Односи Србије и Албаније
Албанија |
Србија |
---|
Односи Србије и Албаније су инострани односи Републике Србије и Републике Албаније.
Историја односа
[уреди | уреди извор]Средњи век
[уреди | уреди извор]Данашња Албанија била је део територије српских краљева и цара Стефана Душана Силног.[1]
Балкански ратови
[уреди | уреди извор]У септембру 1913. избио је први оружани сукоб на српско-албанској граници.[2]
Први светски рат
[уреди | уреди извор]У Првом светском рату Краљевина Србија је кренула у ослобађање територије данашње Албаније послењег дана маја 1915.[3] После тројне инвазије и окупације Србије српска војска ће се у зиму 1915/1916. повући преко Албаније на грчко острво Крф.
Односи Југославије и Албаније
[уреди | уреди извор]Између два светска рата
[уреди | уреди извор]Крупно питање коначно разграничење са Албанијом је дошло на дневни ред после пријема ове земље у Друштво народа 1921. Пре тога је постојала неутрална зона, ширине четири до шест километара, која је често служила као уточиште одметника.[4] Питања која су остала после разграничења 1913. (Свети Наум, Лим) преузела је комисија коју је именовала Конференција амбасадора и она је Свети Наум доделила Албанији. Пошто је Краљевина СХС оспорила ово решење пред Друштвом народа његов Савет је пренео Међународном суду правде који је потврдио став комисије а Краљевина је ово питање решила тек у директним преговорима са Албанијом и протоколу из Фиренце потписаном 1926. године.[5]
Влада Краљевине СХС је донела одлуку о признању независности Албаније 24. марта 1922.[6] У време Краљеве свадбе Александра Карађорђевића јуна 1922. је присуствовала делегација албанске владе са делегатом Али−Ризом пашом Колоњом.[тражи се извор]
Након убиства Авнија Рустемија у априлу 1924. у Албанији је дошло до Јунске револуције у којој је на власт дошао Фан С. Ноли, док је Ахмет Зогу побегао у Краљевину СХС. Тамо је добио помоћ за повратак у земљу већ следећег децембра, када је и срушио Нолијеву владу. Следеће године је установљена Албанска република чији је председник био Зогу; постигнут је споразум о измени границе са КСХС, Свети Наум је припао Краљевини СХС. Албанија под Зогуом ипак прелази под италијанско покровитељство – Тиранским пактом из 1926. скоро да постаје колонија. Краљевина Албанија је проглашена 1928. године.
Априла 1939. Италија је заузела Албанију. Италијански краљ Виктор Емануел је проглашен за краља Албаније – земља ће бити италијански протекторат до 1943. године.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]У Другом светском рату, фашистичка Италија је свом албанском протекторату прикључила делове окупиране Југославије, укључујући целу Метохију и већи део Косова.
Период комунизма
[уреди | уреди извор]Дана 9. јула 1946. ФНРЈ и Народна Република Албанија су потписале уговор о пријатељству и узајамној помоћи. Уговор је закључен приликом првог боравка генерал-пуковника Енвера Хоџе у Београду јула 1946. године. У плану је била Балканска федерацији у којој би Албанија, као седма федерална јединица, ушла у састав ФНРЈ. У том контексту постојала је и идеја о припајању Kосова и Метохије Албанији, као новој чланици федерације[7].
Односи СР Југославије и Албаније
[уреди | уреди извор]Београд и Тирана су, након прекида током НАТО бомбардовања априла 1999, поново успоставили дипломатске односе у јануару 2001. године.[8]
Односи Републике Србије и Републике Албаније
[уреди | уреди извор]Албанија је признала једнострано проглашење независности Косова 2008. године.
Албанија је приступила НАТО пакту 2009. године.
Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство. Ове државе су део иницијативе Отворени Балкан.
Дванаестог јануара 2024. српска агенција БИА ухапсила је држављанина Србије који је са мрежом сарадника за потребе Државне информативне службе Албаније ШИШ прикупљао податке о припадницима безбедносних служби Србије и Србима са Косова и Метохије. За ШИШ је био присутан на терену у кризним ситуацијама на северу Косова и Метохије, за време протеста и барикада.[9] Крајем јануара ухапшен је један Новопозарац, такође сарадник ШИШ.[10]
Билатерални односи
[уреди | уреди извор]Србија и Албанија су успоставили званичне дипломатске односе 25. априла 1914. године.[11]
Посете
[уреди | уреди извор]- Премјер Албаније Еди Рама посетио је Србију у новембру 2014. године, предводио албанску делегацију на састанку Кина-земље ЦИЕ у Београду у децембру 2014. г. и боравио у радној посети у октобру 2016. г.
- маја 2015. године Албанију је посетио председник Владе Александар Вучић.
- марта 2015. године Албанију је посетила председница НС РС Маја Гојковић.
Економски односи
[уреди | уреди извор]Робна размена представља основу економске сарадње и карактерише је наглашен суфицит на страни Србије.
- У 2020. години Србија је у Албанију извезла робу у вредности 178,7 милиона долара, а увоз из Албаније је износио око 51,4 милиона УСД.
- У 2019. укупан обим размене износио је 206 мил. долара, од чега је извоз Србије износио 158 мил. УСД, а увоз из Албаније око 48 мил. долара.
- У 2018. години извоз је износио 159 милиона долара, а увоз 53 милиона УСД.[12][13]
Дипломатски представници
[уреди | уреди извор]У Београду
[уреди | уреди извор]- Бардул Цанај, амбасадор, 2024. -[14]
- Иљир Бочка, амбасадор, 2014. - 2023.[15]
- Шпетим Чаушија, амбасадор, 2009. - 2013.
- Спиро Кочија, амбасадор, 2007. - 2008.
- Петрит Бушатија, амбасадор, 2002. - 2006.
- Едмонд Хаџинасто, отправник послова, 2001. - 2002.
- Фљориан Нова, отпр. послова
- Вилија Манолија, отпр. послова, 1993. -
- Кујтим Хисенај, амбасадор, 1986. - 1992.
- Лик Сеитија, амбасадор, 1982. - 1986.
- Сократ Пљака, амбасадор, 1975. - 1982.
- Димитер Љаманија, амбасадор, 1971. -
- Лик Сеитија, отпр. послова
- Андреа Шкодранија, отпр. послова, 1965. -
- Тахмаз Бећарија, амбасадор, 1959. - 1964.
- Бато Карафилија, амбасадор, 1954. -
- Рамадан Читаку, амбасадор, 1947. - 1948.
- Тук Јакова, амбасадор, 1946. - 1947.
- Хисни Капо, амбасадор, 1945. - 1946.
- / Тахир Штила, отпр. послова, 1927. - а касније и посланик, 1937. - 1939.
- Рауф Фицо, посланик, 1933. − 1936.
- Џафер Вила посланик, 1929. - 1932.
- Цена-бег, посланик, 1925. - 1927.
- Ставро Ставру, посланик (по реду други посланик), 1925.
- Али−Риза паша Колоња, посланик, 1924. - 1925.
У Тирани
[уреди | уреди извор]- Слободан Вукчевић, амбасадор, 2021-
- Дејан Хинић, отправник послова, 2020-2021.
- Мирољуб Зарић, отпр. послова, 2006-2010. а затим и амбасадор, 2010-2020, у континуитету 2006-2020
- Марко Цамај, амбасадор, 2004—2006.
- Живорад Симић, отпр. послова, 2003—2004.
- Цафо Капетановић, отпр. послова, 2001—2002. а затим и амбасадор, 2002—2003.
- Станимир Вукићевић, отпр. послова, 1995—1999.
- Мирољуб Зарић, отпр. послова 1992 - 1995.
- Предраг Пјанић, амбасадор, 1990—1991.
- Новак Прибићевић, амбасадор, 1986—1990.
- Милан Георгијевић, амбасадор, 1983—1986.
- Бранко Коматина, амбасадор, 1979—1983.
- Трајко Липковски, амбасадор, 1975—1979.
- Јован Печеновић, амбасадор, 1971. - 1975.
- Арсо Милатовић, посланик, 1956 - 1958.
- Предраг Ајтић, посланик, 1954. - 1956.
- Јакша Петрић, посланик, 1949. - 1954.
- Душан Диминић, посланик, 1948. - 1949.
- Јосип Ђерђа, 1945—1948.
- Велимир Стојнић, посланик, април 1945. - октобар 1945.
- Иван Вукотић, посланик, 1939.
- Радоје Јанковић, посланик, 1936. - 1939.
- Јован Ђоновић, посланик, - 1936.
- Ђорђе Настасијевић, посланик, - 1932.
- Драгомир Касидолац, отправник послова
- Богољуб Јевтић, 1926. -
- Бранко Лазаревић, посланик, 1925. - 1926.
- Александар Цинцар-Марковић, отпр. послова, 1923. - 1925.
- Настас Илић, отпр. послова, 1922. - 1923.
Поред српске амбасаде у Тирани, у Албанији постоји и амбасада тзв. Косова у Тирани, као и неколико удружења српских грађана и српске мањине, који су углавном сконцентрисану у Скадру.
Поред албанске амбасаде у Београду, у Србији постоји и конзулат (тзв. амбасада) Албаније у Приштини, као и конзулати у Пећи, Призрену, Ђаковици и Вучитрну.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Скадарска улица и боемска четврт Скадарлија у Београду носе име по граду Скадру у Албанији. Палата Албанија је названа по истоименој кафани чије је место заузела.
Поређење
[уреди | уреди извор]Албанија | Србија | |
---|---|---|
Становништво | 2 845 955 | 8 799 865 (са КиМ) |
Површина | 28 748 km² | 88 361 km² |
Главни град | Тирана - 557 422 | Београд - 1 687 132 |
Облик владавине | Парламентарна република | Парламентарна република |
Званични језик | Албански | Српски |
Види још
[уреди | уреди извор]- Срби у Албанији
- Албанци у Србији
- Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)
- Инцидент са дроном на Стадиону Партизана
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Janjetović, Zoran (2002-12-01). „From Foe to Friend and back”. Balkanologie. Revue d'études pluridisciplinaires (на језику: енглески). 6 (1-2): 245—260. ISSN 1279-7952. doi:10.4000/balkanologie.460.
- ^ Први албански напади на српску државу („Политика“, 22. септембар 2013)
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 06. 2016. г. Приступљено 28. 05. 2016.
- ^ "Политика", 14. нов. 1922
- ^ „2014. - "Краљевина Југославија у Друштву народа"”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2016. г. Приступљено 03. 06. 2017.
- ^ "Политика", 25. март 1922, стр. 5 - Дневне вести
- ^ Zorić, Mirjana (2018). „Balkanska federacija - istorija jedne ideje”. Vojno delo (на језику: енглески). 70 (4): 493—564. ISSN 0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1807493Z.
- ^ МИРОЉУБ ЗАРИЋ АМБАСАДОР СРБИЈЕ У АЛБАНИЈИ, Политика, 2010.
- ^ „Evo šta je BIA pronašla kod špijuna koji je radio za obaveštajnu službu Albanije”. B92.net (на језику: српски). 2024-01-13. Приступљено 2024-01-24.
- ^ „РАДИО ЗА ШИШ Држављанин Србије УХАПШЕН у Новом Пазару због ШПИЈУНАЖЕ за Албанију и тзв. Косово! Прикупљене податке прослеђивао за НОВЧАНУ НАДОКНАДУ”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ „Билатерални односи са Албанијом”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2015. г. Приступљено 09. 02. 2015.
- ^ „Serbia exports to Albania”. Trading Economics. Приступљено 17. 8. 2021.
- ^ „Serbia imports from Albania”. Trading Economics. Приступљено 17. 8. 2021.
- ^ www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.
- ^ „РТС :: Политика :: Амбасадор Албаније у опроштајној посети код Вучића”. rts.rs. Приступљено 2023-10-30.
Литература
[уреди | уреди извор]- Брајовић, Милан (2005). „Положај Срба и Црногораца у Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 519—521.
- Влаховић, Петар (2005). „Српска и црногорска мањина у Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 121—129.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Леви, Розита (2005). „Југословенске мањине у Албанији”. Сеобе Срба некад и сад. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 311—314.
- Миленковић-Вуковић, Биљана (2005). „Библиографија изабраних радова о Србима у Мађарској, Румунији, Хрватској, Словенији, Македонији и Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 443—496.
- Mitrović, Andrej (1969). Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 08. 06. 2019.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.