Корисник:BrankaVV/песак

Радосав Чикириз
Радосав Чикириз
Лични подаци
Датум рођења	1823.
Место рођења	Рти, Кнежевина Србија
Датум смрти	1864. (40/41 год.)
Место смрти	Рти, Кнежевина Србија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије
Потпис

Кенотаф на фасади цркве у Горњој Добрињи
Кенотаф на фасади цркве у Горњој Добрињи
Опште информације
Место	Горња Добриња
Општина	Општина Пожега
Држава	Србија
Време настанка	20. век

Надгробни споменици и крајпуташи западне Србије је пројекат Викимедије Србије чији је циљ да укаже на значај и степен угрожености старих надгробника који „својим историјским, етнографским и ликовним вредностима чине значајну област укупног културног наслеђа”.^[1]

Стари надгробници, надгробне плоче, кенотафи и крајпуташи, по својој специфичној природи налазе се на размеђу између статуса материјалних културних добара (као артефакти) и нематеријалног по свом значењу, симболици, често и високим епиграфским и ликовним дометима.

По месту на коме се налазе, могу се третирати двојако: као непокретна културна добра (гробља, цркве и црквене порте, јавне површине), али и покретна, уколико су део музејских збирки.

Пројекат се у континуитету реализује од 2017. године. Вођа пројекта је Бранка Вучићевић Вучковић, историчар уметности и уметнички фотограф ФА1 ФСС, EFIAP, добитница Викимедијине награда Бранислав Јовановић за 2024. годину. Од 2021. пројекат реализује Удружење НАСЛЕЂЕ из Горњег Милановца.

Галерија

Тема пројекта

Пројекат се надовезује на истраживања које су у претходних шест деценија спроводили истраживачи културног наслеђа на челу са Бранком В. Радичевићем, Радојком Николићем, Николом Дудићем, Николом Стојићем и другим публицистима. Управо њиховим књигама служили смо се да прикупимо и објединимо све расположиве податке, а да репродукције споменика објављиване у другој половини 20. века упоредимо са фотографијама које смо снимили на терену. У већини случајева поређење је дало поражавајуће резултате, а солидно су очувани само споменици од тврђих врста камена. Са друге стране, чврсти тесаници често су коришћени за секундарне потребе грађевинске потребе, а студенички крсташи најчешће изваљивани и бацани, полагани у гробове, а тек у по неком случају пажљиво узиђивани у бетонске опсеге или одлагани на уредно сложене гомиле.

Свеукупном анализом епитафа дотичу се бројне теме: социјални односи и економска моћ српског села у прошлости; миграције становништва; обичаји, језик и писмо, патријархални односи унутар породице итд, а анализом ликовних садржаја религиозни симболи, орнаментика, народна ношња, униформа, оружје и војничка обележја, алати и разни предмети за свакодневну употребу.

Циљеви пројекта

Крајњи циљеви пројекта су јачање свести о значају старих надгробних споменика и крајпуташа као микро-историјских извора првог реда, указивање на степен угрожености и апел за њихово очување.

Циљне групе

Пројекат покрива широк спектар циљних група - од институција које се баве изучавањем, заштитом и презентацијом културног наслеђа, преко најшире јавности, све до појединаца заинтересованих за истраживање породичних родословних стабала или прошлости одређеног насеља.

Следећи ниво представљају надлежне музејске институције и општинске управе; црквене општине (у чијим се портама налазе споменици) и сеоске месне заједнице. Појединци, различите асоцијације грађана и сродна удружења потенцијално чине циљну групу са највишим степеном интересовања за наведене теме.

Објављивањем на Викимедијиним мултимедијалним страницама, резултати истраживања постају трајно доступни најширој јавности. Са протоком времена не губе на актуелности, већ само добијају на значају.

Учесници

Удружење НАСЛЕЂЕ

Активности

Пројекат обухвата широк спектар активности:

Теренска истраживања

рекогносцирање терена

Територија

Пројекат се реализује на територији омеђеној границама Епархије жичке и рубним областима суседних епархија. Највећи број теренских активности Удружења одвија се на територији Моравичког управног округа и у појединим насељима Златиборског и Рашког округа.

Фотографисање

Препис епитафа

Постпродукција

Архивирање

Дигитализација

Линковање

Заступљеност на Вики страницама

Википедија на српском језику

Википедијина Остава

Викизворник

Вики књиге

Вики цитати

Остало

Планиране активности

Убикација

Дигитализација

Израда цртежа

Израда 3Д модела

Одрживост пројекта

Партнери пројекта

Напомене

Извори

^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.

Литература

Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа.
Радичевић, Бранко В. (1965). Сеоски надгробни споменици и крајпуташи у Србији. Београд: "Југославија".
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. * Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

Види још

.......................................................................................................................

Надгробни споменици

Типолошка подела

Споменици у облику стуба

Крсташи

Надгробне плоче

Приграђене

У портама

Унутар цркава

Хронолошка подела

Антика

Средњи век

15-16. век

17-18. век

Крај 18. века

1800-1830

1830-1865

1865-1900

1900-1920

1920-1950 =

Недатирано =

Подела споменика по типу материјала

Мермер

Студенички крсташи

Мермерне плоче

Надгробнци

Старији

Новији

Пешчар

Кречњак

Полугранит

Конгломерат

Сига

Локалне врсте камена

Епитафи

Надгробни споменици

Кенотафи

Крајпуташи

Остала обележја

Заједничке гробнице

Меморијални комплекси

Јавни споменици

Спомен-плоче

Спомен-чесме

Споменици незнаним јунацима

Остало

Намена

Фамилијарни помени

Секундарна употреба споменика

......................................................

Удружење НАСЛЕЂЕ са седиштем у Горњем Милановцу основано је 2019. године са задатком изучавања, заштите, интерпретације и промоције културног наслеђа.

Активности се у највећој мери одвијају кроз фотографисање објеката сакралне архитектуре и сеоског неимарства. Као један од примарних задатака Удружења је евидентирање, мапирање и фотографисање старих надгробних споменика и крајпуташа који с обзиром на значај и степен угрожености заслужују посебан третман.

Осим наведеног, Удружење изучава и ревитализује традиционалне уметности и занате и аутентично народно стваралаштво; залаже се за очување и афирмацију ћириличног писма; промовише и организује волонтерски рад, негује еколошка начела и залаже се за унапређење заштите животне средине.

Активности Удружења превасходно су усмерене дигитализацију културног наслеђа, што је један од стратешких циљева Министарства за културу Републике Србије.

Удружење НАСЛЕЂЕ окупља мали број чланова – волонтера који за циљ имају да лоцирају, евидентирају, документују и укажу на степен угрожености појединих споменика, а који су у стручној литератури већ евидентирани као артефакти који „својим историјским, етнографским и ликовним вредностима чине значајну област укупног културног наслеђа”“.

Удружење делује на простору Епархије жичке и рубним областима суседних епархија. Највећи број теренских активности Удружења одвија се на територији Моравичког управног округа и у појединим насељима Златиборског и Рашког округа.

Окосницу Удружења НАСЛЕЂЕ чине чланови:

Бранка Вучићевић Вучковић, историчар уметности и уметнички фотограф (ФА1 ФСС; EFIAP), добитница Викимедијине награда Бранислав Јовановић за 2024. годину;
Проф. мр Жарко Вучковић, академски сликар; редовни професор на Факултету уметности у Приштини са седиштем у Звечану;
Др ум. Вељко Вучковић Вучковић, академски сликар, доцент на Факултету примењених уметности у Београду Вики стажиста 2021;
Љубо Димиријевић, хроничар Драгачева;
Раденко Радовановић, уметнички фотограф (ФА1 ФСС;
Дарко Тошић, академски дизајнер;
Славе Груевски, војно лице у пензији,

као и велики велики број стручних сарадника, познаваоца споменичког наслеђа Србије, хроничара завичајног наслеђа, истомишљеника и водича на терену (Др Весна Марјановић, Дарко Гајић, Мирко Чикириз, Радисав-Рашо Чикириз, Бојан Радојичић, Слободан Николић, Ненад Тутуновић, Милан Парезановић, Божа Андрић, Филип Бјелић, Драгољуб Гагричић, Драган Обреновић, Јовица Кртинић, Небојша Мићић, Бранко Тодоровић Амикус, Зоран Антонијевић, Немања Матејић, Бране Милекић, Дејан Вукићевић, Зоран Благојевић, Милоје Стеванић, Зоран Вучићевић, Иван Ивановић, Дојчило Костић, Жељко Бојовић, Драгомир Дамљановић, Зоран Рајичић, Бранимир Игрутиновић, Инспектор Ђука, Миодраг Марјановић, Марко Марковић, Срећко Даниловић и други.

Партнери пројекта су Друштво „Порекло”, Удружење „Наше Драгачево” итд.

Удружење располаже богатом стручном библиотеком која је делом прошла ОЦР обраду, нарочито у сегменту епитафа и спискова устаника и бораца палих у ослободилачким ратовима Србије од 1876. до 1918. године.

Упоредо са овим, поједини чланови Удружења Наслеђе од 2022. године реализују пратећи фото-пројекат Викимедије Србије Микрогрант File:info.jpg који за циљ има попуњавање чланака на Википедије квалитетним фотографијама насеља, цркава, јавних објеката, културно-историјских и споменика природе итд) одабраним фотографијама под слободном лиценцом.

У плану

у дугорочним плановима стекли би се услови за увођење драгачевски каменорез увођење на листу нематеријалне културне баштине. У плановима је реализовање видео снимака, снимање дроном и реализовање 3Д макета. Постоји идеја снимања документарног филма.

.........................................................................................................

Каменоресци западне Србије

Драгачевски каменоресци

Драгачевски каменоресци

Каменоресци из Горачића

Каменоресци из Дучаловића

Каменоресци из Котраже

Каменорезац Глигорије Глишо Дмитрић (1828–1887) из Котраже

Каменоресци из Криваче

Каменорезац Ристо Миловановић (1899-1966) из Криваче

Каменоресци из Лисица

Каменоресци из Пухова

Каменоресци из Пшаника

Каменорезац Игњат Спасојевић (18??- 19??) из Пшаника

Каменоресци из Ртара

Пожешки каменоресци

Таковски каменоресци

Моравички каменоресци

Моравички каменоресци

Студенички каменоресци

Студенички каменоресци

Ужички каменоресци

Косјерићки каменоресци

Мајдани камена

Крајпуташи у Општини Горњи Милановац

Надгробни споменици у Општини Горњи Милановац

Појединачни споменици

Надгробне плоче

Надгробна плоча кнеза Васе Поповића

Усамљени надгробници

Моравички епитафи

Бедина Варош

Крајпуташ Радомиру Луковићу

Братљево

Ивањица

Крајпуташи у Ивањици

Кушићи

Крајпуташи у Кушићима

Рокци

Палибрчки крајпуташи

Драгачевски епитафи

Ртари (Лучани)

Дучаловићи (Лучани)

Марковица (Лучани)

Рогача (Лучани)

Епитафи у Рогачи

Вучковица (Лучани)

Уништени крајпуташи у Вучковици

Граб (Лучани)

Гуча (село) (Лучани)

Луке (Ивањица)

vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

Кенотаф на фасади цркве у Горњој Добрињи налази се на северном зиду Цркве Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи (Општина Пожега).^[1] Подигнут је као кенотафно обележје ........................

Опис

Споменик од мермера у форми вертикалне плоче ...

Епитаф

Ко за своју отаџбину умре, тај вечито живи.

СПОМЕН

Изгинулим и умрлим, на бојном пољу, јунацима

у рату Српско-турском и Српско-бугарском

у 1912 и 1913 години.

МИЛИЈА И. КРСМАНОВИЋ

из Средње Добриње, војник IV чете

IV батаљона X пешад. пука I позива.

Умро е 6. ануара 1913. год. у Тирани,

на адранском мору, у својој 22 год.

После победоносног похода

преко Албанских Алпа,

упућен првим одредом војске.

Допревши на српско приморје,

подлеже ратним напорима,

и остави своје кости далеко

од своих милих и драгих на дому.

Овај спомен своме драгом Милији

и његовим изгинулим, ратним друговима,

подигоше ожалошћени отац му: Илија,

мати Јељена, стриц Младен и брат Миљко

за вечити спомен и углед будућим покољењима,

како се служи отаџбини и за њу живот даје.

ЧЕДОМИР Ђ. БЕЋИЋ

из Средње Добриње

војник IV чете II батаљона X пешад. пука I позива,

погинуо је у борби са Бугарима на Дрењку

18. јуна 1913. год.

РАЈКО Ђ. МАРИЋ

из Средње Добриње

војник III чете IV батаљ. X пешад. пука I позива,

погинуо је у борби са Турцима на Љуми

18.децембра 1912. год.

2. Априла 1914. год.

МИЛУТИН И. КРСМАНОВИЋ

из Ср. Добриње

у 18 г. свог живота

подлеже ратним напорима

и као воник 1.ч. 1. б. 3. пука

умре 1916. г. на острву Виду.

Подигоше спомен

на рамену брата му Милије

ожалошћени отац Илија, мати Јељена

и браћа Миљко и Влајко.

7. маја 1920. г.

[Роди]тељи

отац Драго мати Сенија.^[а]

Галерија

Напомене

^ Текст преписан директно са споменика.

Извори

^ Вукићевић, Миливоје М. (1995). Добриња : до 1921. године. Београд: Београд : Одбор за проучавање села САНУ.

Литература

Вукићевић, Миливоје М. (1995). Добриња : до 1921. године. Београд: Београд : Одбор за проучавање села САНУ.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

....................................

Кенотафи

Кенотафи - „споменици над празним гробом”^[1] подизани су војницима сахрањеним на бојиштима дуж линије фронтаили незнано где. У Србији ова пракса започиње са подизањем споменика учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − такозвани крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима^[2], о чему сведочи натпис:

Ево мој спомен вође

али није моје тело вође

већ сам га оставијо на положају

на бојној линији.^[3]

Надгробници

Другу врсту чине надгробни споменици подигнути војницима који су преживели ослободилачке ратове, а чије је учешће у ратовима посебно истицано уобичајном епитафном фразом :

поштовани грађанин и житељ овог села (...)

кои часно поживи (...)

бивши војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.^[4]

Борци с територије Општине Горњи Милановац пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

Брезна

Споменик Јовану Васовићу (†1876) (Брезна, црквена порта)

ЈОВАН ВАСОВИЋ

из Брезне.

[Поживе] 33 г.

Погибе у рату

на Јавору 1876. г.

Спомен подиже му

син Милош.^[5]

Референце

^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.

Литература

Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

................................

Бреково

Споменик Благоју Марковићу (†1876) (Бреково)

Овде почива раб божи

БЛАГОЕ

син почившег

Радоице Марковића

пож. 22 г.

погибе на боју

на Калипољу

24. јунија 1876.

Ови крс подиже му

брат Здравко

и мајка Госпава.

Донеше му кости

у обшто гробље.^[1]

Трешњевица

Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица)

Ој путничке чекни мало,

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

биљег овај.

Реци Бог да прости душу

СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА

из Трешњевице

храброг војника друге класе

баталиона драгачевског

кои је у 42. г. живота свога

јуначки борећи се

противу Турака у рату

под књазом Миланом IV Обреновићем

бранећи славу и слободу

своје браће Срба

не одступајући испред турске силе

пред војском србском

погинуо на шиљбоку на Борју

24. јуна 1876. г.^[1]

Споменик Панту Ђорђевићу (†1876) (Бањица)

О мили србски роде

и браћо војници

не пожалите свога труда

што ћете мало стати и читати

овај вечити споменик

ПАНТУ ЂОРЂЕВИЋУ

из Бањице (...)

Бивши четовођа I класе I чете

трнавског баталиона

кои под владом књаза Милана Обреновића III

у првом рату србском турском

на Чемерници код Јавора

крабро борећи се са Турцима

за Слободу и независност србску

погинуо 16. авгус. 1876. г.^[1]

Споменик Миловану Кандићу (†1876) (Врнчани)

Овај спомен дигнут је

крабром србском војнику

МИЛОВАНУ КАНДИЋУ

из Врнчана

кои се за веру и отаџбину у србском рату

јуначки с Турцима боријо

код Алексинца на Адровцу

погинуо 20. августа 1876. год.

а у 23. год. свог живота

при влади србског господара

Милана Обреновића IVтог.

Ваљан био, јуначки на мегдану погинуо,

доброј породици својој спомен оставио:

да се вере, слоге и љубави држите.^[1]

Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи)

О војници и путници,

погледајте с пута роде

и читајте подпис овде,

што ћеш стати и читати

не пожали труда свога

но споменте брата свога

и реците Бог да прости

брата

МИЛАНА РУЖИЧИЋА

житеља горачког и водника II класе

народне војске трнавског баталиона

поживи 40 г.

а (...) августа у 1876. г.

погибе на Пазару

бранећи себе и славу отечества

од турске силе.^[1]

Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке)

Споменик

ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ

из села Лука

бив. храброг војника прве класе

баталиона драгачевског

који је у 32. год. живота свог

за отаџбину, славу и слободу

браће своје Срба

борећи се против Турака

погинуо у битци на Шиљеговцу

округ алексиначки

15. сеп. 1876. г.^[1]

Војници страдали у Другом српско-турском рату (1877-1878)

Споменик Алекси Радосављевићу (†1877) (Ртари)

Србине мили мој роде

ти застани мало овде, очекај

те овај споменик прочитај.

Он показује дичног Србина

АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА

из овог села Ртара

краброга војника прве класе

четврте чете трнавскога баталиона

поживи 29 година

а погибе на Самокову 1877. г.

када је књаз Милан Обреновић

ратовао са Турцима.^[1]

Споменик Јовану Комадини (†1878) (Свештица)

Овај спомен показује

храброг србског војника

ЈОВАНА

сина Марка Комадине

из села Лисе

ср. драгачевског окр. чачанс.

бив. артиљериског наредника

кои је у србско-турском рату год. 1876.

у кланцима јаворски позиција

на опште задовољство јуначки се боријо

и 1878. г. у бившој Старој

а сада Новој Србији

такође за ослобођење и независност

миле своје имовине Србије

у званом месту Прокупљу

14. јануара 1878. год.

у 28ој год. живота

у најлепшем цвету своје младости

на велику тугу и жалост фамилије,

особито старог му оца Марка

драгоцени му живот у рату окончо.^[1]

Борци пали у ратовима 1876-1878.

Споменик Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овде почива

раб божи

ПЕТАР В. ЗИМОЊА

војник I класе

народње војске

кои поживи 37 г.

а умро 9-ог јунија 1876 г.

Спомену га Гаврило брат.^[2]

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе:

краброг: Србина

ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА

воиника: II класе :

коие на Пазару :

24-г иуна: у 1876 : г.

бранећисе :

од : турака погинуо :

Бог даму душу прости.

Оваи : билег : удариму :

ружица : супруга :

радомир едини син его

у 1880. г.^[2]

Споменик Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)

Оваи подпис

показуе краброг војника

I класе народне воиске

ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА

од 20 г.

који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини]

код Новог Пазара

са Турцима борећи се

а спомену га г. Димитрије брат его

нежалећи труда.^[2]

Споменик Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Погледајте србски роде

и реците Бог да прости

МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА

из Горачића

војника II класе

народне војске

драгачевског батаљона 3 чете

кои часно и поштено поживи 39 год.

а на Тисовици 12 августа 1876 год.

за отечество и слободу

храбро борећи се од Турака погибе (...)^[2]

Споменик Глишу Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи)

[Оваи билег]

показуе краброг Србина

ГЛИША ГЛАВОЊУ

из Горачића

бившег воиника II класе

драгачевског батаљона [III чете]

кои поживи 40 год.

а на Јавору 16 августа 1876 г.

за отечество (... ) бранећи [се]

од Турака погибе.

Бог да му душу прости.

Оваи му знак подиже

његов син Петроније.^[2]

Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље)

Ој војници и путници

погледајте с пута роде

и читајте подпис овде

што ћеш стати и читати

не пожали труда свога

но споменте брата свога

и реците бог да прости брат

МИЛАНА РУЖИЧИЋА

житеља горачког

и војника II класе народне војске

Трнавског баталијона

поживи 40 г.

а 18-ог августа у 1876 г.

погибе на Пазару

бранећи себе и славу отечества

од турске силе (...)^[2]

Споменик Ники Јоровићу (†1978) (Горачићи – Јаковљевића гробље)^[а]

Бог да (...) душу прости

НИКУ ЈОРОВИЋА

ко[ји] је у своје старости 50 г.

учествовао у турском рату

а погибе 14 авг[уста] у 1876 г.

на Јавору.^[2]

Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овај знак

показуе краброг Србина

ЈАНКА ДАВИДОВИЋА

из Горачића

ковача и воиника II класе

Народне војске

кои поживи 40.

а погибе на Погледи

27-ог августа 1876 го[дине].

Бог да му душу прости.

Оваи билег споменуше му

Аксентије и Миливоје синови.^[2]

Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показује

ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА

из Горачића

војника I класе народње војске,

трнавског баталиона

кои поживи 28 год.

а на Шиљеговцу

6 октомбра 1876 г.

за отечество

бранећисе од турака погибе

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)

О мили србски роде

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

оваи тужни биљег

кои показуе тијело

ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА

из Горачића

бив[ши] воиник I класе

драгачевског батаљона

кои е у (...) години живота

погинуо 1876. године.

Овај спомен подигоше му

синови његови Ранисав Велисав

и супруга Љубица.

а писа Глишо Дмитрић

из Котраже.^[2]

Споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)

МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ

Горачићи

пож. 35 г.

погибе на Јавору

турског рата 1876 г.

(...)

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе

ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА

из Горачића

воиника I класе народне војске

кои поживи 26 г.

кои е на Куршумлији

26 де[цембра] у 1877 г.

борећисе против Турака погинуо.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овај биљег показуе тијело

МАТИЈА ЗИМОЊА

из Горачића

бивш. војник II класе

Драгачевског баталиона

кои е у 38-ој год. живота свог

храбро борећи се у рату против Турака

за славу и слободу народа српскога

погинуо у битци на Соколовици

јануара 1878. год. (...)^[2]

Споменик Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље)

Приђите ближе моја драга браћо

прочитајте спомен мој

мили отац и мати

ево мој спомен вође

али није моје тело вође

већ сам га оставијо на положају

на бојној линији

борећи се са Турцима

душманима нашим

кои су и данас

а ја борећи се

за веру и нашу слободу

мој сам живот и тело оставијо нође

МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ

у 19 година свог живота

жртвовак [се] за веру и краља

1 јануара 1878 године.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)

О мили србски роде

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

оваи тужни биљег

кои показуе тјело поч.

ЈОВАНА ГЛАВОЊУ

из Горачића

бивши воиник и десет[ник]

I класе Трнавског баталиона

кои у 37 год. живота свога

крабро борећи се против Турака

за славу и слободу народа србског

под владом књаза Милана М. Обреновића

погинуо у битци на Самокову

25 децембра 1878. г.

Бог да му душу прости.

Писо Глишо Дмитрић

из Котраже.^[2]

Умрли од ратних напора

Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)^[б]

Обде почива:

раб + божи:

ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ

водник I : класе народне : воиске:

коие верно: и усрдно 4 : године

книјаза и отечество: служио:

поживи 31: г.

умре: 5: дец. у 1877: г.

Оваи знак +

подигоше му

сретан иован и коста

поштована браћа и милое

едини син: Его

у 1878.^[2]

Споменик Николи Обрадовићу (†1878) (Добраче)

Спомен овај

показује краброг војника

и витеза србског

НИКОЛУ ОБРАДОВИЋА

бив. командира II класе

баталиона ариљског

кои се јуначки борио

и одупро сили турској

за отечество срб. у 1876. г.

при кнезу Милану Обреновићу.

Он је служио у стоећој војсци 4 г.

а поживи свега 38 г.

Умрие 13г априла 1878. г.

у Добрачама.^[1]

Крајпуташ Танасију Плазини (†1876) (Губеревци)

Овај споменик показује

ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ

из Губереваца

Бившег воиника народне воиске

кои поживи 21 Г.

А погибе на Ступскои чесми

20 Јулија 1876 год.

Оваи споменик подигоше му

браћа Здравко и Светозар.^[2]

Крајпуташ Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци)

Приђи ближе мили србски роде

куда иташ, постои мало овде

да разумеш спомен оваи

кои показуе воиника

1-ог Батаљона 4-те чете

НЕНАДА

сина Илие Плазине

из Губереваца

коие за владе књаза Милана Обреновића IV

12 августа 1876 г. у рату погинуо.

И бог да му душу прости.

Оваи спомен подигоше му

братучед Димитрије

и супруга Станика.^[2]

Кенотаф Ракети Ракићевићу (†1876) (Губеревци – Ракићевића гробље)

Оваи знак показује краброг Србина

РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА

из Губереваца

бившег воиника I класе народње воиске

I батаљона I чете

кои часно поживи 30 год.

а на Шиљеговцу у селу Здравињу

30 септембра 1876 год.

за отечество борећи се

од Турака погибе.

Бог да му душу прости.

Оваи му спомен подиже

његова жена Разуменка са синовима.^[2]

Споменик Максиму Стјепановићу (†1898) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА

ковача и житеља Горачког

бив[ши] каплар у војсци ратног времена

кои поживи 46 г.

а престави се 19 марта 1898 год.

Бог да му душу прости.

Овај му знак подиже

верна супруга Роса

15 јуна 1898 год.^[2]

Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазинића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ

из Губереваца

војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.

Кои частно поживи 53 г.

А престависе 7 јануара 1901. год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше

његови синови Радојко и Мијат.^[2]

Споменик Јанићију Радосављевићу (†1923) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)

Овде почива тело пок.

ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА

из Горачића

који као часан и поштован грађанин

ратник старог турског рата 1876 и 1877 Г.

Поживи свог живота 92 г.

и умро 1923 год. 3 јуна.

Бог да му душу прости.

Овај споменик подиже

сна Катарина

и његов благодарни унук Рајко.^[2]

Споменик Тодору Ракићевићу (†1923) (Губеревци – Ракићевића гробље)

Овде почива ратник

ТОДОР РАКИЋЕВИЋ

из Губереваца

био у рату турском

за владе књаза Милана Обреновића IV

у 1875-1877 Г.^[в]

Рођен 1840

умро 9 децембра 1923 г.

Спомен подиже Миљко.^[2]

Споменик Авраму Ћендићу (†1933) (Губеревци – Ћендића гробље)

У овом мрачном гробу

вечни сан борави

АВРАМ ЋЕНДИЋ

из Губереваца

дугогодишњи кмет

и председник општине Горачке

и ратовао је с Турцима 1876-7-8 Г.

Одликован сребрним орденом

и унапређен у чин мајора.

Поживи у грађанству

као добар домаћин 84 г.

Умре 24 новембра 1933 г.

Бог да му душу прости (...)^[2]

Споменик Стевану Јоровићу (†1898) (Живица - Бранкино брдо)

У овом Мрачном Гробу

почивају земни остатци

СТЕВАНА ЈОРОВИЋА

уваженог грађанина

и бившег кмета овог села Живице

кои часно поживи 56 г.

а умре 13 новембра 1898 г.

Бог да му душу прости.

Стеван је био Отличан

и у Војсци каплар

ратног времена :

у : 1876 и 7. и 8. г.

Овај му знак Подиже

његов син Мијаило

и унуци Мијат Милић и Адам.

Споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овде : почива : раб божи

ГАВРИЛО ЗИМОЊА :

жител горачки

бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г.

кои часно поживи 55 г.

а умро је 6 октомбра 1882 г.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Миљку Петровићу (†1890) (Горачићи – Седларевића гробље)

Овде тико почива

раб божи

МИЉКО ПЕТРОВИЋ

житељ горачки

бивши војник у два рата

који часно поживи 46 год.

а престави се 15 јануара 1890 г.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Савку Ружићићу (†1892) (Горачићи – Ружичића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

блаженоупокоени

САВКО РУЖИЧИЋ

из Горачића

бивши војник у српско турском рату

који поживи чесно 60 год.

а престави се 18 новембра 1892 год.

Бог да му душу прости.

Овај му знак подигоше

његови благодарни синови

Радосав и Живко

своме оцу за знак гроба

док је српског рода.^[2]

Споменик Илији Поповићу (†1897) (Горачићи – Сјеничића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

дична Срба

ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА

поштовани грађанин

и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год.

из овог села Горачића

поживе 55 год.

а престави се 3 априла 1897 год.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковића гробље)

Ево гроба неизбежна двора

ђе с одмара тело од умора

дична Срба

ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА

поштованог грађанина из Горачића

бивши војник

у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године.

Поживи 58 год.

а престави се 1 новембра 1903 год.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подиже

његова супруга Цмиљана

и син Радоица.^[2]

Споменик Стевану Седларевићу (†1907) (Горачићи – Седларевића гробље)

Ево гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дична Срба

СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник

у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 57 год.

а умро 1 маја 1907 год.

Бог да му душу прости (...)^[2]

Споменик Кости Стевановићу (†1908) (Споменик – Черговиште)

Овде почивају

земљни остатци

КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА

из Горачића

старог ратоборца

кои часно поживи 67 год.

а престави се 13 јуна 1908 год.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подигоше

његов поштовани син : Милан

и унуци Миљко и Милинко.^[2]

Споменик Саву Кнежевићу (†1909) (Горачићи – Кнежевића гробље)

У овом мрачном гробу почивају

земни остатци

САВЕ КНЕЖЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник сталног кадра

у време рата турског

борац 1877 и 8 год.

кои часно поживи 59 год.

а престави се 26 септембра 1909 год.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подиже

његова верна супруга Љубица

син Павле и кћер Пауна.^[2]

Споменик Алекси Стевановићу (†1909) (Горачићи – Черговиште)

Приђи ближе

ој Србине мили роде

умољено постој мало овде

и реците Бог да прости

дична Србина

АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА

поштованог грађанина

и житеља овог села Грачића

бивши војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 65 год.

а престави се у вечност

16 децембра 1909 године.

Овај му надгробни споменик

подиже његов благодарни син

Симеун Стевановић.^[2]

Споменик Вућићу Стевановићу (†1912) (Горачићи – Породично имање)

У овом мрачном гробу :

почивају земни остатци

дична срба

ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бившег ратоборца

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 85 год.

а престави се у вечност

12 јануара 1912 год:

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912) (Горачићи)

У овом мрачном гробу

почивају кости

ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА

житеља овог села Горачића

који поживи часно 59 год.

А престави се 8-12-1912 год.

Ратовао је 1876 и 7 и 8 год.

Старешина водник Трнавског батаљона

I класе и одликоват у рату.

Овај знак подигоше му

његови синови Богић и Милан

Кнежевићи.^[2]

Споменик Чедомиру Станковићу (†1915) (Горачићи – Ружичића гробље)

СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР

1843-1915

бивши кмет

и учесник у турским ратовима.^[2]

Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковића гробље)

Овде је сарањен

МИЛАН РАКОВИЋ

из Горачића

поживи 75 г.

у време свог живота бијо је првак

кметовао је више пута

и као ратник одликоват је

ратном медаљом 1878 г.

за врлине своје одликоват је

краљевским орденом

Таковског крста 5 реда 1893 г.

Умро је 11 септембра 1916 г.

Споменик подиже

син Веселин Раковић

и остала родбина.^[2]

Споменик Радивоју Васиљевићу (†1923) (Горачићи – Петковића гробље)

Ево Гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дична Срба

РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

кои часно поживи 77 год.

а престави се у вечност

3 фебруара 1923 год.

кои ратова са Турцима

1876 и 7 и 8 год.

Бог да му душу прости. (...)^[2]

Споменик Панти Главоњи (†1923) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Приђи ближе српски роде

те прочитај овај тужни спомен овде

дична Срба

ПАНТА ГЛАВОЊИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

кои часно поживи 70 год.

а престави сеу вечност

4 септембра 1923 год.

и бивши војник Трнавског баталиона

кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. (...)^[2]

Споменик Милораду Царевићу (†1923) (Горачићи – Сјеничића гробље)

Пред овим спомеником

лежи и одмара се

МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ

из Горачића

који поживи 69 год.

а престави се у вечност

21 новембра 1923 год.

у турском рату 1876 г ратово рањен

и одликован за храброст.

Године 1885 ратово са Бугарима.

У општини је био члан суда

у истој уважавао прву реч

био је вредан и поштован домаћин.

Спомен подигоше синови

Микаило Тикомир Јовица Миленко

и унуци Радомир и Момчило.^[2]

Споменик Јеротију Стевановићу (†1927) (Горачићи – Черговиште гробље)

Ево гроба неизбежна двора

где се одмара тело од умора

ЈЕРОТИЈА СТЕВАНОВИЋА

из Горачића

који часно поживи 80. год.

а ратово са Турцима 1876 и 7 и 8 год.

а умро 18 вебруара 1927 год.

Бог да му душу про[сти].

Овај спомен подиже

његов зет Радомир и ћерка Ката

Милићевићи.^[2]

Споменик Раденку Јоровићу (†1938) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде лежи тело

РАДЕНКА М. ЈОРОВИЋА

поштена грађанина

и бившег општинског часника

из Горачића

који пож[иви] 80 год.

а умре 28 де[цембра] 1938 г.

Бог да му душу прости

њему и његовог оца

НИКУ ЈОРОВИЋА

ко[ји] је у своје старости 50 г.

учествовао у турском рату

а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.

на Јавору.^[2]

Споменик Лексу Драгићевићу († ?) (Шуме)

Овде почива

ЛЕКСО ДРАГИЋЕВИЋ

из Шума

бив. Заставник

баталиона моравичког

1. класе који је 3 године

код књаза Милана Обреновића IV

као катан-перјаник верно служио

а 1876, 1877. и 1878. г.

у рату с Турцима

за храброст одликован био.^[1]

Напомене

^ Уписан на споменик свог сина.
^ Преминуо од ратних напора.
^ Грешка: треба да стоји 1876.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Ибарска војска.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае ^аж ^аз ^аи ^ај ^ак Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Вековања.

Литература

Маринковић, М. Радован (1968). „Клесар Млађен Раковић”. Градац : часопис за књижевност, уметност и друштвена питања (бр. 8).
Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
Марковић, Љубомир М. (1996). Јаворски рат 1876. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-005-8.
Марковић, Љубомир М. (1996). Јунаци са Јавора : Мајор Илић, Петар Борисављевић, Јеврем Вукосављевић. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-006-6.
Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-82877-29-5.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

Спољашње везе

Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

Властељице

Споменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)

Приђи ближе мили Српски Роде те прочитај спомен овај ја одок с овог света млад МИЛАН син василија Марковића из Властељица који у 25. год живота свога разболек се у Јавору, одок кући па се преставих 12ог Августа 1876. г. Код куће оста ми мајка тужна кукајући и жалосни отац уздисајући. Збогом Отац збогом Мати немојте се ви бринути ја ћу молити Вишњег Творца да утјеши тебе Оца да поживи вамилију. Фала Вама мили родитељи који сте ме чесног учинили. Куда год сам по свету одио свуда сам увек поштен био. Вала тебе Мајко мила ти си мене одранила и у војску одпремила.^[1]

Горачићи

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе краброг србина ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА воиника II класе коие на пазару 24-г иуна у 1876 г. бранећисе од турака погинуо. Бог даму душу прости. Оваи билег удариму ружица супруга радомир едини син его у 1880. г.^[1]

Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показује ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Горачића војник I класе народње војске, трнавског Баталиона кои поживи 28 год. а на шиљеговцу 6 октомбра 1876 Г. за отачество бранећисе од турака погибе. Бог да му душу прости.^[1]

Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овај знак показује краброг Србина ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића ковача и војника II класе Народне војске кои поживи 40 г. а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го. Бог да му душу прости Оваи билег споменуше му Аксентије и Миливоје синови.^[1]

Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичићи)

Ој војници и путници погледајте с пута роде и читајте подпис овде што ћеш стати и читати не пожали труда свога но споменте брата свога и реците бог да прости брат МИЛАНА РУЖИЧИЋА житеља горачког и војника II класе народње војске Трнавског баталијона поживи 40 г. а (...) августа у 1876 г. погибе на Пазар бранећи себе и славу отечества од турске силе (...)

Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоње)

Овај биљег показуе тијело МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића бивш. војник II класе Драгачевског баталијона коије у 38-ој год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битци на Соколовици јануара 1878. год. (...)^[1]

Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњићи)

О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати овај тужни биљег који показује тјело поч. ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића бивши војник и десет. I класе трнавског баталиона кои је у 37 год. живота свог храбро борећисе против Турака за славу и слободу народа српског под владом књаза Милана М. Обреновића погинуо у битци на Самокову 25 децембра 1878 Г. Бог да му душу прости Писа Глишо дмитрић из котраже.^[1]

Горња Краварица

Споменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878) (Лапидаријум у Гучи)

Овај спомен показује лице са севера краброг војника МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ села Краварице који 36. г. А погинуо 28. августа 1876. Г код Шиљеговца борећи се са Турцима Овај споменик подиже му син Милосав и синовац Милутин. Оваи спомен показује од иуга лице краброг војника МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ из Краварице поживио 34 год. а умре 16 августа 1878. Оваи спомен подиже му супруга Милосава и син Милутин.^[1]

Горњи Дубац

Споменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона-Ћерана)

О путниче постој мало не жали труда свог што ћеш стати и прочитати овај биљег који показује тјело почив МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца који је крабро борећи се са турцима у битци на Самокову рањен (...) па умре код своје куће 9. марта 1878.Г. Он је служио у стајаћој војсци I баталиону 1 годину и по па (...) Писо Мијаило Поповић из Свештице.^[1]

Граб

Споменик Алекси Мрдаковићу (†1876) (Граб – крај школе)

Овое спомен АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ из Рогаче I класе десетару драгачевског баталиона коие крабро борећисе против Турака за славу и слободу србског народа 22. августа 1876. Г на Чемерници погинуо у 31. години свог живота. Бог даму душу прости Оваи му спомен подиже стараоц Вељко Јелуша и насљедница Наталија.^[1]

Споменик Ранку Илићу (†1876) (Граб – Илићи)

Напред код овог споменика постоји тело господина РАНКА ИЛИЋА из села Граба. Поживио 30 г. на Брњици у рату с Турцима ранисе 6. августа 1876 год. и од рана 9. марта 1877 год. умро. Његова светлост Књаз српски Милан Обреновић III за храброст јуначку даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г. Сребрном Колајном Н. 17456. Споменик подиже отац Милан Илић.^[1]

Губеревци

Споменик Танасију Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)

Овај споменик показује ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца Бившег воиника народне воиске кои поживи 21. г. А погибе на Ступској чесми 20 Јулија 1876. год. Оваи споменик подигоше му браћа Здравко и Светозар.^[1]

Споменик Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)

Приђи ближе мили србски роде, а куда иташ постоји мало овде да разумеш; спомен, оваи кои показује војника I-вог Баталиона 4-те, чете НЕНАДА сина Илие Плазине из губереваца коие за владе књаза Милана Обреновића V-ог 12 августа 1876 г. у рату погинуо. И бог да му душу прости Оваи спомен подигоше му братучед Димитрије и супруга Станика.^[1]

Гуча

Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876) (Гуча – код цркве)

Овај биљег Показује тјело почившег МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче бившег војника Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона коије у 24. год. живота свог јуначки борећисе против турака за славу и слободу срба погинуо у борби на погледима под Јавором 23-г јула 1876 г. и бог даму душу прости Оваи спомен подигошему браћа милош раденко и јеврем.^[1]

Споменик Пауну Марковићу (†1878) (Лапидаријум у Гучи)

Оваи биљег показује тјело покојног Срба ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче бившег воиника I класе II-ге чете Драгачевског баталиона које у 25 Год. живота свог крабро борећисе у рату против турака за славу и слободу народа србског погинуо у битци на самокову 22 јануара 1878 Г. Он је сарањен (...)^[1]

Гуча (село)

Споменик Стевану Драмлићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)

Овде почива раб СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче Поживи 30. Г. а бивши воиник II класе коије борећисе са турцима и од турске пушке рањен у десну руку 18. августа 1876. Год а умро 20 тог септембра И Бог да му душу прости Овај биљег подиже његова ожалошћена мајка Марица и син његов Михаило.^[1]

Споменик Милићу Анђелићу (†1878) (Гуча – Анђелићи)

Овај биљег показује тјело покој МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче бившег војника друге класе друге чете драгачевског баталиона коие у 48 год живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битки на Соколовици код Пазара 1. јануара у 1878 години и Бог даму душу прости Овај знак братске љубави подижему његов брат ЛАЗАР и синовац ранисав Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице а изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже.^[1]

Доња Краварица

Споменик Милоју Василићу (†1876) (Доња Краварица – Милекићи)

Овај билег показује од истока краброг воини[ка] МИЛОЈА ВАСИЛИЋА Главног домаћина села доње краварице кои поживи 35 Г. а јуначки погинуо на мегдану код јавора борећи се са Турцима 26 август. у 1876. Г. Писа и реза филип павловић из табановића.^[1]

Споменик Илији Јасиковићу (†1876) (Крај пута Доња Краварица-Вирово)

Овај споменик, показује, име, нашег, доброг, брата, упокојеног ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА рођен, 1841 го од оца Милана и мајке Станике Јасиковића, из Д. Краварице бив Поручник, Артиљериски у Београду а 1876 го у српском турском рату, за Славу и Слободу, своје браће срба Погибе, од Турског, топа код вели; Извора, округ Зајечарски, и сарањен а жалос у цвету живота свог. Бог да му душу опрости. Овај споменик сподигоше му брат и синовац Миленко, Љубо и Микаило Јасиковић.^[1]

Котража

Споменик Кости Милетићу (†1876) (Котража – Прљуша)

Овај споменик показује тјело поч. КОСТЕ МИЛЕТИЋА из овог села Котраже, бившег војника друге класе треће Чете Баталиона драгачевског коије у 47. год живота свог храбро борећи се против турака за слободу Србије по владањем Књаза Милана IV Обреновића погинуо на Битци Стенику 14. окто = 1876. Г. Бог да му душу прости Овај спомен подигошему његова супруга ЈАКОВА и посинак вељко јанковић.^[1]

Милатовићи

Споменик Милану Сатарићу (†1878?) (Милатовићи – крај пута)

Пошто не знам ђе је гроб моме оцу зато му овде спомен ударам и молим да га сваки прочита МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића кои часно и поштено поживи 41 Г. и учествова у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г. Бог да му душу прости Спомен му удари син василије Сатарић из Губереваца и унуци Петар Милорад и Милисав.^[1]

Рогача

Споменик Кости Костатиновићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Овај биљег показује тјело покојног КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче бивши воиник II класе Трнавског баталијона кои у 36 години свога живота јуначки борећи се против турака за славу и слободу Срба у борби на Соколовици код Пазара погинуо (...) јулија 1876 г (...)^[1]

Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Овај споменик показује почившег НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче бив. воиник I-ве кла[се] десетар Трнавског баталијона које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра у 1876 г. И бог да му душу прости.^[1]

Ртари

Споменик Алекси Радосављевићу (†1877) (Ртари) Србине мили мој роде ти застани мало овде, очекај те овај споменик прочитај. Он показује дичног Србина Алексу Радосављевића из овог села Ртара краброга војника прве класе четврте чете трнавскога баталиона поживи 29 година а погибе на Самокову 1877. г. када је књаз Милан Обреновић ратовао са Турцима.^[2]

Рти

Споменик Драгићу Чикиризу (†1877) (Гуча – код цркве)

Овое споменик ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију бившег Храброг воиника I-ве класе III чете баталиона драгачевског којие у 21 год. живота у најлепшем цвету младости своие јуначки борећисе против турака за славу и слободу Срба погинуо у рату (...) 12 Септембра 1877 год. Бог даму душу прости.^[1]

Тијање

Споменик Савку Милованковићу (†1876) (Крај пута Тијање – Зеоке)

Овај споменик показује име краброг воиника I-ве чете Драгачевског батаљона САВКА МИЛОВАНКОВИЋА из Тијања кои погибе на Сувом рту 17. јула 1876 год. борећи се с Турцима за веру и отачаство српско Споменик подиже синовац његов Мића Милованковић из Тијања. Писа Ђорђе В. Митровић.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Ибарска војска.

Литература

Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

........................................

Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

Вирово

Споменик Борисаву Недељковићу (†1876) (Вирово – Недељковићи)

Знак овај показује краброг воиника I класе Баталиона БОРИСАВА син Милована Недељковића који се јуначки боријо са Турцима за отечество одупирући се сили Турској погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара у 24 г. живота свог по смрти остави сина Петра и супругу Радојку . Бог да га прости. Спомен п[одиже] Јован очув, Алексије брат и Петар син му.^[1]

Миросаљци

Споменик Милошу Милојевићу (†1877) (Миросаљци – Горње гробље)

Знак Оваи показује краброг воиника I класе МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА коисе јуначки са турцима борио за отечество При Кнезу Милану Обреновићу Поживи 24. Г. а погибе. од турске пушке на Самокову 5. јануара 1877. Г. И овде тиело донешено и сарањено поред оца Петра Мил.^[1]

Трешњевица

Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Ој путниче чекни мало, не пожали труда свога што ћеш стати и читати биљег овај, реци бог да прости душу СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице храброг војника друге класе Баталијона Драгачевског кои је у 42. г. од живота свога јуначки борећи се противу турака у рату под књазом Миланом IV Обреновићем бранећи славу и слободу своје браће срба не одступајући испред турске силе пред војском Србском погинуо на шиљбоку на Борју 24. јуна 1876. г. Овај знак подиже му супруга Савка и синови Крста и Драгутин са браћом.^[1]

Споменик Божу Раковићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Овај знак показује вјечну успомену поч. БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице бив. војника друге класе баталијона драгачевског којије у 24 Години Младости своје борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г. Бог да му душу прости Споменик овај из велике жалости подигоше своме једином сину Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија с коим да се место сина теше.^[1]

Споменик Миловану Ненадићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Оваи Биљег Показује Пред Собом Сарањено Тело Почившег МИЛОВАНА НЕНАДИЋА из Трешњевице Краброг Воиника Прве Класе Баталијона Драгачевског Кои Поживи 24. г. умре 6. Деценбра 1876. г. Смрт му била од Ране добивене у Рату на Боином Пољу. Оваи спомен подигошему Браћа његова.^[1]

Церова

Споменик Милутину Цветићу (†1876) (Церова – Доње гробље)

Нека му буде ова реч Бог да му душу прости Спомен оваи показује краброг доброг воиника МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове кои живи 31. г. Бив. Кмет и после се јуначки борио са Турцима. А рањен 21. Јула 1876. г. Оваи спомен подиже из превелике туге и жалости супруга Обренија која са мужем поживела 12 година и брат му Живан.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.

Литература

Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

.............................................

Борци с територије Општине Ивањице пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.^[1]

Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.^[1] Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.^[1]

Лиса

Споменик Ранку Боровићу (†1878) (Лиса – Вратоње)

Овај биљег показује тело почив РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе којие у 21-ој год Живота свог храбро борећисе у рату погинуо на соколовини од турака 1 Јануара 1878. г. Бог даму душу прости Свом једином незаборављеном сину знак овај подигоше ожалошћени родитељи Спасое и Стојка.^[2]^[3]

Споменик Добросаву В. Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)

Биљег овај показује Овди Сарањено Тјело почивш. ДОБРОСАВА, В МИЛИЋЕВИЋА из овог Села Лисе. Бив Храброг војника I кл Баталијона Драгачевског кои је у 30 год. Својој Борећи се против Турака у рату на Радешкову вису рањен 17 септембра 1876 г. Он је у 9 болница лечен па би узалуд. Фамилија његова и извесно мислећи да је погинуо дали су му за живота три подушне Даће. Позније нађен је у болници Крагујевачкој и трудбом своје браће и породице донешен је кући својој гди је после 7 година живијо а љуту рану и олово у себи носио и од исте умро 26. априла 1883. Г. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше му брат раде и Малолетни синчић Радомир.^[2]

Луке

Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке – Лазовићи)

Споменик ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ из Села Лука бив храброг војника прве класе баталијона Драгачевскоg Који је у 32 год. живота свог за отаџбину славу и слободу Браће своје Срба борећи се против турака погинуо у битци на Шиљеговцу округ Алексиначки 15. Сеп. 1876. г. Овај знак подижему ожалошћена мати Пауна Написо Мијаило Поповић из Свештице под управљањем стараоца Его Андрије Коџопеље.^[2]

Споменик Луки Лазовићу (†1876) (Лазовића брдо – крај пута)

То ест человек. Оваи знак показуе име ЛУКА ЛАЗОВИЋ бившег воиника II чете I класе драгачевск. Баталиона кои поживи 22. г а погибе на шиљеговцима октобр. 1876-г борећи се с турцима за веру и отечество Србско (...) Оваи спомен подижему брат јовица и мајка неранџа.^[2]

Споменик Петру Зучковићу (†1878) (Ивањица – крај Ветеринарске станице)

Овај спомен показује тјело ПЕТРА ЗУЧКОВИЋА из села Лука бив. храброг војника друге класе баталиона Драгачевског који је у 40-тој год. Живота погинуо за славу и слободу Срба. Јуначки борећи се противу Турака погинуо у рату на Соколовици 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Знак овај подигоше му брат Сретен и синови Коста, Богосав и Милован. Писао Ми[јаило] Поповић из Свјештице.^[2]

Осоница

Споменик Аћиму Милутиновићу (†1878) (Ивањица – крај Ветеринарске станице)

Овај биљег показује вјечну успомену почивш. АЋИМА МИЛУТИНОВИЋА из села Осонице, бившег храброг војника друге кл. Баталиона Драгачевског коњ. У 45. годин. живота свог јуначки борећи се против Турака за славу и слободу своје браће Срба, погинуо у битки код Пазара 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше синови Владимир и Никола са млађом браћом.^[2]

Референце

^ ^а ^б ^в Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир.

Литература

Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир.
Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх

Радосав Чикириз (1823−1864) био је клесар из села Рти. Родоначелник и најзначајнији представник Драгачевске школе каменореза.

Утицај

Савременици

Следбеници

Живот

Рођен је у селу Рти око 1823. године.

^[1]

^[2]

^[3]

^[4]

^[5]

^[6]

Дело

Узори

Простор деловања

Чикиризови радови срећу се на веома пространом подручју, што је доказ да је, као добар каменорезац, био надалеко тражен. Опслуживао је наручиоце од Рудника до Златара и од Жиче до близу Раче. Клесарио је по Драгачеву, рудничком Поморављу и Старом Влаху. Радио у девет срезова: драгачевском, моравичком, ариљском, златиборском, пожешком, трнавском, жичком, љубићком и таковском.

Има га у субоворском Озрему, моравском Мојсињу, голијској Придворици, златиборским Кремнима. Приспевао је и преко границе, у иностранство - у Нову Варош, која је, у његово доба, била у Отоманском царству. Тамо је изрезао и исписао крстате мраморе Алекси Кујунџићу, оцу ивањичког екмеџије Вујице (1848), и чувеном марвенокупцу Ђорђу Хаџисимићу, иначе Цуци, који је трговао са Дубровником (1862).

Источници

правио источнике (чесме) поред рабаџијско-кириџијских путева. Поред сваког - корито за напој уморних коња и волова.

Кремна, код Мољковића хана - путницима између Вишеграда и Ужица пожелео је питку воду а улагачу новца и мајстору благослов: „Пиј, брате, и реци фала! Награди, Боже, онога којије ово плаплио и својом руком радио!”

Остали су у планини, крај главних караванских постаја. Једаи на Катићима под Мучњом, други у Лиси, на Вијенцу, трећи - у Ртарима, при врху Јелице.

Чесма на конаку кнеза Милоша у Горњој Добрињи.

Надвратници, плоче

портали, фризови, надвратници и зидне плоче на црквама, манастирима и конацима који су у његово време подизани, поправљани и обнављани.

Вујан: Сеј конак согради се при владенију србског књаза Александра Карађорђевића... (1853)

Јежевица: на надвратнику је штитолики грб кнежевине Србије, обгрљен двема лиснатим гранчицама и „оглављен” разведеном круном. Десно од грба је шестокрили анђеосерафим, а лево - сплет слободно обликованих ловорових листова. Испод анђела је рука која држи стилизован крст.

Надгробни споменици

Форма

Материјал

израђивао споменике, источнике, надвратнике.

надгробна обележја у облику учетврћеног стуба тесаника, без капе, на чијим је боковима укопавао издужена правоугаона поља за уписивање покојничких животописа

Осим ових стубова од драгачевског пешчара, исписао је и доста пљоснатих крсташа од студеничког мермера

четрдесетак масивних крстова од тврђег кабларског песковика или од буковичког црвенкастог љутика.

надгробне плоче - највише по црквеним и манастирским портама. Од световних људи оне су само ознаке гробног места понеког сточарског трговца, виђенјег кмета, председатеља примиритељног суда, посланика Светоандрејске скупштине.

Мотиви

Људске фигуре

Орнаменти

Узори

Полихромија

Голубови

Језик

Рукопис

Слова

Примери

Епитафи

Дозиви

Песничке слике

Примери

Списак дела

Споменике са „капом” клесао је од живичког пешчара. Тек по неки је са придодатом надгробном плочом.^[3]

Ликове покојника резао је

Фигуре су изведене је у плитком рељефу, са нешто пластичније моделованим главама. Сви остали детаљи изведени су линеарно и плошно, само описани урезаном линијом.^[3] Одевени су у старинску ношњу: извезене антерије, фермене, фесове са кићанкама итд. Понекад су видљиви и упливи градске ношње, чиме је означавао помодарство млађих сељака.

Знатно ређе клесао је женске ликове које је одевао у китњасту ношњу: наборане сукње, либада и јелеке.^[3]

Полихромија

Првобитна полихромија још увек је присутна у траговима. Поједини споменици скорије су од стране потомака фарбани у плаво.

Научен писму на предвуковској азбуци, црквеном ћирилицом. Слова су му натпросечне лепоте, правилна и лако читљива.

^[3] Примењивао је чудну интерпункцију: реч је веома често одвајао запетама, а понекад ју је стављао иза сваке речи. Раздвајање речи на слогове ради пеношења у нови ред означавао знаком једнакости. Ради лакшег читања, можда и ради повећања ликовне привлачности, речи је наизменично бојио.^[3]

Потписи

Потписивао се двојако. Уколико је сам израђивао камене таслаке, то је посебно наглашавао са:

реза и писа Радосав Чикириз из Драгачева иначе села Ртију

Овај камен градио и написао Радосав Чикириз из села Ртију

На споменицима које је су израдили други каменоресци, а он само украшавао клесаријама, најчешће потписивао са:

Написа Радосав Чикириз от села Ртију

Писа Радосав Чикиризовић

Писатељ био Радосав Чикириз Драгачевац

Подписа га каменорезац Радосав Чикриз из села Ртију.

Галерија

Епитафи

Натписе најчешће је почињао дозивима:

О љубезни српски роде,

умољено стани мало овде,

да разумеш кога ова ладна плоча крије!

Радосав Чикириз је састављао „стихове у духу опела и у духу гусала” говорећи о пролазности и трошности човековог земног живота:

Не диви се, читатељу, гробу моем,

тако буде и у животу твоем.

Овде моје кости почивајут

и судбину Божију ожидајут.

Која коса покосила мене,

’оће, знај, и тебе,

само време у кое ће нико не зна,

памтити зато: имај срце чисто.

Ништа вечно на овоме свету:

што је било, то је сад престало,

што је сада, престаће ма када.

^[а] Споменик Стефану Затеги (†1844) (Лиса – Гробљиште)

Овде почива раб божи

СТЕФАН ЗАТЕГА

главни срб от села Лиса

бивши кмет 8 Г.

поживијо 42 Г :

умре од 30 г ноембра 1844 :

писа радосав Чикириз из Ртију

Споменик Маринку Илићу (†1846) (Граб – Илићи)

Овде почива

раб Божи

МАРИНКО

син мијаила илића

Ж: села Граба

поживи 27. г:

и престависе

26. Марта 1846. Г:

написа Радосав чикириз из села ртију

Споменик Петру Обрадовићу Плазини (†1846) (Губеревци – Плазине)

1846

овде почива

ПЕТАР ОБРАДОВИЋ ПЛАЗИНА

поживе 42 Г.

и умре 13 маија

и ови плац земље свое

приложи под гробле

за вечити спомен

и први гроб ови овде

писа радосав Чикириз из села ртију

Споменик Јовану Крсмановићу (†1848) (Рти – Ђекићи)

Овде почива Раб Божи

ИОВАН КРСМАНОВИЋ иначе Чикириз

Жител Ртијански

коие у време рата крабри воиник био

и на битке вредно полазио

јуначки се борио с турцима

за србску славу и слободу

1806. г от скоплака сулеман пашине воиске

на Радалеву рана допануо

за веру и отечество против безакони тирана

и крвљу своиом трипут покропио за

крст частни и за Христов: закон:

поживи: 74 г.

умре 21 октомбра 1848

Оваи билег воздвигошему

синови Вукосав Милош и Микаил

а спомоћу своег стрица Илие

а писаому и градио Ученик Радосав синовац его

а Петар ковач братучед его

сечива градио за ови камен

Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)

1849

овде почива

ЈАКОВ

син Мијаила Новичића

из Села Граба

поживе... Г;

и Погибе за правду

Жертвујући Пред кућом,

своиом

од злобива коншије

Павла Илића

а и Прегдашњи

крвопилаца Србски

Споменик Крсману Сретеновићу (†1850) (Рти – Чикиризи)

Овде почива раб божи

КРСМАН

ђак он е син био единац

Јанка сретеновића чикириза

и матере Пауне.

и у 13-ои години своиој Младости

на превелику тугу и жалос.

роду своему уморен срдоболом

1. септембра 1850 лета

Бог даму удари раиско населе

(...)

Споменик Миловану Раковићу (†1850) (Трешњевица – Поље)

Овде почива раб божии

МИЛОВАН РАКОВИЋ

Жител С: Црешњевице

Поживе 50. Год.

и Бист главни Кмет примиритељног. Суда

и коиои подобиу 12 ст Г.: Судио

и при свакои Чести Умро Сеп: 21-ог 1850 Г:

МИЛОВАНЕ

Бог да ти Душу Опрости

и лакати Матера Земља која те покрива:

Ово камене дао градити твои Син Живота Р:

А писа и реза Радосав Чикириз из Села Ртију.

1850. Г:

Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Поље)

Овде почива раб божи

ВАСИЛИЕ КОМАДИНА

бивши Преседател

Примирителног Суда

обштине Лишке

Поживи 55 Год:

умре 12 Фервуара 1851. Г:

оваи Билег Воздвигошему

синови Глишо и Дмитар и Коста и Млађен

писа Радосав Чикириз

Споменик Јанку Срет. Чикиризу (†1851) (Рти – Чикиризи)

Премили србски роде

приђи ближе и реци

Бог Дага Прости

Овде почива Раб Божи

ЈАНКО СРЕТ. ЧИКИРИЗ

марвенокупац

Жите овог села ртију

које от свог рођења 37-ме

а от христа 1851 године

13-ти дан марта

временост са вечностију променио

оваи билег градишему браћа чикиризи

под управленијем њихова бр[ата]

Радосава

Споменик Симону Перишићу (†1852) (Вучковица – Дуканци)

Овде

СИМОН ПЕРИШИЋ

от села Вучковице

поживи 100. Год:

а умре 5. фебруара 1852. Г.

оваи билег удари му син Радисав

а писа Радосав чикириз из села ртију

Споменик Микаилу Миливоевићу (†1855) (Гуча – гробље код школе)

Оваи гроб први почетак

том гробју дасе зна:

Овде почива раб божии

МИКАИЛ МИЛИВОЕВИЋ

от фамилие броћића.

бившиј жител гучки

поживи 46 год;

а престависе 27 августа 1855 . Л:

Буди ему вечна памјат:

споменик оваи подижему

Его син Милутин

а писа и гради Радосав Чикириз из Ртију

Споменик Гаврилу Ђорђевићу (†1857) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

овде почива раб Божи

ГАВРИЛО

син поч: Пантелие Ђорђевића

Бивши Абаџија

и житељ дучаловски

поживи 25. Г:

а умре 14: ијануара 1857 =

споменик оваи Сподиже му

верна супруга Его Мара

а са знањем и трудом:

еја девера Павла Аксентиевића

из Тог Села

и подписа Радосав Чикириз от села ртију

Помени господи в Царству твоем

Споменик Томи Крсмановић (†1858) (Рти – Чикиризи)

овде е укопато тело

раба божие

ТОМЕ

супруге Сретена Р. Крсмановића

иначе чикириза из Ртију

а кћери Антонија алексића

иначе мунића старовала из страгарчине

и станоике маике иои

она е поживела 69 год:

и преставиласе 3 Декембра 1858. Год

Бог да иои душу прости

во веки веков амин:

спомен оваи подигоше

њени Мили Синови

Радисав и Радосав и Паун

Споменик Сретену Радовановићу Крсмановићу (†1859) (Рти – Чикиризи)

Овде укопато тело раба божиег.

СРЕТЕНА РАДОВАНО: КРСМАНО.

иначе чикириза из Ртију

бившег воиника Итрог.

у оно време Рата карађорђева.

он е поживио 75 година

и преставио се 30 Септ: 1859 Лета

вечна му памјат и блажени покои:

споменик оваи место почитанија

родитељу своему подигоше

благодарни синови Его

Радисав и Паун и Радосав

коие све ово писао

и градио своим рукама

Споменик Јовану Вуколићу (†1861) (Пилатовићи)

Приђи ближе Мили Србски роде

умолено постој Мало Овде

и прочитај надпис Гроба овог:

У ком мошти мое почивају,

и судбину Божију Ожидају:

блаженоупокојеног раба Божиег

ИОВАНА ВУКОЛИЋА

Бившег ученика Светог писма

кои поживио 12 год:

а преставиосе у вечност

10 Марта 1861 Г:

Спомен подиже отац

описаога радосав Чикириз с Ртиу

Споменик Илији Плазинићу (†1862) (Лапидаријум у Гучи)

Која коса покосила мене

оће знам и тебе

само време у коеће

нико незна памтити

зато имаи срце чисто

ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ

син стевана кнежевића

од фамилие куколске

из Миросаљаца

добродетелни домаћин

и трговац

поживи 73. Г.

престависе 9. октом. 1862.

Бог да га упо (...)

Амин

Оваи билег подигоше Илии

синовац тривун

и кћер станисава

А писа и изреза

радосав чикириз из села ртију

^[б]

Напомене

^ Епитафи су дати хронолошки, по датумима наведеним у натписима.
^ ..............

Извори

^ Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. [Б. м. : б. и.,].
^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
^ Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.

Литература

^[1]

Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ.
Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

^ Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. [Б. м. : б. и.,].

[Каменоресци_народног_образа-1] Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.

[3] Текст преписан директно са споменика.

[Добриња-2] Вукићевић, Миливоје М. (1995). Добриња : до 1921. године. Београд: Београд : Одбор за проучавање села САНУ.

[4] Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

[Каменописци_народног_образа-5] Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.

[Вековања-6] Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.

[Драгачевски_епитафи-7] Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.

[СС-8] Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.

[11] Уписан на споменик свог сина.

[12] Преминуо од ратних напора.

[13] Грешка: треба да стоји 1876.

[Ибарска_војска-9] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Ибарска војска.

[Вековања-10] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае ^аж ^аз ^аи ^ај ^ак Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Вековања.

[Драгачевски_епитафи-14] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Ибарска_војска-15] Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Ибарска војска.

[Драгачевски_епитафи-16] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Ибарска_војска-17] а ^б ^в Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.

[Драгачевски_епитафи-18] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Радивојевић-19] Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир.

[26] Епитафи су дати хронолошки, по датумима наведеним у натписима.

[27] ..............

[1]

[1]

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]

[а]

[б]

[в]

[1]

[2]

[1]

[1]

[2]

[3]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[а]

[б]

[1]