Korisnik:BrankaVV/pesak

Radosav Čikiriz
Radosav Čikiriz
Lični podaci
Datum rođenja	1823.
Mesto rođenja	Rti, Kneževina Srbija
Datum smrti	1864. (40/41 god.)
Mesto smrti	Rti, Kneževina Srbija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Kenotaf na fasadi crkve u Gornjoj Dobrinji
Kenotaf na fasadi crkve u Gornjoj Dobrinji
Opšte informacije
Mesto	Gornja Dobrinja
Opština	Opština Požega
Država	Srbija
Vreme nastanka	20. vek

Nadgrobni spomenici i krajputaši zapadne Srbije je projekat Vikimedije Srbije čiji je cilj da ukaže na značaj i stepen ugroženosti starih nadgrobnika koji „svojim istorijskim, etnografskim i likovnim vrednostima čine značajnu oblast ukupnog kulturnog nasleđa”.^[1]

Stari nadgrobnici, nadgrobne ploče, kenotafi i krajputaši, po svojoj specifičnoj prirodi nalaze se na razmeđu između statusa materijalnih kulturnih dobara (kao artefakti) i nematerijalnog po svom značenju, simbolici, često i visokim epigrafskim i likovnim dometima.

Po mestu na kome se nalaze, mogu se tretirati dvojako: kao nepokretna kulturna dobra (groblja, crkve i crkvene porte, javne površine), ali i pokretna, ukoliko su deo muzejskih zbirki.

Projekat se u kontinuitetu realizuje od 2017. godine. Vođa projekta je Branka Vučićević Vučković, istoričar umetnosti i umetnički fotograf FA1 FSS, EFIAP, dobitnica Vikimedijine nagrada Branislav Jovanović za 2024. godinu. Od 2021. projekat realizuje Udruženje NASLEĐE iz Gornjeg Milanovca.

Galerija

Tema projekta

Projekat se nadovezuje na istraživanja koje su u prethodnih šest decenija sprovodili istraživači kulturnog nasleđa na čelu sa Brankom V. Radičevićem, Radojkom Nikolićem, Nikolom Dudićem, Nikolom Stojićem i drugim publicistima. Upravo njihovim knjigama služili smo se da prikupimo i objedinimo sve raspoložive podatke, a da reprodukcije spomenika objavljivane u drugoj polovini 20. veka uporedimo sa fotografijama koje smo snimili na terenu. U većini slučajeva poređenje je dalo poražavajuće rezultate, a solidno su očuvani samo spomenici od tvrđih vrsta kamena. Sa druge strane, čvrsti tesanici često su korišćeni za sekundarne potrebe građevinske potrebe, a studenički krstaši najčešće izvaljivani i bacani, polagani u grobove, a tek u po nekom slučaju pažljivo uziđivani u betonske opsege ili odlagani na uredno složene gomile.

Sveukupnom analizom epitafa dotiču se brojne teme: socijalni odnosi i ekonomska moć srpskog sela u prošlosti; migracije stanovništva; običaji, jezik i pismo, patrijarhalni odnosi unutar porodice itd, a analizom likovnih sadržaja religiozni simboli, ornamentika, narodna nošnja, uniforma, oružje i vojnička obeležja, alati i razni predmeti za svakodnevnu upotrebu.

Ciljevi projekta

Krajnji ciljevi projekta su jačanje svesti o značaju starih nadgrobnih spomenika i krajputaša kao mikro-istorijskih izvora prvog reda, ukazivanje na stepen ugroženosti i apel za njihovo očuvanje.

Ciljne grupe

Projekat pokriva širok spektar ciljnih grupa - od institucija koje se bave izučavanjem, zaštitom i prezentacijom kulturnog nasleđa, preko najšire javnosti, sve do pojedinaca zainteresovanih za istraživanje porodičnih rodoslovnih stabala ili prošlosti određenog naselja.

Sledeći nivo predstavljaju nadležne muzejske institucije i opštinske uprave; crkvene opštine (u čijim se portama nalaze spomenici) i seoske mesne zajednice. Pojedinci, različite asocijacije građana i srodna udruženja potencijalno čine ciljnu grupu sa najvišim stepenom interesovanja za navedene teme.

Objavljivanjem na Vikimedijinim multimedijalnim stranicama, rezultati istraživanja postaju trajno dostupni najširoj javnosti. Sa protokom vremena ne gube na aktuelnosti, već samo dobijaju na značaju.

Učesnici

Udruženje NASLEĐE

Aktivnosti

Projekat obuhvata širok spektar aktivnosti:

Terenska istraživanja

rekognosciranje terena

Teritorija

Projekat se realizuje na teritoriji omeđenoj granicama Eparhije žičke i rubnim oblastima susednih eparhija. Najveći broj terenskih aktivnosti Udruženja odvija se na teritoriji Moravičkog upravnog okruga i u pojedinim naseljima Zlatiborskog i Raškog okruga.

Fotografisanje

Prepis epitafa

Postprodukcija

Arhiviranje

Digitalizacija

Linkovanje

Zastupljenost na Viki stranicama

Vikipedija na srpskom jeziku

Vikipedijina Ostava

Vikizvornik

Viki knjige

Viki citati

Ostalo

Planirane aktivnosti

Ubikacija

Digitalizacija

Izrada crteža

Izrada 3D modela

Održivost projekta

Partneri projekta

Napomene

Izvori

^ Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.

Literatura

Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života: srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.
Radičević, Branko V. (1965). Seoski nadgrobni spomenici i krajputaši u Srbiji. Beograd: "Jugoslavija".
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. * Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.
Krstanović, Božidar; Radonjić Živkov, Estela; Kesić-Ristić, Sanja (2012). Narodno graditeljstvo opštine Gornji Milanovac. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd. ISBN 978-86-6299-006-8.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

Vidi još

.......................................................................................................................

Nadgrobni spomenici

Tipološka podela

Spomenici u obliku stuba

Krstaši

Nadgrobne ploče

Prigrađene

U portama

Unutar crkava

Hronološka podela

Antika

Srednji vek

15-16. vek

17-18. vek

Kraj 18. veka

1800-1830

1830-1865

1865-1900

1900-1920

1920-1950 =

Nedatirano =

Podela spomenika po tipu materijala

Mermer

Studenički krstaši

Mermerne ploče

Nadgrobnci

Stariji

Noviji

Peščar

Krečnjak

Polugranit

Konglomerat

Siga

Lokalne vrste kamena

Epitafi

Nadgrobni spomenici

Kenotafi

Krajputaši

Ostala obeležja

Zajedničke grobnice

Memorijalni kompleksi

Javni spomenici

Spomen-ploče

Spomen-česme

Spomenici neznanim junacima

Ostalo

Namena

Familijarni pomeni

Sekundarna upotreba spomenika

......................................................

Udruženje NASLEĐE sa sedištem u Gornjem Milanovcu osnovano je 2019. godine sa zadatkom izučavanja, zaštite, interpretacije i promocije kulturnog nasleđa.

Aktivnosti se u najvećoj meri odvijaju kroz fotografisanje objekata sakralne arhitekture i seoskog neimarstva. Kao jedan od primarnih zadataka Udruženja je evidentiranje, mapiranje i fotografisanje starih nadgrobnih spomenika i krajputaša koji s obzirom na značaj i stepen ugroženosti zaslužuju poseban tretman.

Osim navedenog, Udruženje izučava i revitalizuje tradicionalne umetnosti i zanate i autentično narodno stvaralaštvo; zalaže se za očuvanje i afirmaciju ćiriličnog pisma; promoviše i organizuje volonterski rad, neguje ekološka načela i zalaže se za unapređenje zaštite životne sredine.

Aktivnosti Udruženja prevashodno su usmerene digitalizaciju kulturnog nasleđa, što je jedan od strateških ciljeva Ministarstva za kulturu Republike Srbije.

Udruženje NASLEĐE okuplja mali broj članova – volontera koji za cilj imaju da lociraju, evidentiraju, dokumentuju i ukažu na stepen ugroženosti pojedinih spomenika, a koji su u stručnoj literaturi već evidentirani kao artefakti koji „svojim istorijskim, etnografskim i likovnim vrednostima čine značajnu oblast ukupnog kulturnog nasleđa”“.

Udruženje deluje na prostoru Eparhije žičke i rubnim oblastima susednih eparhija. Najveći broj terenskih aktivnosti Udruženja odvija se na teritoriji Moravičkog upravnog okruga i u pojedinim naseljima Zlatiborskog i Raškog okruga.

Okosnicu Udruženja NASLEĐE čine članovi:

Branka Vučićević Vučković, istoričar umetnosti i umetnički fotograf (FA1 FSS; EFIAP), dobitnica Vikimedijine nagrada Branislav Jovanović za 2024. godinu;
Prof. mr Žarko Vučković, akademski slikar; redovni profesor na Fakultetu umetnosti u Prištini sa sedištem u Zvečanu;
Dr um. Veljko Vučković Vučković, akademski slikar, docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Viki stažista 2021;
Ljubo Dimirijević, hroničar Dragačeva;
Radenko Radovanović, umetnički fotograf (FA1 FSS;
Darko Tošić, akademski dizajner;
Slave Gruevski, vojno lice u penziji,

kao i veliki veliki broj stručnih saradnika, poznavaoca spomeničkog nasleđa Srbije, hroničara zavičajnog nasleđa, istomišljenika i vodiča na terenu (Dr Vesna Marjanović, Darko Gajić, Mirko Čikiriz, Radisav-Rašo Čikiriz, Bojan Radojičić, Slobodan Nikolić, Nenad Tutunović, Milan Parezanović, Boža Andrić, Filip Bjelić, Dragoljub Gagričić, Dragan Obrenović, Jovica Krtinić, Nebojša Mićić, Branko Todorović Amikus, Zoran Antonijević, Nemanja Matejić, Brane Milekić, Dejan Vukićević, Zoran Blagojević, Miloje Stevanić, Zoran Vučićević, Ivan Ivanović, Dojčilo Kostić, Željko Bojović, Dragomir Damljanović, Zoran Rajičić, Branimir Igrutinović, Inspektor Đuka, Miodrag Marjanović, Marko Marković, Srećko Danilović i drugi.

Partneri projekta su Društvo „Poreklo”, Udruženje „Naše Dragačevo” itd.

Udruženje raspolaže bogatom stručnom bibliotekom koja je delom prošla OCR obradu, naročito u segmentu epitafa i spiskova ustanika i boraca palih u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1876. do 1918. godine.

Uporedo sa ovim, pojedini članovi Udruženja Nasleđe od 2022. godine realizuju prateći foto-projekat Vikimedije Srbije Mikrogrant File:info.jpg koji za cilj ima popunjavanje članaka na Vikipedije kvalitetnim fotografijama naselja, crkava, javnih objekata, kulturno-istorijskih i spomenika prirode itd) odabranim fotografijama pod slobodnom licencom.

U planu

u dugoročnim planovima stekli bi se uslovi za uvođenje dragačevski kamenorez uvođenje na listu nematerijalne kulturne baštine. U planovima je realizovanje video snimaka, snimanje dronom i realizovanje 3D maketa. Postoji ideja snimanja dokumentarnog filma.

.........................................................................................................

Kamenoresci zapadne Srbije

Dragačevski kamenoresci

Dragačevski kamenoresci

Kamenoresci iz Goračića

Kamenoresci iz Dučalovića

Kamenoresci iz Kotraže

Kamenorezac Gligorije Glišo Dmitrić (1828–1887) iz Kotraže

Kamenoresci iz Krivače

Kamenorezac Risto Milovanović (1899-1966) iz Krivače

Kamenoresci iz Lisica

Kamenoresci iz Puhova

Kamenoresci iz Pšanika

Kamenorezac Ignjat Spasojević (18??- 19??) iz Pšanika

Kamenoresci iz Rtara

Požeški kamenoresci

Takovski kamenoresci

Moravički kamenoresci

Moravički kamenoresci

Studenički kamenoresci

Studenički kamenoresci

Užički kamenoresci

Kosjerićki kamenoresci

Majdani kamena

Krajputaši u Opštini Gornji Milanovac

Nadgrobni spomenici u Opštini Gornji Milanovac

Pojedinačni spomenici

Nadgrobne ploče

Nadgrobna ploča kneza Vase Popovića

Usamljeni nadgrobnici

Moravički epitafi

Bedina Varoš

Krajputaš Radomiru Lukoviću

Bratljevo

Ivanjica

Krajputaši u Ivanjici

Kušići

Krajputaši u Kušićima

Rokci

Palibrčki krajputaši

Dragačevski epitafi

Rtari (Lučani)

Dučalovići (Lučani)

Markovica (Lučani)

Rogača (Lučani)

Epitafi u Rogači

Vučkovica (Lučani)

Uništeni krajputaši u Vučkovici

Grab (Lučani)

Guča (selo) (Lučani)

Luke (Ivanjica)

vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

Kenotaf na fasadi crkve u Gornjoj Dobrinji nalazi se na severnom zidu Crkve Svetih Petra i Pavla u Gornjoj Dobrinji (Opština Požega).^[1] Podignut je kao kenotafno obeležje ........................

Opis

Spomenik od mermera u formi vertikalne ploče ...

Epitaf

Ko za svoju otadžbinu umre, taj večito živi.

SPOMEN

Izginulim i umrlim, na bojnom polju, junacima

u ratu Srpsko-turskom i Srpsko-bugarskom

u 1912 i 1913 godini.

MILIJA I. KRSMANOVIĆ

iz Srednje Dobrinje, vojnik IV čete

IV bataljona X pešad. puka I poziva.

Umro e 6. anuara 1913. god. u Tirani,

na adranskom moru, u svojoj 22 god.

Posle pobedonosnog pohoda

preko Albanskih Alpa,

upućen prvim odredom vojske.

Doprevši na srpsko primorje,

podleže ratnim naporima,

i ostavi svoje kosti daleko

od svoih milih i dragih na domu.

Ovaj spomen svome dragom Miliji

i njegovim izginulim, ratnim drugovima,

podigoše ožalošćeni otac mu: Ilija,

mati Jeljena, stric Mladen i brat Miljko

za večiti spomen i ugled budućim pokoljenjima,

kako se služi otadžbini i za nju život daje.

ČEDOMIR Đ. BEĆIĆ

iz Srednje Dobrinje

vojnik IV čete II bataljona X pešad. puka I poziva,

poginuo je u borbi sa Bugarima na Drenjku

18. juna 1913. god.

RAJKO Đ. MARIĆ

iz Srednje Dobrinje

vojnik III čete IV batalj. X pešad. puka I poziva,

poginuo je u borbi sa Turcima na Ljumi

18.decembra 1912. god.

2. Aprila 1914. god.

MILUTIN I. KRSMANOVIĆ

iz Sr. Dobrinje

u 18 g. svog života

podleže ratnim naporima

i kao vonik 1.č. 1. b. 3. puka

umre 1916. g. na ostrvu Vidu.

Podigoše spomen

na ramenu brata mu Milije

ožalošćeni otac Ilija, mati Jeljena

i braća Miljko i Vlajko.

7. maja 1920. g.

[Rodi]telji

otac Drago mati Senija.^[a]

Galerija

Napomene

^ Tekst prepisan direktno sa spomenika.

Izvori

^ Vukićević, Milivoje M. (1995). Dobrinja : do 1921. godine. Beograd: Beograd : Odbor za proučavanje sela SANU.

Literatura

Vukićević, Milivoje M. (1995). Dobrinja : do 1921. godine. Beograd: Beograd : Odbor za proučavanje sela SANU.
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

....................................

Kenotafi

Kenotafi - „spomenici nad praznim grobom”^[1] podizani su vojnicima sahranjenim na bojištima duž linije frontaili neznano gde. U Srbiji ova praksa započinje sa podizanjem spomenika učesnicima Prvog i Drugog srpskog ustanka, a svoj puni zamah dobija nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata, kada su kenotafi podizani ne samo kraj puteva − takozvani krajputaši, već i u crkvenim portama i na seoskim grobljima^[2], o čemu svedoči natpis:

Evo moj spomen vođe

ali nije moje telo vođe

već sam ga ostavijo na položaju

na bojnoj liniji.^[3]

Nadgrobnici

Drugu vrstu čine nadgrobni spomenici podignuti vojnicima koji su preživeli oslobodilačke ratove, a čije je učešće u ratovima posebno isticano uobičajnom epitafnom frazom :

poštovani građanin i žitelj ovog sela (...)

koi časno poživi (...)

bivši vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.^[4]

Borci s teritorije Opštine Gornji Milanovac pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Brezna

Spomenik Jovanu Vasoviću (†1876) (Brezna, crkvena porta)

JOVAN VASOVIĆ

iz Brezne.

[Požive] 33 g.

Pogibe u ratu

na Javoru 1876. g.

Spomen podiže mu

sin Miloš.^[5]

Reference

^ Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.
^ Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
^ Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice : [monografija]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1.
^ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.

Literatura

Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
Nikolić, Radojko (1998). Nikolić Radojko, Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

................................

Brekovo

Spomenik Blagoju Markoviću (†1876) (Brekovo)

Ovde počiva rab boži

BLAGOE

sin počivšeg

Radoice Markovića

pož. 22 g.

pogibe na boju

na Kalipolju

24. junija 1876.

Ovi krs podiže mu

brat Zdravko

i majka Gospava.

Doneše mu kosti

u obšto groblje.^[1]

Trešnjevica

Spomenik Stefanu Pavloviću (†1876) (Trešnjevica)

Oj putničke čekni malo,

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

biljeg ovaj.

Reci Bog da prosti dušu

STEFANA PAVLOVIĆA

iz Trešnjevice

hrabrog vojnika druge klase

bataliona dragačevskog

koi je u 42. g. života svoga

junački boreći se

protivu Turaka u ratu

pod knjazom Milanom IV Obrenovićem

braneći slavu i slobodu

svoje braće Srba

ne odstupajući ispred turske sile

pred vojskom srbskom

poginuo na šiljboku na Borju

24. juna 1876. g.^[1]

Spomenik Pantu Đorđeviću (†1876) (Banjica)

O mili srbski rode

i braćo vojnici

ne požalite svoga truda

što ćete malo stati i čitati

ovaj večiti spomenik

PANTU ĐORĐEVIĆU

iz Banjice (...)

Bivši četovođa I klase I čete

trnavskog bataliona

koi pod vladom knjaza Milana Obrenovića III

u prvom ratu srbskom turskom

na Čemernici kod Javora

krabro boreći se sa Turcima

za Slobodu i nezavisnost srbsku

poginuo 16. avgus. 1876. g.^[1]

Spomenik Milovanu Kandiću (†1876) (Vrnčani)

Ovaj spomen dignut je

krabrom srbskom vojniku

MILOVANU KANDIĆU

iz Vrnčana

koi se za veru i otadžbinu u srbskom ratu

junački s Turcima borijo

kod Aleksinca na Adrovcu

poginuo 20. avgusta 1876. god.

a u 23. god. svog života

pri vladi srbskog gospodara

Milana Obrenovića IVtog.

Valjan bio, junački na megdanu poginuo,

dobroj porodici svojoj spomen ostavio:

da se vere, sloge i ljubavi držite.^[1]

Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići)

O vojnici i putnici,

pogledajte s puta rode

i čitajte podpis ovde,

što ćeš stati i čitati

ne požali truda svoga

no spomente brata svoga

i recite Bog da prosti

brata

MILANA RUŽIČIĆA

žitelja goračkog i vodnika II klase

narodne vojske trnavskog bataliona

poživi 40 g.

a (...) avgusta u 1876. g.

pogibe na Pazaru

braneći sebe i slavu otečestva

od turske sile.^[1]

Spomenik Dobrici Kodžopelji (†1876) (Luke)

Spomenik

DOBRICE KODžOPELjE

iz sela Luka

biv. hrabrog vojnika prve klase

bataliona dragačevskog

koji je u 32. god. života svog

za otadžbinu, slavu i slobodu

braće svoje Srba

boreći se protiv Turaka

poginuo u bitci na Šiljegovcu

okrug aleksinački

15. sep. 1876. g.^[1]

Vojnici stradali u Drugom srpsko-turskom ratu (1877-1878)

Spomenik Aleksi Radosavljeviću (†1877) (Rtari)

Srbine mili moj rode

ti zastani malo ovde, očekaj

te ovaj spomenik pročitaj.

On pokazuje dičnog Srbina

ALEKSU RADOSAVLjEVIĆA

iz ovog sela Rtara

krabroga vojnika prve klase

četvrte čete trnavskoga bataliona

poživi 29 godina

a pogibe na Samokovu 1877. g.

kada je knjaz Milan Obrenović

ratovao sa Turcima.^[1]

Spomenik Jovanu Komadini (†1878) (Sveštica)

Ovaj spomen pokazuje

hrabrog srbskog vojnika

JOVANA

sina Marka Komadine

iz sela Lise

sr. dragačevskog okr. čačans.

biv. artiljeriskog narednika

koi je u srbsko-turskom ratu god. 1876.

u klancima javorski pozicija

na opšte zadovoljstvo junački se borijo

i 1878. g. u bivšoj Staroj

a sada Novoj Srbiji

takođe za oslobođenje i nezavisnost

mile svoje imovine Srbije

u zvanom mestu Prokuplju

14. januara 1878. god.

u 28oj god. života

u najlepšem cvetu svoje mladosti

na veliku tugu i žalost familije,

osobito starog mu oca Marka

dragoceni mu život u ratu okončo.^[1]

Borci pali u ratovima 1876-1878.

Spomenik Petru Zimonji (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovde počiva

rab boži

PETAR V. ZIMONjA

vojnik I klase

narodnje vojske

koi poživi 37 g.

a umro 9-og junija 1876 g.

Spomenu ga Gavrilo brat.^[2]

Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazue:

krabrog: Srbina

VLADIMIRA STEVANOVIĆA

voinika: II klase :

koie na Pazaru :

24-g iuna: u 1876 : g.

branećise :

od : turaka poginuo :

Bog damu dušu prosti.

Ovai : bileg : udarimu :

ružica : supruga :

radomir edini sin ego

u 1880. g.^[2]

Spomenik Vidosavu Stevanoviću (†1876) (Goračići – Sjeničića groblje)

Ovai podpis

pokazue krabrog vojnika

I klase narodne voiske

VIDOSAVA STEVANOVIĆA

od 20 g.

koji pogibeo 27-g iunia u 1876. go[dini]

kod Novog Pazara

sa Turcima boreći se

a spomenu ga g. Dimitrije brat ego

nežaleći truda.^[2]

Spomenik Mileti Traševiću (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

Pogledajte srbski rode

i recite Bog da prosti

MILETU TRAŠEVIĆA

iz Goračića

vojnika II klase

narodne vojske

dragačevskog bataljona 3 čete

koi časno i pošteno poživi 39 god.

a na Tisovici 12 avgusta 1876 god.

za otečestvo i slobodu

hrabro boreći se od Turaka pogibe (...)^[2]

Spomenik Glišu Glavonji (†1876) (Goračići – Zimonjići)

[Ovai bileg]

pokazue krabrog Srbina

GLIŠA GLAVONjU

iz Goračića

bivšeg voinika II klase

dragačevskog bataljona [III čete]

koi poživi 40 god.

a na Javoru 16 avgusta 1876 g.

za otečestvo (... ) braneći [se]

od Turaka pogibe.

Bog da mu dušu prosti.

Ovai mu znak podiže

njegov sin Petronije.^[2]

Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići – Ružičića groblje)

Oj vojnici i putnici

pogledajte s puta rode

i čitajte podpis ovde

što ćeš stati i čitati

ne požali truda svoga

no spomente brata svoga

i recite bog da prosti brat

MILANA RUŽIČIĆA

žitelja goračkog

i vojnika II klase narodne vojske

Trnavskog batalijona

poživi 40 g.

a 18-og avgusta u 1876 g.

pogibe na Pazaru

braneći sebe i slavu otečestva

od turske sile (...)^[2]

Spomenik Niki Joroviću (†1978) (Goračići – Jakovljevića groblje)^[a]

Bog da (...) dušu prosti

NIKU JOROVIĆA

ko[ji] je u svoje starosti 50 g.

učestvovao u turskom ratu

a pogibe 14 avg[usta] u 1876 g.

na Javoru.^[2]

Spomenik Janku Davidoviću (†1876) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovaj znak

pokazue krabrog Srbina

JANKA DAVIDOVIĆA

iz Goračića

kovača i voinika II klase

Narodne vojske

koi poživi 40.

a pogibe na Pogledi

27-og avgusta 1876 go[dine].

Bog da mu dušu prosti.

Ovai bileg spomenuše mu

Aksentije i Milivoje sinovi.^[2]

Spomenik Petroniju Kovačeviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazuje

PETRONIJA KOVAČEVIĆA

iz Goračića

vojnika I klase narodnje vojske,

trnavskog bataliona

koi poživi 28 god.

a na Šiljegovcu

6 oktombra 1876 g.

za otečestvo

branećise od turaka pogibe

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Vasiliju Janjiću (†1876) (Goračići – Zimonjića groblje)

O mili srbski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

ovai tužni biljeg

koi pokazue tijelo

VASILIJA D. JANjIĆA

iz Goračića

biv[ši] voinik I klase

dragačevskog bataljona

koi e u (...) godini života

poginuo 1876. godine.

Ovaj spomen podigoše mu

sinovi njegovi Ranisav Velisav

i supruga Ljubica.

a pisa Glišo Dmitrić

iz Kotraže.^[2]

Spomenik Milivoju Popoviću (†1876) (Goračići – Sjeničića groblje)

MILIVOJE POPOVIĆ

Goračići

pož. 35 g.

pogibe na Javoru

turskog rata 1876 g.

(...)

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Petroniju Radosavčeviću (†1877) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazue

PETRONIJA RADOSAVČEVIĆA

iz Goračića

voinika I klase narodne vojske

koi poživi 26 g.

koi e na Kuršumliji

26 de[cembra] u 1877 g.

borećise protiv Turaka poginuo.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Matiji Zimonji (†1878) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovaj biljeg pokazue tijelo

MATIJA ZIMONjA

iz Goračića

bivš. vojnik II klase

Dragačevskog bataliona

koi e u 38-oj god. života svog

hrabro boreći se u ratu protiv Turaka

za slavu i slobodu naroda srpskoga

poginuo u bitci na Sokolovici

januara 1878. god. (...)^[2]

Spomenik Miladinu Vasiljeviću (†1878) (Goračići – Petkovića groblje)

Priđite bliže moja draga braćo

pročitajte spomen moj

mili otac i mati

evo moj spomen vođe

ali nije moje telo vođe

već sam ga ostavijo na položaju

na bojnoj liniji

boreći se sa Turcima

dušmanima našim

koi su i danas

a ja boreći se

za veru i našu slobodu

moj sam život i telo ostavijo nođe

MILADIN VASILjEVIĆ

u 19 godina svog života

žrtvovak [se] za veru i kralja

1 januara 1878 godine.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići – Zimonjića groblje)

O mili srbski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

ovai tužni biljeg

koi pokazue tjelo poč.

JOVANA GLAVONjU

iz Goračića

bivši voinik i deset[nik]

I klase Trnavskog bataliona

koi u 37 god. života svoga

krabro boreći se protiv Turaka

za slavu i slobodu naroda srbskog

pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića

poginuo u bitci na Samokovu

25 decembra 1878. g.

Bog da mu dušu prosti.

Piso Glišo Dmitrić

iz Kotraže.^[2]

Umrli od ratnih napora

Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1877) (Goračići – Čergovište)^[b]

Obde počiva:

rab + boži:

VIĆENTIJE STEVANOVIĆ

vodnik I : klase narodne : voiske:

koie verno: i usrdno 4 : godine

knijaza i otečestvo: služio:

poživi 31: g.

umre: 5: dec. u 1877: g.

Ovai znak +

podigoše mu

sretan iovan i kosta

poštovana braća i miloe

edini sin: Ego

u 1878.^[2]

Spomenik Nikoli Obradoviću (†1878) (Dobrače)

Spomen ovaj

pokazuje krabrog vojnika

i viteza srbskog

NIKOLU OBRADOVIĆA

biv. komandira II klase

bataliona ariljskog

koi se junački borio

i odupro sili turskoj

za otečestvo srb. u 1876. g.

pri knezu Milanu Obrenoviću.

On je služio u stoećoj vojsci 4 g.

a poživi svega 38 g.

Umrie 13g aprila 1878. g.

u Dobračama.^[1]

Krajputaš Tanasiju Plazini (†1876) (Guberevci)

Ovaj spomenik pokazuje

TANASIJA PLAZINU

iz Guberevaca

Bivšeg voinika narodne voiske

koi poživi 21 G.

A pogibe na Stupskoi česmi

20 Julija 1876 god.

Ovai spomenik podigoše mu

braća Zdravko i Svetozar.^[2]

Krajputaš Nenadu Plazini (†1876) (Guberevci)

Priđi bliže mili srbski rode

kuda itaš, postoi malo ovde

da razumeš spomen ovai

koi pokazue voinika

1-og Bataljona 4-te čete

NENADA

sina Ilie Plazine

iz Guberevaca

koie za vlade knjaza Milana Obrenovića IV

12 avgusta 1876 g. u ratu poginuo.

I bog da mu dušu prosti.

Ovai spomen podigoše mu

bratučed Dimitrije

i supruga Stanika.^[2]

Kenotaf Raketi Rakićeviću (†1876) (Guberevci – Rakićevića groblje)

Ovai znak pokazuje krabrog Srbina

RAKETU RAKIĆEVIĆA

iz Guberevaca

bivšeg voinika I klase narodnje voiske

I bataljona I čete

koi časno poživi 30 god.

a na Šiljegovcu u selu Zdravinju

30 septembra 1876 god.

za otečestvo boreći se

od Turaka pogibe.

Bog da mu dušu prosti.

Ovai mu spomen podiže

njegova žena Razumenka sa sinovima.^[2]

Spomenik Maksimu Stjepanoviću (†1898) (Guberevci – Stranjančevića/Gornje Kneževića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

MAKSIMA STJEPANOVIĆA

kovača i žitelja Goračkog

biv[ši] kaplar u vojsci ratnog vremena

koi poživi 46 g.

a prestavi se 19 marta 1898 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu znak podiže

verna supruga Rosa

15 juna 1898 god.^[2]

Spomenik Dimitriju Plazini (†1901) (Guberevci – Plazinića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

DIMITRIJA PLAZINE

iz Guberevaca

vojnik ratnog vremena 1876. i 7. i 8. god.

Koi častno poživi 53 g.

A prestavise 7 januara 1901. god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše

njegovi sinovi Radojko i Mijat.^[2]

Spomenik Janićiju Radosavljeviću (†1923) (Guberevci – Stranjančevića/Gornje Kneževića groblje)

Ovde počiva telo pok.

JANIĆIJA RADOSAVLjEVIĆA

iz Goračića

koji kao časan i poštovan građanin

ratnik starog turskog rata 1876 i 1877 G.

Poživi svog života 92 g.

i umro 1923 god. 3 juna.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomenik podiže

sna Katarina

i njegov blagodarni unuk Rajko.^[2]

Spomenik Todoru Rakićeviću (†1923) (Guberevci – Rakićevića groblje)

Ovde počiva ratnik

TODOR RAKIĆEVIĆ

iz Guberevaca

bio u ratu turskom

za vlade knjaza Milana Obrenovića IV

u 1875-1877 G.^[v]

Rođen 1840

umro 9 decembra 1923 g.

Spomen podiže Miljko.^[2]

Spomenik Avramu Ćendiću (†1933) (Guberevci – Ćendića groblje)

U ovom mračnom grobu

večni san boravi

AVRAM ĆENDIĆ

iz Guberevaca

dugogodišnji kmet

i predsednik opštine Goračke

i ratovao je s Turcima 1876-7-8 G.

Odlikovan srebrnim ordenom

i unapređen u čin majora.

Poživi u građanstvu

kao dobar domaćin 84 g.

Umre 24 novembra 1933 g.

Bog da mu dušu prosti (...)^[2]

Spomenik Stevanu Joroviću (†1898) (Živica - Brankino brdo)

U ovom Mračnom Grobu

počivaju zemni ostatci

STEVANA JOROVIĆA

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta ovog sela Živice

koi časno poživi 56 g.

a umre 13 novembra 1898 g.

Bog da mu dušu prosti.

Stevan je bio Otličan

i u Vojsci kaplar

ratnog vremena :

u : 1876 i 7. i 8. g.

Ovaj mu znak Podiže

njegov sin Mijailo

i unuci Mijat Milić i Adam.

Spomenik Gavrilu Zimonji (†1882) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovde : počiva : rab boži

GAVRILO ZIMONjA :

žitel gorački

bivši vojnik u ratu 1876 i 7 i 8 g.

koi časno poživi 55 g.

a umro je 6 oktombra 1882 g.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Miljku Petroviću (†1890) (Goračići – Sedlarevića groblje)

Ovde tiko počiva

rab boži

MILjKO PETROVIĆ

žitelj gorački

bivši vojnik u dva rata

koji časno poživi 46 god.

a prestavi se 15 januara 1890 g.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Savku Ružićiću (†1892) (Goračići – Ružičića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

blaženoupokoeni

SAVKO RUŽIČIĆ

iz Goračića

bivši vojnik u srpsko turskom ratu

koji poživi česno 60 god.

a prestavi se 18 novembra 1892 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu znak podigoše

njegovi blagodarni sinovi

Radosav i Živko

svome ocu za znak groba

dok je srpskog roda.^[2]

Spomenik Iliji Popoviću (†1897) (Goračići – Sjeničića groblje)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci

dična Srba

ILIJE POPOVIĆA

poštovani građanin

i bivši vojnik u ratu 1876 i 7 i 8 god.

iz ovog sela Goračića

požive 55 god.

a prestavi se 3 aprila 1897 god.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Janićiju Jeliću (†1903) (Goračići – Petkovića groblje)

Evo groba neizbežna dvora

đe s odmara telo od umora

dična Srba

JANIĆIJA JELIĆA

poštovanog građanina iz Goračića

bivši vojnik

u srpsko-turskom ratu 1876 i 7 i 8 godine.

Poživi 58 god.

a prestavi se 1 novembra 1903 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podiže

njegova supruga Cmiljana

i sin Radoica.^[2]

Spomenik Stevanu Sedlareviću (†1907) (Goračići – Sedlarevića groblje)

Evo groba neizbežna dvora

đe se odmara telo od umora

dična Srba

STEVANA SEDLAREVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivši vojnik

u srpskom i turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 57 god.

a umro 1 maja 1907 god.

Bog da mu dušu prosti (...)^[2]

Spomenik Kosti Stevanoviću (†1908) (Spomenik – Čergovište)

Ovde počivaju

zemljni ostatci

KOSTE STEVANOVIĆA

iz Goračića

starog ratoborca

koi časno poživi 67 god.

a prestavi se 13 juna 1908 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj mu spomen podigoše

njegov poštovani sin : Milan

i unuci Miljko i Milinko.^[2]

Spomenik Savu Kneževiću (†1909) (Goračići – Kneževića groblje)

U ovom mračnom grobu počivaju

zemni ostatci

SAVE KNEŽEVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivši vojnik stalnog kadra

u vreme rata turskog

borac 1877 i 8 god.

koi časno poživi 59 god.

a prestavi se 26 septembra 1909 god.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podiže

njegova verna supruga Ljubica

sin Pavle i kćer Pauna.^[2]

Spomenik Aleksi Stevanoviću (†1909) (Goračići – Čergovište)

Priđi bliže

oj Srbine mili rode

umoljeno postoj malo ovde

i recite Bog da prosti

dična Srbina

ALEKSU STEVANOVIĆA

poštovanog građanina

i žitelja ovog sela Gračića

bivši vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 65 god.

a prestavi se u večnost

16 decembra 1909 godine.

Ovaj mu nadgrobni spomenik

podiže njegov blagodarni sin

Simeun Stevanović.^[2]

Spomenik Vućiću Stevanoviću (†1912) (Goračići – Porodično imanje)

U ovom mračnom grobu :

počivaju zemni ostatci

dična srba

VUČIĆA STEVANOVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivšeg ratoborca

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koi časno poživi 85 god.

a prestavi se u večnost

12 januara 1912 god:

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Čedomiru Kneževiću (†1912) (Goračići)

U ovom mračnom grobu

počivaju kosti

ČEDOMIRA KNEŽEVIĆA

žitelja ovog sela Goračića

koji poživi časno 59 god.

A prestavi se 8-12-1912 god.

Ratovao je 1876 i 7 i 8 god.

Starešina vodnik Trnavskog bataljona

I klase i odlikovat u ratu.

Ovaj znak podigoše mu

njegovi sinovi Bogić i Milan

Kneževići.^[2]

Spomenik Čedomiru Stankoviću (†1915) (Goračići – Ružičića groblje)

STANKOVIĆ ČEDOMIR

1843-1915

bivši kmet

i učesnik u turskim ratovima.^[2]

Spomenik Milanu Rakoviću (†1916) (Goračići – Rakovića groblje)

Ovde je saranjen

MILAN RAKOVIĆ

iz Goračića

poživi 75 g.

u vreme svog života bijo je prvak

kmetovao je više puta

i kao ratnik odlikovat je

ratnom medaljom 1878 g.

za vrline svoje odlikovat je

kraljevskim ordenom

Takovskog krsta 5 reda 1893 g.

Umro je 11 septembra 1916 g.

Spomenik podiže

sin Veselin Raković

i ostala rodbina.^[2]

Spomenik Radivoju Vasiljeviću (†1923) (Goračići – Petkovića groblje)

Evo Groba neizbežna dvora

đe se odmara telo od umora

dična Srba

RADIVOJA VASILjEVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

koi časno poživi 77 god.

a prestavi se u večnost

3 februara 1923 god.

koi ratova sa Turcima

1876 i 7 i 8 god.

Bog da mu dušu prosti. (...)^[2]

Spomenik Panti Glavonji (†1923) (Goračići – Zimonjića groblje)

Priđi bliže srpski rode

te pročitaj ovaj tužni spomen ovde

dična Srba

PANTA GLAVONjIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

koi časno poživi 70 god.

a prestavi seu večnost

4 septembra 1923 god.

i bivši vojnik Trnavskog bataliona

koi ratova sa Turcima 1876 i 7 i 8 god. (...)^[2]

Spomenik Miloradu Careviću (†1923) (Goračići – Sjeničića groblje)

Pred ovim spomenikom

leži i odmara se

MILORAD MIŠO CAREVIĆ

iz Goračića

koji poživi 69 god.

a prestavi se u večnost

21 novembra 1923 god.

u turskom ratu 1876 g ratovo ranjen

i odlikovan za hrabrost.

Godine 1885 ratovo sa Bugarima.

U opštini je bio član suda

u istoj uvažavao prvu reč

bio je vredan i poštovan domaćin.

Spomen podigoše sinovi

Mikailo Tikomir Jovica Milenko

i unuci Radomir i Momčilo.^[2]

Spomenik Jerotiju Stevanoviću (†1927) (Goračići – Čergovište groblje)

Evo groba neizbežna dvora

gde se odmara telo od umora

JEROTIJA STEVANOVIĆA

iz Goračića

koji časno poživi 80. god.

a ratovo sa Turcima 1876 i 7 i 8 god.

a umro 18 vebruara 1927 god.

Bog da mu dušu pro[sti].

Ovaj spomen podiže

njegov zet Radomir i ćerka Kata

Milićevići.^[2]

Spomenik Radenku Joroviću (†1938) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde leži telo

RADENKA M. JOROVIĆA

poštena građanina

i bivšeg opštinskog časnika

iz Goračića

koji pož[ivi] 80 god.

a umre 28 de[cembra] 1938 g.

Bog da mu dušu prosti

njemu i njegovog oca

NIKU JOROVIĆA

ko[ji] je u svoje starosti 50 g.

učestvovao u turskom ratu

a pogibe 14 avg[usta]u 1876 g.

na Javoru.^[2]

Spomenik Leksu Dragićeviću († ?) (Šume)

Ovde počiva

LEKSO DRAGIĆEVIĆ

iz Šuma

biv. Zastavnik

bataliona moravičkog

1. klase koji je 3 godine

kod knjaza Milana Obrenovića IV

kao katan-perjanik verno služio

a 1876, 1877. i 1878. g.

u ratu s Turcima

za hrabrost odlikovan bio.^[1]

Napomene

^ Upisan na spomenik svog sina.
^ Preminuo od ratnih napora.
^ Greška: treba da stoji 1876.

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Ибарска војска.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u ^f ^h ^c ^č ^dž ^š ^aa ^ab ^av ^ag ^ad ^ađ ^ae ^až ^az ^ai ^aj ^ak Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Вековања.

Literatura

Marinković, M. Radovan (1968). „Klesar Mlađen Raković”. Gradac : časopis za književnost, umetnost i društvena pitanja (br. 8). |access-date= zahteva |url= (pomoć)
Opačić, Petar; Skoko, Savo (1981). Srpsko-turski ratovi : 1876-1878. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
Marković, Ljubomir M. (1996). Javorski rat 1876. Beograd: Društvo umetnika "Stari grad". ISBN 86-7270-005-8.
Marković, Ljubomir M. (1996). Junaci sa Javora : Major Ilić, Petar Borisavljević, Jevrem Vukosavljević. Beograd: Društvo umetnika "Stari grad". ISBN 86-7270-006-6.
Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Savović, Saša (2009). Srce u kamenu : krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-82877-29-5.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice : [monografija]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

Spoljašnje veze

Borci s teritorije Opštine Lučani pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Vlasteljice

Spomenik Milanu Markoviću (†1876) (Vlasteljice – Jelav)

Priđi bliže mili Srpski Rode te pročitaj spomen ovaj ja odok s ovog sveta mlad MILAN sin vasilija Markovića iz Vlasteljica koji u 25. god života svoga razbolek se u Javoru, odok kući pa se prestavih 12og Avgusta 1876. g. Kod kuće osta mi majka tužna kukajući i žalosni otac uzdisajući. Zbogom Otac zbogom Mati nemojte se vi brinuti ja ću moliti Višnjeg Tvorca da utješi tebe Oca da poživi vamiliju. Fala Vama mili roditelji koji ste me česnog učinili. Kuda god sam po svetu odio svuda sam uvek pošten bio. Vala tebe Majko mila ti si mene odranila i u vojsku odpremila.^[1]

Goračići

Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazue krabrog srbina VLADIMIRA STEVANOVIĆA voinika II klase koie na pazaru 24-g iuna u 1876 g. branećise od turaka poginuo. Bog damu dušu prosti. Ovai bileg udarimu ružica supruga radomir edini sin ego u 1880. g.^[1]

Spomenik Petroniju Kovačeviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak pokazuje PETRONIJA KOVAČEVIĆA iz Goračića vojnik I klase narodnje vojske, trnavskog Bataliona koi poživi 28 god. a na šiljegovcu 6 oktombra 1876 G. za otačestvo branećise od turaka pogibe. Bog da mu dušu prosti.^[1]

Spomenik Janku Davidoviću (†1876) (Goračići – Jakovljevići)

Ovaj znak pokazuje krabrog Srbina JANKA DAVIDOVIĆA iz Goračića kovača i vojnika II klase Narodne vojske koi poživi 40 g. a pogibe na Pogledi 27-g avgusta u 1876 go. Bog da mu dušu prosti Ovai bileg spomenuše mu Aksentije i Milivoje sinovi.^[1]

Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići – Ružičići)

Oj vojnici i putnici pogledajte s puta rode i čitajte podpis ovde što ćeš stati i čitati ne požali truda svoga no spomente brata svoga i recite bog da prosti brat MILANA RUŽIČIĆA žitelja goračkog i vojnika II klase narodnje vojske Trnavskog batalijona poživi 40 g. a (...) avgusta u 1876 g. pogibe na Pazar braneći sebe i slavu otečestva od turske sile (...)

Spomenik Matiji Zimonji (†1878) (Goračići – Zimonje)

Ovaj biljeg pokazue tijelo MATIJA ZIMONjA iz Goračića bivš. vojnik II klase Dragačevskog batalijona koije u 38-oj god. života svog hrabro boreći se u ratu protiv Turaka za slavu i slobodu naroda Srpskog poginuo u bitci na Sokolovici januara 1878. god. (...)^[1]

Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići – Zimonjići)

O mili srbski rode ne požali truda svoga što ćeš stati i čitati ovaj tužni biljeg koji pokazuje tjelo poč. JOVANA GLAVONjU iz Goračića bivši vojnik i deset. I klase trnavskog bataliona koi je u 37 god. života svog hrabro borećise protiv Turaka za slavu i slobodu naroda srpskog pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića poginuo u bitci na Samokovu 25 decembra 1878 G. Bog da mu dušu prosti Pisa Glišo dmitrić iz kotraže.^[1]

Gornja Kravarica

Spomenik Trivunovićima – Miliji (†1876) i Mileti (†1878) (Lapidarijum u Guči)

Ovaj spomen pokazuje lice sa severa krabrog vojnika MILIJA TRIVUNOVIĆ sela Kravarice koji 36. g. A poginuo 28. avgusta 1876. G kod Šiljegovca boreći se sa Turcima Ovaj spomenik podiže mu sin Milosav i sinovac Milutin. Ovai spomen pokazuje od iuga lice krabrog vojnika MILETA TRIVUNOVIĆ iz Kravarice poživio 34 god. a umre 16 avgusta 1878. Ovai spomen podiže mu supruga Milosava i sin Milutin.^[1]

Gornji Dubac

Spomenik Miladinu Marinkoviću (†1878) (Kraj puta Kaona-Ćerana)

O putniče postoj malo ne žali truda svog što ćeš stati i pročitati ovaj biljeg koji pokazuje tjelo počiv MILADINA MARINKOVIĆA iz Dubca koji je krabro boreći se sa turcima u bitci na Samokovu ranjen (...) pa umre kod svoje kuće 9. marta 1878.G. On je služio u stajaćoj vojsci I batalionu 1 godinu i po pa (...) Piso Mijailo Popović iz Sveštice.^[1]

Grab

Spomenik Aleksi Mrdakoviću (†1876) (Grab – kraj škole)

Ovoe spomen ALEKSI MRDAKOVIĆU iz Rogače I klase desetaru dragačevskog bataliona koie krabro borećise protiv Turaka za slavu i slobodu srbskog naroda 22. avgusta 1876. G na Čemernici poginuo u 31. godini svog života. Bog damu dušu prosti Ovai mu spomen podiže staraoc Veljko Jeluša i nasljednica Natalija.^[1]

Spomenik Ranku Iliću (†1876) (Grab – Ilići)

Napred kod ovog spomenika postoji telo gospodina RANKA ILIĆA iz sela Graba. Poživio 30 g. na Brnjici u ratu s Turcima ranise 6. avgusta 1876 god. i od rana 9. marta 1877 god. umro. Njegova svetlost Knjaz srpski Milan Obrenović III za hrabrost junačku darivao je Ranka 30-tog decembra 1876 g. Srebrnom Kolajnom N. 17456. Spomenik podiže otac Milan Ilić.^[1]

Guberevci

Spomenik Tanasiju Plazini (†1876) (Guberevci – kraj puta)

Ovaj spomenik pokazuje TANASIJA PLAZINU iz Guberevaca Bivšeg voinika narodne voiske koi poživi 21. g. A pogibe na Stupskoj česmi 20 Julija 1876. god. Ovai spomenik podigoše mu braća Zdravko i Svetozar.^[1]

Spomenik Nenadu Plazini (†1876) (Guberevci – kraj puta)

Priđi bliže mili srbski rode, a kuda itaš postoji malo ovde da razumeš; spomen, ovai koi pokazuje vojnika I-vog Bataliona 4-te, čete NENADA sina Ilie Plazine iz guberevaca koie za vlade knjaza Milana Obrenovića V-og 12 avgusta 1876 g. u ratu poginuo. I bog da mu dušu prosti Ovai spomen podigoše mu bratučed Dimitrije i supruga Stanika.^[1]

Guča

Spomenik Miljku Ćumuroviću (†1876) (Guča – kod crkve)

Ovaj biljeg Pokazuje tjelo počivšeg MILjKA ĆUMUROVIĆA iz Guče bivšeg vojnika Prve klase II-ge čete Dragačevskog bataljona koije u 24. god. života svog junački borećise protiv turaka za slavu i slobodu srba poginuo u borbi na pogledima pod Javorom 23-g jula 1876 g. i bog damu dušu prosti Ovai spomen podigošemu braća miloš radenko i jevrem.^[1]

Spomenik Paunu Markoviću (†1878) (Lapidarijum u Guči)

Ovai biljeg pokazuje tjelo pokojnog Srba PAUNA MARKOVIĆA iz Guče bivšeg voinika I klase II-ge čete Dragačevskog bataliona koje u 25 God. života svog krabro borećise u ratu protiv turaka za slavu i slobodu naroda srbskog poginuo u bitci na samokovu 22 januara 1878 G. On je saranjen (...)^[1]

Guča (selo)

Spomenik Stevanu Dramliću (†1876) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab STEVAN DRAMLIĆ iz Guče Poživi 30. G. a bivši voinik II klase koije borećise sa turcima i od turske puške ranjen u desnu ruku 18. avgusta 1876. God a umro 20 tog septembra I Bog da mu dušu prosti Ovaj biljeg podiže njegova ožalošćena majka Marica i sin njegov Mihailo.^[1]

Spomenik Miliću Anđeliću (†1878) (Guča – Anđelići)

Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokoj MILIĆA ANĐELIĆA iz Guče bivšeg vojnika druge klase druge čete dragačevskog bataliona koie u 48 god života svog hrabro boreći se u ratu protiv turaka za slavu i slobodu naroda Srpskog poginuo u bitki na Sokolovici kod Pazara 1. januara u 1878 godini i Bog damu dušu prosti Ovaj znak bratske ljubavi podižemu njegov brat LAZAR i sinovac ranisav Ovaj lik likovao Mile popović iz Sveštice a izreza slova Glišo Dmitrić iz Kotraže.^[1]

Donja Kravarica

Spomenik Miloju Vasiliću (†1876) (Donja Kravarica – Milekići)

Ovaj bileg pokazuje od istoka krabrog voini[ka] MILOJA VASILIĆA Glavnog domaćina sela donje kravarice koi poživi 35 G. a junački poginuo na megdanu kod javora boreći se sa Turcima 26 avgust. u 1876. G. Pisa i reza filip pavlović iz tabanovića.^[1]

Spomenik Iliji Jasikoviću (†1876) (Kraj puta Donja Kravarica-Virovo)

Ovaj spomenik, pokazuje, ime, našeg, dobrog, brata, upokojenog ILIJU JASIKOVIĆA rođen, 1841 go od oca Milana i majke Stanike Jasikovića, iz D. Kravarice biv Poručnik, Artiljeriski u Beogradu a 1876 go u srpskom turskom ratu, za Slavu i Slobodu, svoje braće srba Pogibe, od Turskog, topa kod veli; Izvora, okrug Zaječarski, i saranjen a žalos u cvetu života svog. Bog da mu dušu oprosti. Ovaj spomenik spodigoše mu brat i sinovac Milenko, Ljubo i Mikailo Jasiković.^[1]

Kotraža

Spomenik Kosti Miletiću (†1876) (Kotraža – Prljuša)

Ovaj spomenik pokazuje tjelo poč. KOSTE MILETIĆA iz ovog sela Kotraže, bivšeg vojnika druge klase treće Čete Bataliona dragačevskog koije u 47. god života svog hrabro boreći se protiv turaka za slobodu Srbije po vladanjem Knjaza Milana IV Obrenovića poginuo na Bitci Steniku 14. okto = 1876. G. Bog da mu dušu prosti Ovaj spomen podigošemu njegova supruga JAKOVA i posinak veljko janković.^[1]

Milatovići

Spomenik Milanu Satariću (†1878?) (Milatovići – kraj puta)

Pošto ne znam đe je grob mome ocu zato mu ovde spomen udaram i molim da ga svaki pročita MILAN SATARIĆ iz Milatovića koi časno i pošteno poživi 41 G. i učestvova u staro turskom ratu 1876 i 7 i 8.g. Bog da mu dušu prosti Spomen mu udari sin vasilije Satarić iz Guberevaca i unuci Petar Milorad i Milisav.^[1]

Rogača

Spomenik Kosti Kostatinoviću (†1876) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)

Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokojnog KOSTE KOSTATINOVIĆA iz Rogače bivši voinik II klase Trnavskog batalijona koi u 36 godini svoga života junački boreći se protiv turaka za slavu i slobodu Srba u borbi na Sokolovici kod Pazara poginuo (...) julija 1876 g (...)^[1]

Spomenik Neđeljku Vilotijeviću (†1876) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)

Ovaj spomenik pokazuje počivšeg NEĐELjKA VILOTIJEVIĆA iz Rogače biv. voinik I-ve kla[se] desetar Trnavskog batalijona koje u 40 god. života svog hrabro boreći se u ratu protiv turaka za slavu i otečestvo srpsko pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića a poginuo u bitci na Radojevcu 6-og oktombra u 1876 g. I bog da mu dušu prosti.^[1]

Rtari

Spomenik Aleksi Radosavljeviću (†1877) (Rtari) Srbine mili moj rode ti zastani malo ovde, očekaj te ovaj spomenik pročitaj. On pokazuje dičnog Srbina Aleksu Radosavljevića iz ovog sela Rtara krabroga vojnika prve klase četvrte čete trnavskoga bataliona poživi 29 godina a pogibe na Samokovu 1877. g. kada je knjaz Milan Obrenović ratovao sa Turcima.^[2]

Rti

Spomenik Dragiću Čikirizu (†1877) (Guča – kod crkve)

Ovoe spomenik DRAGIĆA ČIKIRIZA iz Rtiju bivšeg Hrabrog voinika I-ve klase III čete bataliona dragačevskog kojie u 21 god. života u najlepšem cvetu mladosti svoie junački borećise protiv turaka za slavu i slobodu Srba poginuo u ratu (...) 12 Septembra 1877 god. Bog damu dušu prosti.^[1]

Tijanje

Spomenik Savku Milovankoviću (†1876) (Kraj puta Tijanje – Zeoke)

Ovaj spomenik pokazuje ime krabrog voinika I-ve čete Dragačevskog bataljona SAVKA MILOVANKOVIĆA iz Tijanja koi pogibe na Suvom rtu 17. jula 1876 god. boreći se s Turcima za veru i otačastvo srpsko Spomenik podiže sinovac njegov Mića Milovanković iz Tijanja. Pisa Đorđe V. Mitrović.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Ибарска војска.

Literatura

Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
Nikolić, Radojko (1998). Nikolić Radojko, Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

........................................

Borci s teritorije Opštine Arilje pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Virovo

Spomenik Borisavu Nedeljkoviću (†1876) (Virovo – Nedeljkovići)

Znak ovaj pokazuje krabrog voinika I klase Bataliona BORISAVA sin Milovana Nedeljkovića koji se junački borijo sa Turcima za otečestvo odupirući se sili Turskoj pogibe 26. juna 1876. G. kod Pazara u 24 g. života svog po smrti ostavi sina Petra i suprugu Radojku . Bog da ga prosti. Spomen p[odiže] Jovan očuv, Aleksije brat i Petar sin mu.^[1]

Mirosaljci

Spomenik Milošu Milojeviću (†1877) (Mirosaljci – Gornje groblje)

Znak Ovai pokazuje krabrog voinika I klase MILOŠA MILOJEVIĆA koise junački sa turcima borio za otečestvo Pri Knezu Milanu Obrenoviću Poživi 24. G. a pogibe. od turske puške na Samokovu 5. januara 1877. G. I ovde tielo donešeno i saranjeno pored oca Petra Mil.^[1]

Trešnjevica

Spomenik Stefanu Pavloviću (†1876) (Trešnjevica – Polje)

Oj putniče čekni malo, ne požali truda svoga što ćeš stati i čitati biljeg ovaj, reci bog da prosti dušu STEFANA PAVLOVIĆA iz Trešnjevice hrabrog vojnika druge klase Batalijona Dragačevskog koi je u 42. g. od života svoga junački boreći se protivu turaka u ratu pod knjazom Milanom IV Obrenovićem braneći slavu i slobodu svoje braće srba ne odstupajući ispred turske sile pred vojskom Srbskom poginuo na šiljboku na Borju 24. juna 1876. g. Ovaj znak podiže mu supruga Savka i sinovi Krsta i Dragutin sa braćom.^[1]

Spomenik Božu Rakoviću (†1876) (Trešnjevica – Polje)

Ovaj znak pokazuje vječnu uspomenu poč. BOŽA RAKOVIĆA iz Trešnjevice biv. vojnika druge klase batalijona dragačevskog kojije u 24 Godini Mladosti svoje borećise protiv Turaka za Slavu i Slobodu Srbije poginuo u bitci kod Pazara 27. juna 1876. G. Bog da mu dušu prosti Spomenik ovaj iz velike žalosti podigoše svome jedinom sinu Tužni Roditelji Damnjan i Spasenija s koim da se mesto sina teše.^[1]

Spomenik Milovanu Nenadiću (†1876) (Trešnjevica – Polje)

Ovai Biljeg Pokazuje Pred Sobom Saranjeno Telo Počivšeg MILOVANA NENADIĆA iz Trešnjevice Krabrog Voinika Prve Klase Batalijona Dragačevskog Koi Poživi 24. g. umre 6. Decenbra 1876. g. Smrt mu bila od Rane dobivene u Ratu na Boinom Polju. Ovai spomen podigošemu Braća njegova.^[1]

Cerova

Spomenik Milutinu Cvetiću (†1876) (Cerova – Donje groblje)

Neka mu bude ova reč Bog da mu dušu prosti Spomen ovai pokazuje krabrog dobrog voinika MILUTINA CVETIĆA iz Cerove koi živi 31. g. Biv. Kmet i posle se junački borio sa Turcima. A ranjen 21. Jula 1876. g. Ovai spomen podiže iz prevelike tuge i žalosti supruga Obrenija koja sa mužem poživela 12 godina i brat mu Živan.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

Literatura

Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
Nikolić, Radojko (1998). Nikolić Radojko, Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

.............................................

Borci s teritorije Opštine Ivanjice pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Sastav Ibarske vojske koja se borila u Prvom (poznatom i kao „Javorski”) (1876-1877) i Drugom Srpsko-turskom ratu (1877-1878), činile su Čačanska, Rudnička, Užička i Šabačka brigada i Dobrovoljački kor. Vojnici su regrutovani iz naroda, bez posebne obuke, prema starosti razvrstani u I, II i III klasu.^[1]

Ibarska vojska borila se na dva ratišta: javorskom i južnomoravskom. Javorsko se protezalo od Sokolovice kod Novog Pazara do Šargana na Tari. Epitafi vojnicima palim na južnomoravskom ratištu najčešće pominju Adrovac, Samokovo, Šiljegovac, Šumatovac, Kreveti, Suvi rt, Prokuplje, Vranje, Zlatokop, Niš, Borje, Veliki izvor i Radeški vis.^[1] Prema epitafima, prve su žrtve pale 24. juna 1876. na Javoru, Kladnici i Pazaru, a poslednje 22. januara 1878. godine na Samokovu kod Kuršumlije.^[1]

Lisa

Spomenik Ranku Boroviću (†1878) (Lisa – Vratonje)

Ovaj biljeg pokazuje telo počiv RANKA BOROVIĆA iz Sela Lise kojie u 21-oj god Života svog hrabro borećise u ratu poginuo na sokolovini od turaka 1 Januara 1878. g. Bog damu dušu prosti Svom jedinom nezaboravljenom sinu znak ovaj podigoše ožalošćeni roditelji Spasoe i Stojka.^[2]^[3]

Spomenik Dobrosavu V. Milićeviću (†1883) (Lisa – Milićevići)

Biljeg ovaj pokazuje Ovdi Saranjeno Tjelo počivš. DOBROSAVA, V MILIĆEVIĆA iz ovog Sela Lise. Biv Hrabrog vojnika I kl Batalijona Dragačevskog koi je u 30 god. Svojoj Boreći se protiv Turaka u ratu na Radeškovu visu ranjen 17 septembra 1876 g. On je u 9 bolnica lečen pa bi uzalud. Familija njegova i izvesno misleći da je poginuo dali su mu za života tri podušne Daće. Poznije nađen je u bolnici Kragujevačkoj i trudbom svoje braće i porodice donešen je kući svojoj gdi je posle 7 godina živijo a ljutu ranu i olovo u sebi nosio i od iste umro 26. aprila 1883. G. Bog da mu dušu prosti. Ovaj spomen podigoše mu brat rade i Maloletni sinčić Radomir.^[2]

Luke

Spomenik Dobrici Kodžopelji (†1876) (Luke – Lazovići)

Spomenik DOBRICE KODžOPELjE iz Sela Luka biv hrabrog vojnika prve klase batalijona Dragačevskog Koji je u 32 god. života svog za otadžbinu slavu i slobodu Braće svoje Srba boreći se protiv turaka poginuo u bitci na Šiljegovcu okrug Aleksinački 15. Sep. 1876. g. Ovaj znak podižemu ožalošćena mati Pauna Napiso Mijailo Popović iz Sveštice pod upravljanjem staraoca Ego Andrije Kodžopelje.^[2]

Spomenik Luki Lazoviću (†1876) (Lazovića brdo – kraj puta)

To est čelovek. Ovai znak pokazue ime LUKA LAZOVIĆ bivšeg voinika II čete I klase dragačevsk. Bataliona koi poživi 22. g a pogibe na šiljegovcima oktobr. 1876-g boreći se s turcima za veru i otečestvo Srbsko (...) Ovai spomen podižemu brat jovica i majka nerandža.^[2]

Spomenik Petru Zučkoviću (†1878) (Ivanjica – kraj Veterinarske stanice)

Ovaj spomen pokazuje tjelo PETRA ZUČKOVIĆA iz sela Luka biv. hrabrog vojnika druge klase bataliona Dragačevskog koji je u 40-toj god. Života poginuo za slavu i slobodu Srba. Junački boreći se protivu Turaka poginuo u ratu na Sokolovici 1. januara 1878. god. Bog da mu dušu prosti. Znak ovaj podigoše mu brat Sreten i sinovi Kosta, Bogosav i Milovan. Pisao Mi[jailo] Popović iz Svještice.^[2]

Osonica

Spomenik Aćimu Milutinoviću (†1878) (Ivanjica – kraj Veterinarske stanice)

Ovaj biljeg pokazuje vječnu uspomenu počivš. AĆIMA MILUTINOVIĆA iz sela Osonice, bivšeg hrabrog vojnika druge kl. Bataliona Dragačevskog konj. U 45. godin. života svog junački boreći se protiv Turaka za slavu i slobodu svoje braće Srba, poginuo u bitki kod Pazara 1. januara 1878. god. Bog da mu dušu prosti. Ovaj spomen podigoše sinovi Vladimir i Nikola sa mlađom braćom.^[2]

Reference

^ ^a ^b ^v Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Radivojević, Dragutin M. (1995). Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši. Čačak: Litopapir.

Literatura

Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Radivojević, Dragutin M. (1995). Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši. Čačak: Litopapir.
Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.
Nikolić, Radojko (1998). Nikolić Radojko, Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh

Radosav Čikiriz (1823−1864) bio je klesar iz sela Rti. Rodonačelnik i najznačajniji predstavnik Dragačevske škole kamenoreza.

Uticaj

Savremenici

Sledbenici

Život

Rođen je u selu Rti oko 1823. godine.

^[1]

^[2]

^[3]

^[4]

^[5]

^[6]

Delo

Uzori

Prostor delovanja

Čikirizovi radovi sreću se na veoma prostranom području, što je dokaz da je, kao dobar kamenorezac, bio nadaleko tražen. Opsluživao je naručioce od Rudnika do Zlatara i od Žiče do blizu Rače. Klesario je po Dragačevu, rudničkom Pomoravlju i Starom Vlahu. Radio u devet srezova: dragačevskom, moravičkom, ariljskom, zlatiborskom, požeškom, trnavskom, žičkom, ljubićkom i takovskom.

Ima ga u subovorskom Ozremu, moravskom Mojsinju, golijskoj Pridvorici, zlatiborskim Kremnima. Prispevao je i preko granice, u inostranstvo - u Novu Varoš, koja je, u njegovo doba, bila u Otomanskom carstvu. Tamo je izrezao i ispisao krstate mramore Aleksi Kujundžiću, ocu ivanjičkog ekmedžije Vujice (1848), i čuvenom marvenokupcu Đorđu Hadžisimiću, inače Cuci, koji je trgovao sa Dubrovnikom (1862).

Istočnici

pravio istočnike (česme) pored rabadžijsko-kiridžijskih puteva. Pored svakog - korito za napoj umornih konja i volova.

Kremna, kod Moljkovića hana - putnicima između Višegrada i Užica poželeo je pitku vodu a ulagaču novca i majstoru blagoslov: „Pij, brate, i reci fala! Nagradi, Bože, onoga kojije ovo plaplio i svojom rukom radio!”

Ostali su u planini, kraj glavnih karavanskih postaja. Jedai na Katićima pod Mučnjom, drugi u Lisi, na Vijencu, treći - u Rtarima, pri vrhu Jelice.

Česma na konaku kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji.

Nadvratnici, ploče

portali, frizovi, nadvratnici i zidne ploče na crkvama, manastirima i konacima koji su u njegovo vreme podizani, popravljani i obnavljani.

Vujan: Sej konak sogradi se pri vladeniju srbskog knjaza Aleksandra Karađorđevića... (1853)

Ježevica: na nadvratniku je štitoliki grb kneževine Srbije, obgrljen dvema lisnatim grančicama i „oglavljen” razvedenom krunom. Desno od grba je šestokrili anđeoserafim, a levo - splet slobodno oblikovanih lovorovih listova. Ispod anđela je ruka koja drži stilizovan krst.

Nadgrobni spomenici

Forma

Materijal

izrađivao spomenike, istočnike, nadvratnike.

nadgrobna obeležja u obliku učetvrćenog stuba tesanika, bez kape, na čijim je bokovima ukopavao izdužena pravougaona polja za upisivanje pokojničkih životopisa

Osim ovih stubova od dragačevskog peščara, ispisao je i dosta pljosnatih krstaša od studeničkog mermera

četrdesetak masivnih krstova od tvrđeg kablarskog peskovika ili od bukovičkog crvenkastog ljutika.

nadgrobne ploče - najviše po crkvenim i manastirskim portama. Od svetovnih ljudi one su samo oznake grobnog mesta ponekog stočarskog trgovca, viđenjeg kmeta, predsedatelja primiriteljnog suda, poslanika Svetoandrejske skupštine.

Motivi

Ljudske figure

Ornamenti

Uzori

Polihromija

Golubovi

Jezik

Rukopis

Slova

Primeri

Epitafi

Dozivi

Pesničke slike

Primeri

Spisak dela

Spomenike sa „kapom” klesao je od živičkog peščara. Tek po neki je sa pridodatom nadgrobnom pločom.^[3]

Likove pokojnika rezao je

Figure su izvedene je u plitkom reljefu, sa nešto plastičnije modelovanim glavama. Svi ostali detalji izvedeni su linearno i plošno, samo opisani urezanom linijom.^[3] Odeveni su u starinsku nošnju: izvezene anterije, fermene, fesove sa kićankama itd. Ponekad su vidljivi i uplivi gradske nošnje, čime je označavao pomodarstvo mlađih seljaka.

Znatno ređe klesao je ženske likove koje je odevao u kitnjastu nošnju: naborane suknje, libada i jeleke.^[3]

Polihromija

Prvobitna polihromija još uvek je prisutna u tragovima. Pojedini spomenici skorije su od strane potomaka farbani u plavo.

Naučen pismu na predvukovskoj azbuci, crkvenom ćirilicom. Slova su mu natprosečne lepote, pravilna i lako čitljiva.

^[3] Primenjivao je čudnu interpunkciju: reč je veoma često odvajao zapetama, a ponekad ju je stavljao iza svake reči. Razdvajanje reči na slogove radi penošenja u novi red označavao znakom jednakosti. Radi lakšeg čitanja, možda i radi povećanja likovne privlačnosti, reči je naizmenično bojio.^[3]

Potpisi

Potpisivao se dvojako. Ukoliko je sam izrađivao kamene taslake, to je posebno naglašavao sa:

reza i pisa Radosav Čikiriz iz Dragačeva inače sela Rtiju

Ovaj kamen gradio i napisao Radosav Čikiriz iz sela Rtiju

Na spomenicima koje je su izradili drugi kamenoresci, a on samo ukrašavao klesarijama, najčešće potpisivao sa:

Napisa Radosav Čikiriz ot sela Rtiju

Pisa Radosav Čikirizović

Pisatelj bio Radosav Čikiriz Dragačevac

Podpisa ga kamenorezac Radosav Čikriz iz sela Rtiju.

Galerija

Epitafi

Natpise najčešće je počinjao dozivima:

O ljubezni srpski rode,

umoljeno stani malo ovde,

da razumeš koga ova ladna ploča krije!

Radosav Čikiriz je sastavljao „stihove u duhu opela i u duhu gusala” govoreći o prolaznosti i trošnosti čovekovog zemnog života:

Ne divi se, čitatelju, grobu moem,

tako bude i u životu tvoem.

Ovde moje kosti počivajut

i sudbinu Božiju ožidajut.

Koja kosa pokosila mene,

’oće, znaj, i tebe,

samo vreme u koe će niko ne zna,

pamtiti zato: imaj srce čisto.

Ništa večno na ovome svetu:

što je bilo, to je sad prestalo,

što je sada, prestaće ma kada.

^[a] Spomenik Stefanu Zategi (†1844) (Lisa – Grobljište)

Ovde počiva rab boži

STEFAN ZATEGA

glavni srb ot sela Lisa

bivši kmet 8 G.

poživijo 42 G :

umre od 30 g noembra 1844 :

pisa radosav Čikiriz iz Rtiju

Spomenik Marinku Iliću (†1846) (Grab – Ilići)

Ovde počiva

rab Boži

MARINKO

sin mijaila ilića

Ž: sela Graba

poživi 27. g:

i prestavise

26. Marta 1846. G:

napisa Radosav čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Petru Obradoviću Plazini (†1846) (Guberevci – Plazine)

1846

ovde počiva

PETAR OBRADOVIĆ PLAZINA

požive 42 G.

i umre 13 maija

i ovi plac zemlje svoe

priloži pod groble

za večiti spomen

i prvi grob ovi ovde

pisa radosav Čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Jovanu Krsmanoviću (†1848) (Rti – Đekići)

Ovde počiva Rab Boži

IOVAN KRSMANOVIĆ inače Čikiriz

Žitel Rtijanski

koie u vreme rata krabri voinik bio

i na bitke vredno polazio

junački se borio s turcima

za srbsku slavu i slobodu

1806. g ot skoplaka suleman pašine voiske

na Radalevu rana dopanuo

za veru i otečestvo protiv bezakoni tirana

i krvlju svoiom triput pokropio za

krst častni i za Hristov: zakon:

poživi: 74 g.

umre 21 oktombra 1848

Ovai bileg vozdvigošemu

sinovi Vukosav Miloš i Mikail

a spomoću svoeg strica Ilie

a pisaomu i gradio Učenik Radosav sinovac ego

a Petar kovač bratučed ego

sečiva gradio za ovi kamen

Spomenik Jakovu Novičiću (†1849) (Grab – kraj škole)

1849

ovde počiva

JAKOV

sin Mijaila Novičića

iz Sela Graba

požive... G;

i Pogibe za pravdu

Žertvujući Pred kućom,

svoiom

od zlobiva konšije

Pavla Ilića

a i Pregdašnji

krvopilaca Srbski

Spomenik Krsmanu Sretenoviću (†1850) (Rti – Čikirizi)

Ovde počiva rab boži

KRSMAN

đak on e sin bio edinac

Janka sretenovića čikiriza

i matere Paune.

i u 13-oi godini svoioj Mladosti

na preveliku tugu i žalos.

rodu svoemu umoren srdobolom

1. septembra 1850 leta

Bog damu udari raisko nasele

(...)

Spomenik Milovanu Rakoviću (†1850) (Trešnjevica – Polje)

Ovde počiva rab božii

MILOVAN RAKOVIĆ

Žitel S: Crešnjevice

Požive 50. God.

i Bist glavni Kmet primiriteljnog. Suda

i koioi podobiu 12 st G.: Sudio

i pri svakoi Česti Umro Sep: 21-og 1850 G:

MILOVANE

Bog da ti Dušu Oprosti

i lakati Matera Zemlja koja te pokriva:

Ovo kamene dao graditi tvoi Sin Života R:

A pisa i reza Radosav Čikiriz iz Sela Rtiju.

1850. G:

Spomenik Vasiliju Komadini (†1851) (Lisa – Polje)

Ovde počiva rab boži

VASILIE KOMADINA

bivši Presedatel

Primiritelnog Suda

obštine Liške

Poživi 55 God:

umre 12 Fervuara 1851. G:

ovai Bileg Vozdvigošemu

sinovi Glišo i Dmitar i Kosta i Mlađen

pisa Radosav Čikiriz

Spomenik Janku Sret. Čikirizu (†1851) (Rti – Čikirizi)

Premili srbski rode

priđi bliže i reci

Bog Daga Prosti

Ovde počiva Rab Boži

JANKO SRET. ČIKIRIZ

marvenokupac

Žite ovog sela rtiju

koje ot svog rođenja 37-me

a ot hrista 1851 godine

13-ti dan marta

vremenost sa večnostiju promenio

ovai bileg gradišemu braća čikirizi

pod upravlenijem njihova br[ata]

Radosava

Spomenik Simonu Perišiću (†1852) (Vučkovica – Dukanci)

Ovde

SIMON PERIŠIĆ

ot sela Vučkovice

poživi 100. God:

a umre 5. februara 1852. G.

ovai bileg udari mu sin Radisav

a pisa Radosav čikiriz iz sela rtiju

Spomenik Mikailu Milivoeviću (†1855) (Guča – groblje kod škole)

Ovai grob prvi početak

tom grobju dase zna:

Ovde počiva rab božii

MIKAIL MILIVOEVIĆ

ot familie broćića.

bivšij žitel gučki

poživi 46 god;

a prestavise 27 avgusta 1855 . L:

Budi emu večna pamjat:

spomenik ovai podižemu

Ego sin Milutin

a pisa i gradi Radosav Čikiriz iz Rtiju

Spomenik Gavrilu Đorđeviću (†1857) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

ovde počiva rab Boži

GAVRILO

sin poč: Pantelie Đorđevića

Bivši Abadžija

i žitelj dučalovski

poživi 25. G:

a umre 14: ijanuara 1857 =

spomenik ovai Spodiže mu

verna supruga Ego Mara

a sa znanjem i trudom:

eja devera Pavla Aksentievića

iz Tog Sela

i podpisa Radosav Čikiriz ot sela rtiju

Pomeni gospodi v Carstvu tvoem

Spomenik Tomi Krsmanović (†1858) (Rti – Čikirizi)

ovde e ukopato telo

raba božie

TOME

supruge Sretena R. Krsmanovića

inače čikiriza iz Rtiju

a kćeri Antonija aleksića

inače munića starovala iz stragarčine

i stanoike maike ioi

ona e poživela 69 god:

i prestavilase 3 Dekembra 1858. God

Bog da ioi dušu prosti

vo veki vekov amin:

spomen ovai podigoše

njeni Mili Sinovi

Radisav i Radosav i Paun

Spomenik Sretenu Radovanoviću Krsmanoviću (†1859) (Rti – Čikirizi)

Ovde ukopato telo raba božieg.

SRETENA RADOVANO: KRSMANO.

inače čikiriza iz Rtiju

bivšeg voinika Itrog.

u ono vreme Rata karađorđeva.

on e poživio 75 godina

i prestavio se 30 Sept: 1859 Leta

večna mu pamjat i blaženi pokoi:

spomenik ovai mesto počitanija

roditelju svoemu podigoše

blagodarni sinovi Ego

Radisav i Paun i Radosav

koie sve ovo pisao

i gradio svoim rukama

Spomenik Jovanu Vukoliću (†1861) (Pilatovići)

Priđi bliže Mili Srbski rode

umoleno postoj Malo Ovde

i pročitaj nadpis Groba ovog:

U kom mošti moe počivaju,

i sudbinu Božiju Ožidaju:

blaženoupokojenog raba Božieg

IOVANA VUKOLIĆA

Bivšeg učenika Svetog pisma

koi poživio 12 god:

a prestaviose u večnost

10 Marta 1861 G:

Spomen podiže otac

opisaoga radosav Čikiriz s Rtiu

Spomenik Iliji Plaziniću (†1862) (Lapidarijum u Guči)

Koja kosa pokosila mene

oće znam i tebe

samo vreme u koeće

niko nezna pamtiti

zato imai srce čisto

ILIJA PLAZINČIĆ

sin stevana kneževića

od familie kukolske

iz Mirosaljaca

dobrodetelni domaćin

i trgovac

poživi 73. G.

prestavise 9. oktom. 1862.

Bog da ga upo (...)

Amin

Ovai bileg podigoše Ilii

sinovac trivun

i kćer stanisava

A pisa i izreza

radosav čikiriz iz sela rtiju

^[b]

Napomene

^ Epitafi su dati hronološki, po datumima navedenim u natpisima.
^ ..............

Izvori

^ Protić, Milisav D. (1940). Dragačevo i njegovi slavni sinovi. [B. m. : b. i.,].
^ Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52.
^ Nikolić, Radojko (1991). Seljakova duša na kamenu : (opisi ličnosti na nadgrobnicima zapadne Srbije). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0494-4.
^ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Nikolić, Radojko (1989). Kamenorezac Radosav Čikiriz. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0306-9.

Literatura

^[1]

Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir.
Rosić, Miloš (1995). Rti. Beograd: Odbor za pročavanje sela SANU.
Nikolić, Radojko (1989). Kamenorezac Radosav Čikiriz. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0306-9.
Nikolić, Radojko (1991). Seljakova duša na kamenu : (opisi ličnosti na nadgrobnicima zapadne Srbije). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0494-4.
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

^ Protić, Milisav D. (1940). Dragačevo i njegovi slavni sinovi. [B. m. : b. i.,].

[Каменоресци_народног_образа-1] Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.

[3] Tekst prepisan direktno sa spomenika.

[Добриња-2] Vukićević, Milivoje M. (1995). Dobrinja : do 1921. godine. Beograd: Beograd : Odbor za proučavanje sela SANU.

[4] Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

[Каменописци_народног_образа-5] Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.

[Вековања-6] Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2015). Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice : [monografija]. Guča: Guča : Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-15-1.

[Драгачевски_епитафи-7] Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[СС-8] Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.

[11] Upisan na spomenik svog sina.

[12] Preminuo od ratnih napora.

[13] Greška: treba da stoji 1876.

[Ибарска_војска-9] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Ибарска војска.

[Вековања-10] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u ^f ^h ^c ^č ^dž ^š ^aa ^ab ^av ^ag ^ad ^ađ ^ae ^až ^az ^ai ^aj ^ak Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Вековања.

[Драгачевски_епитафи-14] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Ибарска_војска-15] Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Ибарска војска.

[Драгачевски_епитафи-16] v ^g ^d ^đ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Ибарска_војска-17] v Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine : naučni skup povodom obeležavanja 120-godišnjice Javorskog rata. Čačak: Narodni muzej. 1997.

[Драгачевски_епитафи-18] v ^g ^d ^đ Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Радивојевић-19] Radivojević, Dragutin M. (1995). Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši. Čačak: Litopapir.

[26] Epitafi su dati hronološki, po datumima navedenim u natpisima.

[27] ..............

[1]

[1]

[a]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]

[a]

[b]

[v]

[1]

[2]

[1]

[1]

[2]

[3]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[a]

[b]

[1]