Пређи на садржај

Списак знаменитих Срба

С Википедије, слободне енциклопедије

Списак знаменитих Срба наводи знамените Србе или особе српског порекла без обзира на политичке, територијалне или друге поделе, историјске или савремене.

Наведене личности су разврстане по занимању и години рођења.

Уметници

[уреди | уреди извор]

Архитекте

[уреди | уреди извор]

Филмски и позоришни уметници

[уреди | уреди извор]

Музичари

[уреди | уреди извор]
Популарна музика

Други уметници

[уреди | уреди извор]

Црквена лица

[уреди | уреди извор]

Светитељи

[уреди | уреди извор]

Патријарси

[уреди | уреди извор]

Научници и професори

[уреди | уреди извор]

Природне науке

[уреди | уреди извор]

Друштвене науке

[уреди | уреди извор]

Филозофи

[уреди | уреди извор]

Војска и полиција

[уреди | уреди извор]

Обавештајци

[уреди | уреди извор]

Пословни људи

[уреди | уреди извор]

Спортисти

[уреди | уреди извор]

Шаховски велемајстори

[уреди | уреди извор]

Владари и племство

[уреди | уреди извор]

Племство средње века

[уреди | уреди извор]

Племство новог века

[уреди | уреди извор]

Политичари

[уреди | уреди извор]

Србија и Краљевина Југославија

[уреди | уреди извор]

Доба комунизма

[уреди | уреди извор]

Транзиција и ХХI век

[уреди | уреди извор]

Дипломате

[уреди | уреди извор]

Манекенке

[уреди | уреди извор]

Новинари

[уреди | уреди извор]

Активисти

[уреди | уреди извор]

Атентатори

[уреди | уреди извор]

Јутјубери

[уреди | уреди извор]

Фиктивне личности

[уреди | уреди извор]
Колаж 30 знаменитих Срба

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 553, 555.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад srbija.gov.rs. „Знаменити Срби”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Срби у Сјеверној Далмацији 2015.
  4. ^ Басара, Светислав (2012). „Svetislav Basara: “Svi su se dali u velike misli pa brkaju otadžbinu sa očevinom. СРБИН.ИНФО. 
  5. ^ d.o.o, cubes. „"Osam godina nisam mogao objaviti nijednoga slova. Bio je to sistem razređenog vazduha…": Matija Bećković o Mihizu, Đilasu, Dobrici Ćosiću, sukobu Hrvata i Srba, patrijarhu Pavlu… - Nedeljnik” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  6. ^ „Писмо Милована Данојлића Милораду Поповићу: „Нијесте ви србофоб, ви мрзите сами себе“! | Српска 24” (на језику: српски). 2022-11-25. Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28. 
  7. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 319.
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф Знаменити Срби XIX века 1990, стр. 7-8.
  9. ^ а б „INTERVJU Vuk Drašković: Srbin sam, ali u odbrani Crne Gore ja sam Crnogorac”. vijesti.me. Приступљено 2024-01-19. 
  10. ^ Božić, Marko (2020-03-03). „Srbin 1889. napisao možda prvu SF dramu na svetu. Poklanjamo vam nju, kao i njegov SF roman iz 1921.”. Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19. 
  11. ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 243-247.
  12. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 501-505.
  13. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 414.
  14. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 113-118.
  15. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 175-179.
  16. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 495-500.
  17. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 572.
  18. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 363-369.
  19. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 561.
  20. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 455-461.
  21. ^ „Јован Рајић - отац српске историје у огледалу историјске штампе”. jovanrajic.unilib.rs. Приступљено 2024-01-19. 
  22. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 6—9.
  23. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 19-24.
  24. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 31-34.
  25. ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 35-40.
  26. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 59-61.
  27. ^ а б 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 68-73.
  28. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 224.
  29. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 167.
  30. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 332-337.
  31. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 89-94.
  32. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 449.
  33. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 248-253.
  34. ^ ИН4С (2023-12-03). „Змај: "Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав". ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  35. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 577.
  36. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 480.
  37. ^ „Ceo svet ih zna i voli: Ovo su najpoznatiji Srbi na svetu ikada! (FOTO) (VIDEO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  38. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 265-270.
  39. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 401.
  40. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 474-479.
  41. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 210.
  42. ^ https://www.juznevesti.com. „“Nečista krv” i poezija uživo sa Perom Zubcem u niškom Narodnom pozorištu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  43. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 395.
  44. ^ ИН4С (2021-09-28). „Ликвидације српских националиста”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  45. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 462-466.
  46. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 567, 569.
  47. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 539.
  48. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 214.
  49. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 549.
  50. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 322-325.
  51. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 170-174.
  52. ^ Forum (2022-08-20). „Povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Bogdanovića: O zlatnim kašikama i krajputašima”. Portal Forum (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-28. 
  53. ^ „Bogdan Bogdanović, intelektualac koji se pamti - Shkëlzen Gashi”. Kosovo 2.0. 2021-05-20. Приступљено 2024-01-28. 
  54. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 483.
  55. ^ „You are being redirected…”. www.serbia.com. Приступљено 2024-01-23. 
  56. ^ а б Ко је ко у Србији 1996, стр. 223.
  57. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 338-342.
  58. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 82-83.
  59. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 641.
  60. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 74-76.
  61. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 525.
  62. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 232-236.
  63. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 382-386.
  64. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 535.
  65. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 137-142.
  66. ^ „Jelena Karleuša otvoreno govorila o svom životu i JAVNO poručila: Svaka SRPKINJA treba da bude kao ja”. Objektiv (на језику: српски). 2021-06-11. Приступљено 2024-01-26. 
  67. ^ Gajić, Jelena (2023-10-11). „Aleksandra Prijović se oglasila nakon sporne izjave da li je "srpska pevačica". Telegraf.rs. Приступљено 2024-01-19. 
  68. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 518-524.
  69. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 119-124.
  70. ^ а б в 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 10—18.
  71. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 1—5.
  72. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 82-88.
  73. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 25-30.
  74. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 95-101.
  75. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 125-129.
  76. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 102-107.
  77. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 298-303.
  78. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 387-394.
  79. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 351-356.
  80. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 108-112.
  81. ^ Dejić, Mirko (2014). „The first mechanical clock in Moscow, the work of the Serb Lazar the Hilandarian”. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju (5): 61—70. ISSN 1820-3396. PMID 18203396. doi:10.5937/gufv1405061D. 
  82. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 513-517.
  83. ^ Стојиљковић, Станко (2018-01-12). „МИЛЕВА МАРИЋ: НЕПРИЗНАТИ ГЕНИЈЕ?”. Galaksija Nova (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-19. 
  84. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 194-201.
  85. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 427–432.
  86. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 421.
  87. ^ Дмитровић, Ратко (2010). „RATKO DMITROVIĆ Srbi iz Hrvatske ili brisanje jedne velike priče”. Печат. Приступљено 20. 1. 2023. 
  88. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 377-381.
  89. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 326-331.
  90. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 485-488.
  91. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 310-315.
  92. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 221.
  93. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 161-169.
  94. ^ „Ђура Даничић: Човек који је укротио народни језик у модерне граматике”. BBC News на српском-cyrl. 2022-11-05. Приступљено 2024-01-17. 
  95. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 215.
  96. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 433-437.
  97. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 178.
  98. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 36.
  99. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 404.
  100. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 533.
  101. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 575.
  102. ^ „A farewell to Yugoslavia”.  Архивирано 2017-07-07 на сајту Wayback Machine (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002.
    “I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.”
  103. ^ Ко је ко у Србији 1996, стр. 574.
  104. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 444-448.
  105. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 254-258.
  106. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 411.
  107. ^ Stoisavljević, Lidija (2021-05-04). „Rođen i umro u izgnanstvu: Ko je bio prvi Slobodan u Srba”. NOVA portal-RS. Приступљено 2024-01-19. 
  108. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 438-443.
  109. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 506-512.
  110. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 237-242.
  111. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 271-278.
  112. ^ Ekipa „Blica“ (2022-01-24). „Oni su 100 NAJMOĆNIJIH SRBA U SVETU”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  113. ^ Tomašegović, Nikola (2022-11-09). „The Many Faces of Yugoslavism: A Case Study of Two Croatian Historians in the Transition from the Habsburg Monarchy to the Yugoslav State”. Historijski zbornik (на језику: енглески). 75 (1): 127—139. ISSN 0351-2193. 
  114. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 467-473.
  115. ^ „Branislav Petronijević akademik i najistaknutiji srpski filozof”. vojvodinauzivo.rs (на језику: енглески). 2022-08-10. Приступљено 2024-01-23. 
  116. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 53-58.
  117. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 149-153.
  118. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 316-321.
  119. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 370.
  120. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 357-362.
  121. ^ „Коча Поповић: Виспрен дух надреалисте у униформи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  122. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 489-494.
  123. ^ Nportal (2024-05-20). „KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)”. Nportal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21. 
  124. ^ Milovac, Katarina (2023-01-16). „Najmoćniji Srbin iz senke: Družio se u studentskom domu s Angelom Merkel, radio sa Stivom Džobsom”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  125. ^ arhiva, blic (2015-12-18). „Srbin menadžer godine u Nemačkoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  126. ^ Грујић, Драгослав (17. 10. 2001). „Карићи, Богољуб и браћа”. Време. Архивирано из оригинала 31. 3. 2023. г. 
  127. ^ Zarić, Marija M. (2023-12-25). „Srpska dobrotvorka Marija Trandafil: Svu svoju impozantnu imovinu ostavila Pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj”. Ona.rs. Приступљено 2024-01-17. 
  128. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-17. 
  129. ^ Novaković, Nikola (2022-04-02). „Počast za legendu: Radivoj Korać je peti Srbin u "Kući slavnih". N1-RS. Приступљено 2024-01-19. 
  130. ^ Ringier. „Kako je unuk srpskih imigranata postao NBA legenda: Mnogi i dalje tvrde da je najbolji svih vremena”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  131. ^ „Šapićev oproštaj od Ivanovića potresao celu Srbiju: MI SRBI TEK KAD NEKOG IZUBIMO POČNEMO DA GA CENIMO!”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  132. ^ Dimitrijević, Miodrag (2023-02-03). „Zašto im sada smeta što je Đoković Srbin?”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  133. ^ N.N (2016-05-19). „Đoković: Ponosan sam što sam Srbin”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-19. 
  134. ^ „Јокић: Добар је тренутак да будеш Србин”. Politika Online. Приступљено 2024-01-28. 
  135. ^ „Bogdanović: Uvek je dobro biti Srbin, posebno danas! - Vesti”. B92.net (на језику: српски). 2023-06-13. Приступљено 2024-01-28. 
  136. ^ „Olimpijski muzej”. olimpijskimuzej.rs. Приступљено 2024-01-19. 
  137. ^ Jocić, Branislav (2016-12-24). „Milorad Čavić za SK: Srbi su stvarno nebeski narod”. N1-RS. Приступљено 2024-01-19. 
  138. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 62-67.
  139. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 47-52.
  140. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 77-81.
  141. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 154-160.
  142. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 202-209.
  143. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 343-350.
  144. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 130-136.
  145. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 544.
  146. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 279-284.
  147. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 187-193.
  148. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 259-264.
  149. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 291-297.
  150. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 225-231.
  151. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 180-186.
  152. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 143-148.
  153. ^ Lirija (2022-12-05). „Да ли знате ко је Милан Грол?”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2025-03-16. 
  154. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 285-290.
  155. ^ „MOĆNIJI I OD PAŠIĆA! Srpski PREMIJER kome su zavideli domaći, a divili mu se svetski političari”. ISTORIJSKI ZABAVNIK. 2020-03-21. Приступљено 2024-01-19. 
  156. ^ 011info.com <office@011info.com>. „Milovan Milovanović Balačko – Jedan od najvažnijih srpskih državnika o kome ne učimo u školi”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd. Приступљено 2024-01-19. 
  157. ^ 100 најзнаменитијих Срба 1993, стр. 304-309.
  158. ^ Грујић, Драгослав (19. 3. 2003). „Зоран Живковић”. Време. Архивирано из оригинала 6. 4. 2023. г. 
  159. ^ „Priča o Beograđaninu koji je otišao u Severnu Koreju da se ošiša kao Kim Džong Un”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-12-13. Приступљено 2024-01-26. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]