 2002—2003.
• Станимир Вукићевић, отпр. послова, 1995—1999.
• Мирољуб Зарић, отпр. послова 1992 - 1995.

• Предраг Пјанић, амбасадор, 1990—1991.
• Новак Прибићевић, амбасадор, 1986—1990.
• Милан Георгијевић, амбасадор, 1983—1986.
• Бранко Коматина, амбасадор, 1979—1983.
• Трајко Липковски, амбасадор, 1975—1979.
• Јован Печеновић, амбасадор, 1971. - 1975.
• Арсо Милатовић, посланик, 1956 - 1958.
• Предраг Ајтић, посланик, 1954. - 1956.
• Јакша Петрић, посланик, 1949. - 1954.
• Душан Диминић, посланик, 1948. - 1949.
• Јосип Ђерђа, 1945—1948.
• Велимир Стојнић, посланик, април 1945. - октобар 1945.
• Иван Вукотић, посланик, 1939.
• Радоје Јанковић, посланик, 1936. - 1939.
• Јован Ђоновић, посланик, - 1936.
• Ђорђе Настасијевић, посланик, - 1932.
• Драгомир Касидолац, отправник послова
• Богољуб Јевтић, 1926. -
• Бранко Лазаревић, посланик, 1925. - 1926.
• Александар Цинцар-Марковић, отпр. послова, 1923. - 1925.
• Настас Илић, отпр. послова, 1922. - 1923.

Поред српске амбасаде у Тирани, у Албанији постоји и амбасада тзв. Косова у Тирани, као и неколико удружења српских грађана и српске мањине, који су углавном сконцентрисану у Скадру.

Поред албанске амбасаде у Београду, у Србији постоји и конзулат (тзв. амбасада) Албаније у Приштини, као и конзулати у Пећи, Призрену, Ђаковици и Вучитрну.

Занимљивости

Скадарска улица и боемска четврт Скадарлија у Београду носе име по граду Скадру у Албанији. Палата Албанија је названа по истоименој кафани чије је место заузела.

Поређење

	Албанија	Србија
Становништво	2 845 955	8 799 865 (са КиМ)
Површина	28 748 km²	88 361 km²
Главни град	Тирана - 557 422	Београд - 1 687 132
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Званични језик	Албански	Српски

Види још

• Срби у Албанији
• Албанци у Србији
• Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)
• Инцидент са дроном на Стадиону Партизана

Литература

• Брајовић, Милан (2005). „Положај Срба и Црногораца у Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 519—521. 
• Влаховић, Петар (2005). „Српска и црногорска мањина у Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 121—129. 
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт. 
• Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт. 
• Леви, Розита (2005). „Југословенске мањине у Албанији”. Сеобе Срба некад и сад. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 311—314. 
• Миленковић-Вуковић, Биљана (2005). „Библиографија изабраних радова о Србима у Мађарској, Румунији, Хрватској, Словенији, Македонији и Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 443—496. 
• Mitrović, Andrej (1969). Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika. 
• Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 

Спољашње везе

• Амбасада Републике Србије Тирана - Република Албанија
• Амбасада Републике Албаније Београд - Република Србија (језик: енглески)
• ПРОЈЕКАТ РАСТКО - СКАДАР
• Вучић у Тирани: Косово сматрамо својом територијом (ВИДЕО), РТРС
• Вучић: Послали смо добре поруке за будућност, РТС