Пређи на садржај

5-HT5A receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
5-хидрокситриптамински (серотонински) рецептор 5А
Идентификатори
Симболи ХТР5А; 5-ХТ5А; МГЦ138226
Вањски ИД ОМИМ601305 МГИ96283 ХомолоГене22461 ИУПХАР: 5-хт ГенеЦардс: ХТР5А Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3361 15563
Енсембл ЕНСГ00000157219 ЕНСМУСГ00000039106
УниПрот П47898 Q3УРБ0
РефСеq (мРНА) НМ_024012 НМ_008314
РефСеq (протеин) НП_076917 НП_032340
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
154.49 - 154.51 Мб
Цхр 5:
28.17 - 28.19 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

5-ХТ5А (5-хидрокситриптамински (серотонински) рецептор 5А, HTR5A) је протеин који је код људи кодиран HTR5A геном.[1][2]

Функција

[уреди | уреди извор]

Протеин кодиран 5-HT5A геном је члан фамилије 5-хидрокситриптаминских рецептора. Његов ендогени лиганд је 5-хидрокситриптамин. Он снижава цАМП нивое путем Gi и Go протеина.[3] За овај протеин је показано да делом функционише путем регулације интрацелуларне мобилизације Ca2+.[1]

Глодари имају два функционална типа 5-HT5 рецептора, 5-HT5A и 5-HT5B,[4] Људи такоже имају 5-HT5B ген, али његова кодирајућа секвенца садржи стоп кодоне, тако да тај ген није функционалан, и само је 5-HT5A изражен у људском мозгу.[5]

Клинички значај

[уреди | уреди извор]

Неуротрансмитер серотонин (5-хидрокситриптамин, 5-HT) узима учешће у великом броју психијатријских стања, као и у вазоконстриктивним и вазодилаторним ефектима.[1]

Селективни Лиганди

[уреди | уреди извор]

Мали број високо селективних лиганда је комерцијално доступан за 5-HT5A рецептор. Селективна активација овог рецептора се може остварити кориштењем неселективног агониста серотонинског рецептор 5-карбоксамидотриптамина у комбинацији са селективним антагонистима за друге циљеве (примарно 5-HT1A, 5-HT1B, 5-HT1D и 5-HT7).[6][7]

Агонисти

[уреди | уреди извор]
ДЕ19900637А1

Антагонисти

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Ентрез Гене: ХТР5А 5-хyдроxyтрyптамине (серотонин) рецептор 5А”. 
  2. ^ Реес С, ден Даас I, Фоорд С, Гоодсон С, Булл D, Килпатрицк Г, Лее M (1994). „Цлонинг анд цхарацтерисатион оф тхе хуман 5-ХТ5А серотонин рецептор”. ФЕБС Летт. 355 (3): 242—6. ПМИД 7988681. дои:10.1016/0014-5793(94)01209-1. 
  3. ^ Францкен БЈ, Јурзак M, Ванхауwе ЈФ, Луyтен WХ, Леyсен ЈЕ (1998). „Тхе хуман 5-хт5А рецептор цоуплес то Ги/Го протеинс анд инхибитс аденyлате цyцласе ин ХЕК 293 целлс”. Еур. Ј. Пхармацол. 361 (2-3): 299—309. ПМИД 9865521. дои:10.1016/С0014-2999(98)00744-4. 
  4. ^ Маттхес Х, Босцхерт У, Амлаикy Н, Граилхе Р, Плассат ЈЛ, Мусцателли Ф, Маттеи МГ, Хен Р (1993). „Моусе 5-хyдроxyтрyптамине5А анд 5-хyдроxyтрyптамине5Б рецепторс дефине а неw фамилy оф серотонин рецепторс: цлонинг, фунцтионал еxпрессион, анд цхромосомал лоцализатион”. Мол. Пхармацол. 43 (3): 313—9. ПМИД 8450829. Архивирано из оригинала 02. 12. 2008. г. Приступљено 24. 07. 2011. 
  5. ^ Нелсон, DL (2004). „5-ХТ5 рецепторс”. Цурр Друг Таргетс ЦНС Неурол Дисорд. 3 (1): 53—8. ПМИД 14965244. дои:10.2174/1568007043482606. 
  6. ^ Wесоłоwска А (2002). „Ин тхе сеарцх фор селецтиве лигандс оф 5-ХТ5, 5-ХТ6 анд 5-ХТ7 серотонин рецепторс” (ПДФ). Пол Ј Пхармацол. 54 (4): 327—41. ПМИД 12523486. 
  7. ^ Петерс ЈУ, Лüбберс Т, Аланине А, Колцзеwски С, Бласцо Ф, Стеwард L (2008). „Цyцлиц гуанидинес ас дуал 5-ХТ5А/5-ХТ7 рецептор лигандс: оптимисинг браин пенетратион”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 18 (1): 262—6. ПМИД 18023344. дои:10.1016/ј.бмцл.2007.10.078. 
  8. ^ Диетз БМ, Махадy ГБ, Паули ГФ, Фарнсwортх НР (2005). „Валериан еxтрацт анд валерениц ацид аре партиал агонистс оф тхе 5-ХТ5а рецептор ин витро”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 138 (2): 191—7. ПМИД 15921820. дои:10.1016/ј.молбраинрес.2005.04.009. 
  9. ^ Гарциа-Ладона, Францисцо Јавиер; Сзабо, Ласзло; Стеинер, Герд; Хофманн, Ханс-Петер (15. 06. 2004). „Усе оф 5-ХТ5-лигандс ин тхе треатмент оф неуродегенеративе анд неуропсyцхиатриц дистурбанцес”. патент-нумбер 6750221. 
  10. ^ Wу Ј, Ли Q, Безпрозваннy I (2008). „Евалуатион оф Димебон ин целлулар модел оф Хунтингтон'с дисеасе”. Мол Неуродегенер. 3 (1): 15. ПМЦ 2577671Слободан приступ. ПМИД 18939977. дои:10.1186/1750-1326-3-15. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „5-хт. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 26. 02. 2014. г.